U Poglavlju 8 Izve\u0161taja o skriningu Evropske komisije<\/a> za Srbiju nagla\u0161eno je da odre\u0111eni instrumenti pomo\u0107i koji se odnose na porez na dobit pravnih lica nisu u potpunosti u skladu sa pravnim tekovinama EU. Istovremeno, Komisija je dala istovetne preporuke i u odnosu na sistem direktnog oporezivanja u Crnoj Gori.<\/p>\n Ovo je naro\u010dito relevantno, s obzirom na to da da je uskla\u0111ivanje predmetnih \u0161ema oporezivanja sa pravilima EU o dr\u017eavnoj pomo\u0107i, zna\u010dajno sa aspekta otvaranja i\/ili zatvaranja pregovora o Poglavlja 8, a u smislu merila za otvaranje pregovora (tzv. benchmarks), na kraju i za pridru\u017eivanje i Srbije i Crne Gore EU.<\/p>\n U slu\u010daju Srbije, relevantne odredbe Zakona o porezu na dobit pravnih lica (\u201cZPDPL\u201d) predvi\u0111aju zakonski osnov za osloba\u0111anje od obaveze pla\u0107anja poreza na dobit pravnih lica u periodu od 10 godina, ukoliko su kumulativno ispunjeni slede\u0107i uslovi:<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu da ove odredbe predvi\u0111aju izuzetak od op\u0161tih pravila poreskog re\u017eima Republike Srbije, njihova primena smatra se protivna pravilima o dr\u017eavnoj pomo\u0107i.<\/p>\n S druge strane, u Crnoj Gori, \u010dlan 31. Zakona o porezu na dobit pravnih lica predvi\u0111a zakonski osnov za potpuno osloba\u0111anje od obaveze pla\u0107anja poreza na dobit pravnih lica u periodu od osam godina, za novoosnovana pravna lica u nedovoljno razvijenim op\u0161tinama. Ukupna suma predmetnog oslobo\u0111enja, u periodu od osam godina, ne mo\u017ee pre\u0107i iznos od 200.000,00 evra. Komisija je u svom Izve\u0161taju o skriningu za Crnu Goru naglasila da predmetni izuzetak, u slu\u010daju da predstavlja pomo\u0107 za teku\u0107e poslovanje, te ukoliko nije jasno povezan sa ciljem politike i ukoliko nije proporcionalan, nije u skladu s pravnim tekovinama EU.<\/p>\n Generalno, olak\u0161ice date privrednim subjektima treba smatrati dr\u017eavnom pomo\u0107i ukoliko su ispunjeni slede\u0107i uslovi:<\/p>\n Izme\u0111u \u010detiri prethodno navedena kriterijuma, \u201cselektivnost\u201d se pokazala kao odlu\u010duju\u0107i kriterijum prilikom svake procene da li se radi o dr\u017eavnoj pomo\u0107i. U cilju utvr\u0111ivanja da li odre\u0111ena olak\u0161ica predstavlja dr\u017eavnu pomo\u0107, Komisija ceni da li je, u pore\u0111enju sa postoje\u0107im poreskim re\u017eimom, uvo\u0111enje predmetne olak\u0161ice takve prirode da favorizuje \u201codre\u0111ene u\u010desnike na tr\u017ei\u0161tu ili proizvodnju odre\u0111ene robe\u201d u pore\u0111enju sa drugim u\u010desnicima na tr\u017ei\u0161tu koji su u uporedivoj pravnoj i fakti\u010dkoj situaciji.<\/p>\n Me\u0111utim, \u010dak i selektivne poreske mere mogu biti opravdane prirodom predmetnog poreskog re\u017eima. U ovom kontekstu, Komisija \u0107e verovatno ceniti:<\/p>\n \u010cinjenica da poreske olak\u0161ice predstavljaju izuzetak od postoje\u0107eg re\u017eima (kako je obja\u0161njeno od strane Evropskog suda pravde EU) nije dovoljna da bi se odre\u0111ena mera smatrala selektivnom, naro\u010dito ukoliko je ona potencijalno dostupna svim u\u010desnicima na tr\u017ei\u0161tu (videti npr. T-515\/13 \u0160panija protiv Komisije i T-719\/13 Lico Leasing i PYMAR protiv Komisije).