Konvencija Me\u0111unarodne organizacije rada broj 181. o privatnim agencijama za zapo\u0161ljavanje iz davne 1997. godine kao jedan od glavnih razloga za dono\u0161enje navodi prepoznavanje uloge privatnih agencija za zapo\u0161ljavanje u funkcionisanju tr\u017ei\u0161ta rada, kao i potrebu da se zaposlenima pru\u017ei za\u0161tita od zloupotrebe i garantuje sloboda udru\u017eivanja i unapre\u0111enje socijalnog dijaloga. \u00a0Narodna Skup\u0161tina Republike Republike Srbije je 20. februara 2013. godine usvojila Zakon o potvr\u0111ivanju pomenute Konvencije, imaju\u0107i u vidu, izme\u0111u ostalog, da je ja\u010danje socijalnog dijaloga na svim nivoima jedan je od zahteva Poglavlja 19 koje se odnosi na socijalnu politiku i zapo\u0161ljavanje u procesu pristupanja Republike Republike Srbije Evropskoj Uniji.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n
Srpski propisi kojima se ure\u0111uje oblast rada, pre svega Zakon o radu, poznaju samo ugovorni odnos izme\u0111u zaposlenog i poslodavca, ostavljaju\u0107i pitanje anga\u017eovanja zaposlenog preko agencije za privremeno zapo\u0161ljavanje (\u201cAgencija<\/strong>\u201d) neregulisanim. \u00a0Me\u0111utim, praksa zapo\u0161ljavanja posredstvom pomenutih Agencija u Republici Srbiji postoji, s obzirom da ovakav vid radnog odnosa nije eksplicitno zabranjen. Prema podacima Ministarstva za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja, u Republici Srbiji je zaklju\u010dno sa septembrom 2018. godine bilo 111 registrovanih Agencija. \u00a0Preko Agencija zaposlene anga\u017euju naj\u010de\u0161\u0107e kompanije sa velikim obimom poslovanja, posebno u sektoru gra\u0111evine i poljoprivrede, a u poslednje vreme na ovaj na\u010din najvi\u0161e se anga\u017euju programeri. \u00a0Agencije sa anga\u017eovanim licima uglavnom zaklju\u010duju ugovor o privremenim i povremenim poslovima, zbog \u010dega anga\u017eovana lica ostaju uskra\u0107ena za odre\u0111ena prava jer su anga\u017eovani van radnog odnosa. \u00a0Na primer, na ovaj na\u010din licima anga\u017eovanim preko Agencija uskra\u0107no je pravo na godi\u0161nji odmor, pravo na naknadu u slu\u010daju privremene spre\u010denosti i sli\u010dna prava koja u\u017eivaju zaposlena lica.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Naime, procenjuje se da oko 2% zaposlenih u Republici Srbiji ostvaruje \u201ezaradu\u201c na osnovu ugovora sa Agencijama. \u00a0Ovaj procenat pribli\u017eno je jednak prose\u010dnom procentu zaposlenih preko Agencija u dr\u017eavama \u010dlanicama Evropske Unije, pri \u010demu se glavna razlika ogleda u tome da je u Republici Srbiji stepen zloupotrebe ovakvog vida zapo\u0161ljavanja, u smislu davanja manjih prava anga\u017eovanim licima od prava zaposlenih, daleko ve\u0107i nego u pomenutim dr\u017eavama u kojima je ta oblast zakonom regulisana, a sve ba\u0161 iz razloga neregulisanosti ovog pravnog instituta.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Pitanje kona\u010dnog regulisanja polo\u017eaja zaposlenih koji su anga\u017eovani od strane Agencija postalo je aktuelno i u Republici Srbiji, te je Narodnoj skup\u0161tini nedavno upu\u0107en na razmatranje Predlog zakona o agencijskom zapo\u0161ljavanju (\u201cPredlog zakona<\/strong>\u201d). \u00a0Prema saop\u0161tenju Ministarstva za rad od 13. avgusta 2019. godine, Predlogom zakona unapredi\u0107e se polo\u017eaj zaposlenih u Republici Srbiji anga\u017eovanih preko Agencija, na taj na\u010din \u0161to \u0107e ovi zaposleni imati podjednaka prava na zaradu, naknadu zarade, radno vreme, odmore, odsustva i druga prava iz oblasti radnog odnosa, kao i