<\/p>\n Me\u0111utim, ukoliko mera sadr\u017ei kriterijum minimalnog ulaganja ili minimalnog broja radnih mesta, ista mo\u017ee iz svog delokruga efektivno isklju\u010diti male i srednje privredne subjekte, te se shodno tome smatra selektivnom u kontekstu veli\u010dine privrednih subjekata kojima je dostupna. \u0160tavi\u0161e, prema re\u010dima biv\u0161eg Evropskog komesara za politiku konkurencije Mario Monti, Komisija nastoji da uzme u obzir da je kriterijum selektivnosti ispunjen u slu\u010daju kada ispitivana poreska olak\u0161ica pogoduje isklju\u010divo velikim privrednim dru\u0161tvima ili grupama privrednih dru\u0161tava.<\/p>\n U Srbiji, sporna odredba ZPDPL (naro\u010dito zbog strogih kriterijuma koje sadr\u017ei) otvara dilemu: da li je preferencijalni tretman uveden ovom odredbom namenjen samo velikim privrednim dru\u0161tvima? Drugim re\u010dima, iako je ona de lege dostupna svakom privrednom dru\u0161tvu, ostaje pitanje da li predmetna odredba de facto zadr\u017eava nediskriminatornu prirodu. Ova dilema proizlazi iz \u010dinjenice da je, zarad dobijanja propisanog tretmana, neophodno da obveznik zaposli najmanje 100 zaposlenih na neodre\u0111eno vreme, kao i da ulo\u017ei najmanje milijardu dinara (oko 8.4 miliona evra) u svoja osnovna sredstva.<\/p>\n Stoga, mo\u017ee se raspravljati da li sporna odredba de facto ograni\u010dava domen svoje primene putem kriterijuma koje propisuje. Kao prvo, kada se radi o potrebnom iznosu investicije, mora se napomenuti da ne mogu svi u\u010desnici na tr\u017ei\u0161tu ispuniti odnosni zahtev. Naime, nisu sva privredna dru\u0161tva podjednako profitabilna i\/ili nemaju podjednake rezerve kapitala. Navedeno, zauzvrat, ima implikacije na kreditnu sposobnost privrednih dru\u0161tava da pribave dodatne resurse. Stoga, iz perspektive odnosnog poreskog podsticaja, profitabilna privredna dru\u0161tva, koja su kreditno sposobnije od drugih, mogu biti privilegovana u odnosu na one koje se suo\u010davaju sa te\u0161ko\u0107ama u pribavljanju dodatnih sredstava finansiranja.\u00a0 Kao drugo, kada je u pitanju kriterijum koji se ti\u010de zapo\u0161ljavanja, mora se naglasiti da ne zavise sve industrije od radne snage.\u00a0 Drugim re\u010dima, privredni subjekti koji posluju u granama industrije orijentisanim ka kapitalu mogu smatrati za neracionalno zapo\u0161ljavanje stotinu zaposlenih (\u010dak i kada bi im takva odluka omogu\u0107ila pristup preferencijalnom poreskom tretmanu). Iz navedenog sledi da predmetna odredba ZPDPL mo\u017ee da se posmatra kao podsticajna za one kompanije koje posluju u radno-orijentisanoj industriji.\u00a0 Ovi kriterijumi procene su samo indikativni po pitanju toga da li konkretna poreska mera ima selektivni karakter. Naime, u cilju davanja kona\u010dnog odgovora na ovo pitanje, neophodno je izvr\u0161iti detaljnu analizu prirode i efekata konkretnih mera, zajedno sa sveobuhvatnom analizom konkretnog nacionalnog sistema.<\/p>\n U Crnoj Gori, oslobo\u0111enje od obaveze pla\u0107anja poreza na dobit pravnih lica koja posluju u nedovoljno razvijenim op\u0161tinama potencijalno je ugro\u017eeno sa apsekta pravila o dr\u017eavnoj pomo\u0107i. Kao mera op\u0161teg karaktera, koja se ne odnosi na sprovo\u0111enje pojedina\u010dnog projekta, mogu\u0107e je tvrditi da ova mera predstavlja vid pomo\u0107i u operativnom poslovanju. Imaju\u0107i u vidu ustanovljenu praksu Komisije, pomo\u0107 u operativnom poslovanju je, na\u010delno, zabranjena. Komisija