zaposleni koje poslodavac korisnik neposredno zapo\u0161ljava. \u00a0Uvo\u0111enjem zakonskog okvira za rad preko Agencija izvr\u0161i\u0107e se usagla\u0161avanje radnog zakonodavstva Republike Srbije sa me\u0111unarodnim standardima Me\u0111unarodne organizacije rada i EU. \u00a0Prema navodima podnosioca Predloga zakona, cilj ovog zakona je i suzbijanje sive ekonomije, odnosno smanjenje rada \u201cna crno\u201d, kao i uspostavljanje reda i spre\u010davanje nelojalne konkurencije u oblasti rada Agencija propisivanjem uslova za njihov rad. \u00a0O\u010dekuje se da \u0107e predlo\u017eena zakonska re\u0161enja pozitivno uticati na tr\u017ei\u0161te rada, pre svega na taj na\u010din \u0161to bi ona trebalo da doprinesu pobolj\u0161anju materijalne i socijalne sigurnosti ustupljenih zaposlenih i pove\u0107anju broja ugovora o radu, a dugoro\u010dno i neposrednom zapo\u0161ljavanju ustupljenog zaposlenog kod poslodavca korisnika.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Skladno odredbama Predloga zakona, Agencija<\/strong> je privredno dru\u0161tvo ili preduzetnik registrovan kod nadle\u017enog organa, koji zasniva radni odnos sa zaposlenim u cilju njegovog privremenog ustupanja poslodavcu korisniku radi obavljanja poslova pod njegovim nadzorom i rukovo\u0111enjem. \u00a0Ministarstvo nadle\u017eno za poslove rada izdaje dozvolu za rad Agenciji na period od pet godina, koja se mo\u017ee obnoviti.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Poslodavac korisnik <\/strong>mo\u017ee biti registrovano pravno lice, preduzetnik, odnosno predstavni\u0161tvo ili ogranak stranog pravnog lica na teritoriji Republike Srbije, dr\u017eavni organ, organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave kod koga, pod njegovim nadzorom i rukovo\u0111enjem, ustupljeni zaposleni privremeno obavlja poslove.\u00a0<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Poslodavac korisnik i Agencija zaklju\u010duju ugovor o ustupanju zaposlenih, koji mora da bude zaklju\u010den u pisanom obliku i da sadr\u017ei sve obavezne elemente predvi\u0111ene Predlogom zakona.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Ustupljenim zaposlenim <\/strong>smatra se fizi\u010dko lice koje je u radnom odnosu u Agenciji, a koje se ustupa poslodavcu korisniku radi privremenog obavljanja poslova pod njegovim nadzorom i rukovo\u0111enjem.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n IZLAZAK IZ SIVE ZONE<\/strong><\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Predlogom zakona onemogu\u0107ava se dosada\u0161nja praksa agencijskog anga\u017eovanja van radnog odnosa.<\/strong> \u00a0Naime, predvi\u0111eno je da zaposleni koji se ustupa poslodavcu korisniku ima zaklju\u010den ugovor o radu sa Agencijom na odre\u0111eno ili neodre\u0111eno vreme. \u00a0U praksi, anga\u017eovana lica su naj\u010de\u0161\u0107e zaklju\u010divala ugovore o privremenim i povremenim poslovima, a za potrebe rada kod drugih pravnih lica i preduzetnika. \u00a0Ovako radno anga\u017eovana lica preko Agencije su u svojevrsnom diskriminisanom polo\u017eaju u odnosu na neposredno zaposlene kod poslodavca korisnika, jer nemaju odgovaraju\u0107a prava koja proisti\u010du iz radnog odnosa. \u00a0U vezi sa tim, Predlogom zakona nastoji se posti\u0107i pravna sigurnost i za\u0161tita zaposlenih tako \u0161to se, izme\u0111u ostalog, propisuje nov\u010dana kazna za prekr\u0161aj u iznosu od 800.000 do 1.500.000 dinara za privredno dru\u0161tvo koje obavlja poslove ustupanja zaposlenih, a koje sa ustupljenim zaposlenim ne zaklju\u010di ugovor o radu.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Dalje, kako je u obrazlo\u017eenju Predloga zakona navedeno, ustupljenim zaposlenima obezbedi\u0107e se jednaki uslovi rada<\/strong> (zarada, radno vreme, odmori, bezbednost i zdravlje na radu) koji se primenjuju na zaposlene koje neposredno zapo\u0161ljava poslodavac korisnik \u2013 uporedni zaposleni, a po \u010dijem nalogu i uputstvima ustupljeni zaposleni rade. Dakle, ustupljeni zaposleni ima iste uslove rada, ali i iste elemente za obra\u010dun zarade kao i uporedni zaposleni koji je u radnom odnosu kod poslodavca i obavlja iste poslove. S druge strane, postavlja se pitanje da li ugovor o radu na neodre\u0111eno ili odre\u0111eno vreme zaklju\u010den sa Agencijom nudi bilo kakvu sigurnost zaposlenom koji je ustupljen drugom poslodavcu, odnosno da li \u0107e ustupljeni zaposleni nakon kori\u0161\u0107enja odmora ili bolovanja mo\u0107i da ra\u010duna na to da \u0107e se vratiti na isto radno mesto, i da npr. drugi zaposleni u me\u0111uvremenu nije \u201ezauzeo njegovo mesto\u201c, i sl. \u00a0Tako\u0111e, postavlja se pitanje da li \u0107e npr. banke prilikom davanja kredita na isti na\u010din posmatrati zaposlene koji imaju ugovor o radu na neodre\u0111eno vreme sa Agencijom i one koji su direktno zaposleni kod poslodavca.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Predlog zakona sadr\u017ei i odre\u0111ena ograni\u010denja \u010diji je cilj da spre\u010de eventualne zloupotrebe u pogledu ovakvog vida zapo\u0161ljavanja. Jedno od ograni\u010denja je to \u0161to ugovor o ustupanju zaposlenih na odre\u0111eno vreme mo\u017ee da se zaklju\u010di za ustupanje najvi\u0161e do 10% zaposlenih u odnosu na ukupan broj zaposlenih<\/strong> kod poslodavca korisnika u momentu zaklju\u010denja ugovora. Me\u0111utim, ograni\u010denje se ne odnosi na ustupljene zaposlene kod poslodavca korisnika koji sa Agencijom imaju zaklju\u010den ugovor o radu na neodre\u0111eno vreme.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Da bi se spre\u010dilo kontinuirano anga\u017eovanje zaposlenih na odre\u0111eno vreme kod istog poslodavca korisnika, propisano je i vremensko ograni\u010denje da Agencija ne mo\u017ee da ustupi zaposlenog na odre\u0111eno vreme koji je prethodno bio u radnom odnosu na odre\u0111eno vreme kod istog poslodavca korisnika neposredno ili preko iste ili druge Agencije u ukupnom trajanju du\u017eem od 24 meseca<\/strong>, osim u slu\u010dajevima kada je rad na odre\u0111eno vreme kod poslodavca korisnika dozvoljen u du\u017eem trajanju u skladu sa zakonom kojim se ure\u0111uje rad. \u00a0Navedeno ograni\u010denje ne odnosi se na zaposlene u Agenciji na neodre\u0111eno vreme koji se upu\u0107uju kod poslodavca korisnika jer u\u017eivaju sva prava koja proizilaze iz radnog odnosa na neodre\u0111eno vreme. \u00a0Osim toga, ovi zaposleni imaju pravo na naknadu zarade izme\u0111u dva ustupanja<\/strong> i pravo na otpremninu u slu\u0161aju utvr\u0111ivanja vi\u0161ka zaposlenih, kada Agencija ne mo\u017ee da im obezbedi posao kod drugog poslodavca korisnika.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Poslodavac korisnik solidarno je<\/strong> odgovoran<\/strong> za obavezu Agencije na isplatu zarade, naknade zarade i naknade tro\u0161kova ustupljenom zaposlenom. \u00a0Dodatno, poslodavac korisnik du\u017ean je da ustupljenom zaposlenom naknadi \u0161tetu koju ovaj pretrpi na radu kod njega po osnovu povrede na radu i profesionalnog oboljenja, dok je Agencija supsidijarno odgovorna ukoliko ustupljeni zaposleni ne mo\u017ee da naplati naknadu od poslodavca korisnika.