odobrava ovaj vid pomo\u0107i isklju\u010divo u izuzetnim slu\u010dajevima i situacijama u kojima postoje odre\u0111eni specifi\u010dni uslovi (na primer, u brodogradnji, pri odre\u0111enim oblicima pomo\u0107i pri za\u0161titi \u017eivotne sredine i u nedovoljno razvijenim podru\u010djima, uklju\u010duju\u0107i i najudaljenije regije), a imaju\u0107i u vidu da ona u svakom konkretnom slu\u010daju mora da biti opravdana i srazmerna nedostacima koje nastoji da otkloni. \u0160tavi\u0161e, svaka operativna pomo\u0107, u na\u010delu, mora biti ograni\u010denog trajanja.<\/p>\n Odvojeno od pitanja da li Komisija, na bazi gore navedenih kriterijuma, eventualno karakteri\u0161e konkretna poreska oslobo\u0111enja kao selektivna ili ne, su\u0161tinsko pitanje za utvr\u0111ivanje da li ista predstavljaju dr\u017eavnu pomo\u0107, je \u2013 mogu li predmetna oslobo\u0111enja biti opravdana op\u0161tom \u0161emom nacionalnog poreskog re\u017eima? S tim u vezi, stav Komisije je da jedino oslobo\u0111enja koja su uskla\u0111ena sa ciljevima ustanovljenog poreskog sistema, kao \u0161to su prevencija poreske evazije i dvostrukog oporezivanja, ili progresivno oporezivanje dohotka, mogu da opravdaju selektivno oporezivanje. Sporedni ciljevi, kao \u0161to su podsticanje zapo\u0161ljavanja, na\u010delno ne mogu da imaju ovakav karakter (predmet broj C-6\/12 – P Oy<\/em>).<\/p>\n Kona\u010dno, ukoliko bi se, sa aspekta pridru\u017eivanja Evropskoj uniji, primenili kriterijumi sli\u010dni onima koji su predvi\u0111eni Ugovorom o pristupanju Republike Hrvatske Evropskoj uniji, dr\u017eavna pomo\u0107 pru\u017eena putem oslobo\u0111enja od obaveze pla\u0107anja poreza na dobit pravnih lica ne bi imala status postoje\u0107e pomo\u0107i nakon pristupanja (ukoliko bi takva pomo\u0107 bila ocenjena kao nedozvoljena). Iznos naknade bi u tom slu\u010daju bio utvr\u0111en na bazi pore\u0111enja iznosa poreza koji je zapravo pla\u0107en i iznosa poreza koji je trebalo da bude pla\u0107en da je bilo primenjeno op\u0161te pravilo.<\/p>\n U tom smislu, eventualna izmena crnogorskog Zakona o porezu na dobit pravnih lica (koji bi bio izmenjen u cilju harmonizacije pravila o porezu na dobit pravnih lica sa pravilima kojima se reguli\u0161e dr\u017eavna pomo\u0107), \u010dini se kao odr\u017eivo re\u0161enje. Me\u0111utim, takva izmena mogla bi da dovede do novih nedoumica, sa aspekta pravila o dr\u017eavnoj pomo\u0107i. Naime, iz perspektive stabilizacionih klauzula u ugovorima o stranim ulaganjima, kojima se \u0161tite investitori od nepovoljnih promena zakona u doma\u0107oj dr\u017eavi, potencijalno bi mogao nastati problem u slu\u010daju izmena relevantnih odredaba predmetnih zakona. Preciznije govore\u0107i, ukoliko bi promena poreskih zakona suprotno stabilizacionoj klauzuli \u00a0dovela u\u010desnika na tr\u017ei\u0161tu u nepovoljniji polo\u017eaj od onog koji u\u017eiva na osnovu klauzule, Srbija\/Crna gora bi morala da naknadi \u00a0odnosnom privrednom dru\u0161tvu pretrpljenu \u0161tetu, \u0161to bi se tako\u0111e moglo smatrati vidom dr\u017eavne pomo\u0107i.