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Ono \u0161to bi moglo da izazove odre\u0111ene kontroverze je \u010dinjenica da je Predlogom zakona ustupanje zaposlenih dozvoljeno i u javnom sektoru, osim na radnim mestima dr\u017eavnih slu\u017ebenika Republike Srbije i slu\u017ebenika u jedinicama lokalne samouprave i autonomne pokrajine. \u00a0To zna\u010di da zaposleni mogu biti ustupljeni u zdravstvu, obrazovanju, pravosu\u0111u, kulturi. \u00a0Anga\u017eovanjem zaposlenih preko Agencija ne pove\u0107ava se formalno broj zaposlenih u javnom sektoru, \u010dime se otvara prostor za zaobila\u017eenje zabrane zapo\u0161ljavanja u javnom sektoru koja je u Republici Srbiji jo\u0161 uvek na snazi.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n AGENCIJSKO ZAPO\u0160LJAVANJE U REGIONU ZAPADNOG BALKANA<\/strong><\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n U zakonodavstvu Crne Gore<\/strong> rad agencija za privremeno ustupanje zaposlenih regulisan je Zakonom o radu. Agencija mo\u017ee dobiti dozvolu za rad od nadle\u017enog ministarstva ukoliko, izme\u0111u ostalog, ove poslove obavlja kao svoju jedinu delatnost. \u00a0Kao \u0161to je i na\u0161im Predlogom zakona predvi\u0111eno, i u Crnoj Gori Agencija sa zaposlenim zaklju\u010duje ugovor o radu za privremeno obavljanje poslova na odre\u0111eno ili neodre\u0111eno vreme. \u00a0Prava iz rada i po osnovu rada zaposleni ostvaruje kod Agencije. Jednaka prava zaposlenih kod poslodavca i ustupljenih zaposlenih obezbe\u0111ena su na taj na\u010din \u0161to zarada zaposlenog koji je ustupljen korisniku ne mo\u017ee biti manja od zarade zaposlenog kod korisnika koji radi na istim ili sli\u010dnim poslovima sa istom stru\u010dnom spremom, odnosno nivoom obrazovanja i zanimanja. \u00a0Pored toga, zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme za koje nije ustupljen poslodavcu korisniku, a prestanak potrebe za radom ustupljenog zaposlenog kod poslodavca korisnika pre isteka vremena na koje je zastupljen ne mo\u017ee biti razlog za otkaz ugovora o radu.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Osnovna razlika izme\u0111u crnogorskog propisa kojim se reguli\u0161e ova materija i Predloga zakona ogleda se u tome \u0161to zakon Crne Gore ne poznaje ograni\u010denje zaklju\u010divanja ugovora o ustupanju ni u pogledu broja zaposlenih, ni u pogledu trajanja ustupanja.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Za razliku od crnogorskog Zakona o radu, a poput na\u0161eg Predloga zakona, hrvatski Zakon o radu<\/strong> propisuje ograni\u010denje vremena ustupanja zaposlenih. \u00a0Naime, poslodavac korisnik ne sme anga\u017eovati istog ustupljenog zaposlenog za obavljanje istih poslova za neprekidan period du\u017ei od tri godine, osim ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog ili je zbog nekih drugih objektivnih razloga dopu\u0161teno kolektivnim ugovorom. \u00a0Prekid kra\u0107i od dva meseca ne smatra se prekidom perioda od tri godine. \u00a0Predmetnim zakonom tako\u0111e je predvi\u0111eno da Agencija mo\u017ee zaklju\u010diti sa zaposlenim ugovor o privremenom obavljanju posla na odre\u0111eno ili neodre\u0111eno vreme, kao i da ista ne sme naplatiti naknadu zaposlenom u slu\u010daju sklapanja ugovora o radu izme\u0111u ustupljenog zaposlenog i korisnika, \u0161to je tako\u0111e predvi\u0111eno i Predlogom zakona. \u00a0Ustupljenom zaposlenom su garantovana ista prava, a naknadu \u0161tete koju pretrpi na radu ili u vezi sa radom kod korisnika, zaposleni mo\u017ee potra\u017eivati od Agencije ili korisnika.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Pitanje agencijskog zapo\u0161ljavanja u Federaciji BiH<\/strong> i Severnoj Makedoniji<\/strong> jo\u0161 uvek nije regulisano.