<\/p>\n Na primer, u \u010duvenom predmetu Micula<\/em>, Rumunija je kao uslov za pristupanje Evropskoj uniji 2004. godine ukinula poreske olak\u0161ice garantovane bra\u0107i Micula zbog toga \u0161to je Evropska unija smatrala da takve olak\u0161ice nisu u skladu sa pravilima koja reguli\u0161u dr\u017eavnu pomo\u0107. Ukidanje ovih olak\u0161ica dovelo je do nastanka spora koji su bra\u0107a Micula iznela pred arbitra\u017eni tribunal formiran bilateralnim ugovorom o stranim ulaganjima izme\u0111u Rumunije i \u0160vedske. Na ovaj na\u010din, Rumunija se na\u0161la u pat poziciji. Dok je Rumunija, u skladu sa odlukom arbitra\u017enog tribunal, imala obavezu da naknadi \u0161tetu bra\u0107i Micula, Komisija je u isto vreme pokrenula zvani\u010dnu istragu protiv Rumunije zbog sumnje da isplata naknade \u0161tete koja je dodeljena od strane tribunala zapravo predstavlja dr\u017eavnu pomo\u0107.<\/p>\n U svojoj kona\u010dnoj odluci<\/a>, Komisija je zaklju\u010dila da postojanje dr\u017eavne pomo\u0107i ne mo\u017ee biti skriveno \u010dinjenicom da je pomo\u0107 pru\u017eena putem isplate naknade \u0161tete dodeljene od strane arbitra\u017enog tribunala. Naime, Komisija je zaklju\u010dila da, ukoliko je efekat arbitra\u017ene odluke suprotan pravu i odlukama Evropske unije, takva odluka bi tako\u0111e predstavljala temelj za nastanak nedozvoljene dr\u017eavne pomo\u0107i, jer bi sama odluka nesumnjivo bila usmerena ka ponovnom uspostavljanju mere dr\u017eavne pomo\u0107i koja bi u okvirima prava Evropske unije bila nezakonita.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, a kao \u0161to je prvobitno i predlo\u017eeno, izmene srpskog i crnogorskog Zakona o porezu na dobit pravnih lica\u00a0 svakako zaslu\u017euju da budu predmet razmatranja, iz slede\u0107ih razloga:<\/p>\n Svaka izmena morala bi da bude sprovedena uzimaju\u0107i u obzir interese svih u\u010desnika na tr\u017ei\u0161tu (naro\u010dito interese investitora koji imaju koristi od takvih \u0161ema podsticaja).<\/p>\n Autori: Marija Papi\u0107<\/a> i Tatjana Sofijani\u0107<\/a>,\u00a0Geci\u0107 Law<\/strong><\/em><\/p>\n Ovaj \u010dlanak je objavio Thomson Reuters\/Practical Law i sa njihovom dozvolom dostupan je na na\u0161em sajtu.<\/strong><\/p>\n Reference\/Izvori:\u00a0http:\/\/www.paragraf.rs<\/em><\/a>; \u00a0<\/em>http:\/\/europa.eu\/rapid\/press-release_IP-15-4725_en.htm<\/em><\/a><\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" I Srbija i Crna Gora na\u0161le su se pod pritiskom Evropske komisije, radi izmene odre\u0111enih akata koji se ti\u010du poreza na dobit pravnih lica, a u cilju uskla\u0111ivanja odgovaraju\u0107ih poreskih olak\u0161ica sa pravom EU. Ovaj \u010dlanak pru\u017ea detaljniju analizu predmetnog pitanja i ukazuje na potencijalne izmene, kao mogu\u0107nost koju vredi razmotriti, kako od strane Srbije, tako i od strane Crne Gore. Me\u0111utim, svaka promena zakona morala bi biti sprovedena uzimaju\u0107i u obzir interese svih aktera, uklju\u010duju\u0107i i interese investitora koji imaju koristi od postoje\u0107ih \u0161ema podsticaja. U Poglavlju 8 Izve\u0161taja o skriningu Evropske komisije za Srbiju nagla\u0161eno je da odre\u0111eni […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":12263,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"footnotes":""},"categories":[613,607],"tags":[469,737,621,667,633],"class_list":["post-12273","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drzavna-pomoc","category-evropska-komisija","tag-gecic-law-firm-serbia-sr","tag-state-aid-sr","tag-european-commission-sr","tag-european-law-sr","tag-competition-law-sr"],"acf":[],"yoast_head":"\n\n
\n
\n
\n