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n PORE\u0110ENJE SA ZEMLJAMA ZAPADNE EVROPE<\/strong><\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n U mnogim dr\u017eavama Zapadne Evrope zapo\u0161ljavanje preko Agencija postoji ve\u0107 decenijama, pri \u010demu su prava i obaveze zaposlenih regulisane zakonom.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Tako je u Austriji<\/strong> Zakonom o privremenom zapo\u0161ljavanju predvi\u0111eno da ustupljeni zaposleni imaju jednak tretman i uslove rada kao i oni koji su neposredno zaposleni kod poslodavca korisnika, pri \u010demu ustupljeni zaposleni zaklju\u010duje ugovor o radu sa Agencijom. \u00a0Kao \u0161to je i kod nas predlo\u017eeno, ustupljeni zaposleni koji ima ugovor o radu na neodre\u0111eno sa Agencijom ima pravo na naknadu zarade izme\u0111u ustupanja.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Za \u0160varcarsku<\/strong> je karakteristi\u010dno to da privremeni rad preko Agencije ima bolju reputaciju od ovakve vrste zapo\u0161ljavanja u drugim zemljama Evrope. \u00a0Naime, tamo\u0161njim propisima pru\u017ea se znatno manja pravna za\u0161tita zaposlenima prilikom otpu\u0161tanja, u odnosu na ostatak Evrope. \u00a0Tako\u0111e, ne postoje striktna ograni\u010denja za zaklju\u010divanje ugovora o radu na odre\u0111eno vreme, te se privremeno zapo\u0161ljavanje preko Agencija ne shvata kao na\u010din da se zaobi\u0111u propisi.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Francuska <\/strong>\u00a0va\u017ei za jednu od vode\u0107ih zemalja u svetu kada se govori o privremenom agencijskom zapo\u0161ljavanju, jer su za\u0161tita prava ustupljenih zaposlenih i uslovi i na\u010din rada Agencija detaljno regulisani Zakonom o radu. \u00a0Zaposleni sa Agencijom zaklju\u010duje ugovor o radu na odre\u0111eno vreme koje ne mo\u017ee biti du\u017ee od 18 meseci, odnosno ne mo\u017ee biti du\u017ee od 9 meseci ukoliko je zaposleni hitno anga\u017eovan iz bezbednosnih razloga ili radi zamene zaposlenog koji je ve\u0107 zaklju\u010dio ugovor o radu na neodre\u0111eno vreme, ali trenutno nije dostupan. \u00a0Francusko zakonodavstvo ne poznaje ograni\u010denje u pogledu broja anga\u017eovanih ustupljenih zaposlenih kod poslodavca korisnika.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Procenjuje se da u Nema\u010dkoj<\/strong> postoji vi\u0161e od 10.000 Agencija koje zapo\u0161ljavaju oko 2% zaposlene populacije. Kao glavna mana ovakve vrste zapo\u0161ljavanja, kako u Nema\u010dkoj tako i u okolnim zemljama, navodi se \u010dinjenica da privremeno ustupljeni zaposleni nisu dovoljno integrisani u radno okru\u017eenje kod poslodavca korisnika. \u00a0Razlog mo\u017ee biti strah neposredno zaposlenih da \u0107e ostati bez svog radnog mesta, \u0161to dovodi do toga da budu neprijateljski nastrojeni prema ustupljenim zaposlenima i doprinose da se ose\u0107aju kao \u201cautsajderi\u201d. \u00a0Tako\u0111e, bilo je primera da sam poslodavac korisnik onemogu\u0107ava potpunu integraciju ustupljenih zaposlenih na taj na\u010din \u0161to odre\u0111uje da nose uniforme druge boje, kako bi se razlikovali od neposredno zaposlenih. Sa druge strane, ustupljenom zaposlenom je potrebno da ulo\u017ei mnogo vi\u0161e napora i vremena kako bi sa poslodavcem korisnikom uspostavio iskren odnos i poverenje, koje mu omogu\u0107ava da maksimalno iskoristi svoje znanje i iskustvo radi uspe\u0161nog obavljanja posla zbog kog je ustupljen. \u00a0Ovakav odnos posebno je te\u0161ko uspostaviti u situacijama kada zaposleni bude nakon odre\u0111enog vremena ustupljen drugom poslodavcu korisniku, pa tre\u0107em, itd.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n \u00a0ZAKLJU\u010cAK<\/strong><\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Usvajanjem Zakona o agencijskom zapo\u0161ljavanju Republika Srbija bi se svrstala u red dr\u017eava u kojima je ovo pitanje pravno regulisano. \u00a0Ovo je od posebnog zna\u010daja za sve radno sposobne ljude u Republici Srbiji, s obzirom na to da se usvajanjem Zakona o agencijskom zapo\u0161ljavanju izlazi iz sive zone u kojoj se anga\u017eovanje zaposlenih \u201ena lizing\u201c do sada nalazilo. \u00a0Dodatno, usvajanjem zakona izvr\u0161i\u0107e se usagla\u0161avanje radnog zakonodavstva Republike Srbije sa me\u0111unarodnim standardima Me\u0111unarodne organizacije rada i EU, \u0161to \u0107e svakako pomo\u0107i zatvaranju Poglavlja 19, koje se odnosi na socijalnu politiku i zapo\u0161ljavanje. Imaju\u0107i u vidu odredbe Predloga zakona, smatramo da bi Zakona o agencijskom zapo\u0161ljavanju mogao doprineti omogu\u0107avanju jednakog tretmana ustupljenih i neposredno zaposlenih, naro\u010dito u smislu prava na odmor, radno vreme, zaradu i sl.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n S druge strane, analizom Predloga zakona i uporedno-pravnih propisa, dolazimo do zaklju\u010dka da odre\u0111ena ograni\u010denja koja je predlaga\u010d imao u vidu ne postoje u susednim zemljama. \u00a0Osim toga, mi\u0161ljenja smo da su dometi Predloga zakona da doprinese zna\u010dajnijem ja\u010danju prava ustupljenih zaposlenih donekle ograni\u010deni. \u00a0\u010cini se da ograni\u010denje broja lica koja mogu biti ustupljena i koja imaju zaklju\u010dene ugovore o radu na odre\u0111eno vreme (najvi\u0161e do 10% broja neposredno zaposlenih kod poslodavca korisnika), mo\u017ee dovesti do preoptere\u0107enja postoje\u0107e radne snage kod poslodavaca korisnika koji su do sada upo\u0161ljavali veliki broj lica anga\u017eovanih preko Agencija. \u00a0Ovo stoga \u0161to zbog navedenog ograni\u010denja u broju anga\u017eovanih lica, kod poslodavca korisnika mo\u017ee do\u0107i do smanjenja broja lica anga\u017eovanih preko Agencije ukoliko Agencije sa njima ne budu zaklju\u010divale ugovore o radu na neodre\u0111eno, te bi deo posla koji su obavljala ta lica bio sada prevaljen na neposredno zaposlene. \u00a0Tako\u0111e, ovo ograni\u010denje bi se moglo negativno odraziti i na one poslodavce korisnike koji zapo\u0161ljavaju veliki broj lica preko Agencija, a koji su i do sada ustupljenim zaposlenima obezbe\u0111ivali jednak tretman kao i neposredno zaposlenima – dakle, na one poslodavce korisnike koji ni do sada nisu zloupotrebljavali ovakav vid \u201ezapo\u0161ljavanja\u201c. Imaju\u0107i u vidu navedeno ograni\u010denje, te imaju\u0107i u vidu da je cilj kojem se te\u017ei, izme\u0111u ostalog i obezbe\u0111ivanje socijalne sigurnosti ustupljenih zaposlenih, trebalo bi onda izvr\u0161iti pritisak na Agencije da u ve\u0107oj meri zaklju\u010duju ugovore o radu na neodre\u0111eno vreme sa zaposlenima koje anga\u017euju.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Tako\u0111e, smatramo da pitanje integracije ustupljenih zaposlenih u radno okru\u017eenje ne sme biti zanemareno. \u00a0Nesporno je da prijatna radna atmosfera i kolegijalnost doprinose produktivnosti, te bi kod poslodavaca korisnika koji praktikuju da u ve\u0107oj meri zapo\u0161ljavaju \u201ena lizing\u201c u slu\u017ebi ljudskih resursa trebalo da postoji lice koje bi se posebno pozabavilo ovim pitanjem.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n