Programiranje predstavlja kreativni proces pisanja odre\u0111enog skupa znakova, koji, u odre\u0111enoj kombinaciji, predstavljaju uputstvo ra\u010dunaru da izvr\u0161i odre\u0111enu radnju. Da bi ra\u010dunar \u201eprepoznao\u201c uputstvo, programer mora da bude \u0161to detaljniji i precizniji u pisanju konkretnog uputstva. Ra\u010dunarski program se sastoji iz skupa instrukcija, te je, sledstveno tome, potrebno da se napi\u0161e veliki broj uputstava.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n
Najstariji ra\u010dunarski sistemi nastali su u prvoj polovini pro\u0161log veka, koji su bili mehani\u010dkog ili elektromehani\u010dkog tipa. Da bi se uneo novi program ili da bi se izmenio postoje\u0107i, ukoliko je to bilo uop\u0161te mogu\u0107e, bilo je potrebno da se elektri\u010dni releji pove\u017eu na konfiguraciju koja bi odgovarala tra\u017eenom poslu. Me\u0111utim, razvoj ra\u010dunarskih sistema doneo je sa sobom i velike promene na polju programiranja. U tom smislu, pode\u0161avanje ra\u010dunara i zadavanje komandi za izvr\u0161avanje zadataka ne \u010dini se vi\u0161e mehani\u010dkim povezivanjem odre\u0111enih sklopova, ve\u0107 je potrebno napisati \u017eeljeno uputstvo. Da bi programer komunicirao sa ra\u010dunarom, on to mora da napi\u0161e uputstvo na programskom jeziku \u201evi\u0161eg nivoa\u201c, a koje se dalje pomo\u0107u posebnih programa-prevodilaca (eng. compiler<\/em>) prevode na ma\u0161inski jezik sastavljen od binarne azbuke (nula i jedinica). Tek tada ra\u010dunar i definitivno mo\u017ee da izvr\u0161i radnju koja se od njega tra\u017ei napisanim uputstvom.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Pomenuta relacija ma\u0161inskog jezika i programskih jezika vi\u0161eg nivoa, mo\u017ee se posmatrati i sa aspekta kodova \u2013 kod napisan na ma\u0161inskom jeziku je objektni kod, dok kod napisan na nekom od programskih jezika vi\u0161eg nivoa predstavlja izvorni kod.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Zanimljiv je sklop razli\u010ditih tehnologija koji stoji iza ekrana na\u0161ih ra\u010dunara, ali jo\u0161 je zanimljivije gledi\u0161te koje pravo intelektualne svojine zauzima u vezi sa ra\u010dunarskim programima.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Zakonodavci \u0161irom sveta su imali u vidu rastu\u0107i zna\u010daj ove vrste tehnologije, te se sve vi\u0161e pa\u017enje poklanjalo pravnom regulisanju za\u0161tite ra\u010dunarskih programa, kako bi se pru\u017eila odgovaraju\u0107a sigurnost i podsticaj pojedincima da daju svoj doprinos. Dr\u017eave, odnosno grupe dr\u017eava donosile su svoje zbirke propisa, i u skladu sa tim kojoj pravnoj tradiciji pripadaju, zakonodavci razli\u010ditih zemalja i organizacija su imali razli\u010dite ideje o tome koji je najbolji na\u010din pru\u017eanja za\u0161tite. Najva\u017eniji dokument u ovoj oblasti svakako je Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (\u201e<\/strong>TRIPS<\/strong>\u201c<\/strong>) koji u \u010dlanu 10. defini\u0161e da se ra\u010dunarski programi, bilo u izvornom ili u izvr\u0161nom kodu \u0161tite kao knji\u017eevna dela na osnovu Bernske konvencije. Evropski zakonodavac je tako\u0111e smatrao da se odgovaraju\u0107a za\u0161tita pru\u017ea autorskim pravom. Na nivou Evropske Unije, prvi propis koji je donet a koji se pozabavio ovim problemom bila je Direktiva 91\/250 EC<\/a> (\u201eDirektiva\u201c<\/strong>) doneta 1991. godine. Ova Direktiva zamenjena je, 18 godina kasnije, Direktivom 2009\/24 EC<\/a>. \u010clan 1. stav 1. Direktive propisuje da dr\u017eave \u010dlanice \u0161tite ra\u010dunarske programe autorskim pravom kao knji\u017eevna dela u smislu Bernske konvencije za za\u0161titu knji\u017eevnih i umetni\u010dkih dela. Budu\u0107i da je re\u010d o direktivi, ra\u010dunarski program se \u0161titi autorskim pravom kao knji\u017eevno delo u svim dr\u017eavama \u010dlanicama EU.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Ovaj na\u010din razmi\u0161ljanja primenio je i srpski zakonodavac, propisuju\u0107i za\u0161titu ra\u010dunarskih programa Zakonom o autorskom i srodnim pravima<\/a> (\u201cZASP\u201d<\/strong>). \u010clanom 2. stavom 2. ta\u010dkom 1. ZASP propisuje da se autorskim delom smatraju pisana dela, gde ZASP uklju\u010duje ra\u010dunarske programe u bilo kojem obliku njegovog izra\u017eavanja (izvorni ili objektni k\u00f4d).<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Kao \u0161to nije lako napraviti ra\u010dunarski program, isto tako nije jednostavno formulisati pravnu normu koja pru\u017ea delotvornu autorskopravnu za\u0161titu i nedvosmisleno uputstvo sudiji kako da re\u0161i spor u slu\u010daju eventualne povrede autorskog prava na ra\u010dunarskog programu. Postavlja se pitanje da li bi prilikom za\u0161tite prava trebalo imati u vidu ra\u010dunarski program u celini, dakle, ne samo kodove i elemente koji su poznati programeru, ve\u0107 i elemente koji su bliski prose\u010dnom korisniku, kao \u0161to su, na primer, funkcije ili prikaz (interfejs) programa. Da li kr\u0161enje autorskog prava predstavlja sa\u010dinjavanje ra\u010dunarskog programa koji je sli\u010dan drugom ra\u010dunarskom programu sa stanovi\u0161ta programera ili koji je sli\u010dan drugom ra\u010dunarskom programu, ali sa stanovi\u0161ta korisnika?<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Savet Evropskih zajednica je, \u010dlanom 1. stavom 2. pomenute Direktive, stavio u prvi plan \u201eizra\u017eavanje\u201c (eng. expression<\/em>) ra\u010dunarskog programa, te je propisao da se za\u0161tita primenjuje na izra\u017eavanje ra\u010dunarskog programa u bilo kojoj formi; s druge strane, ideje, metodi i principi koji stoje iza svakog elementa ra\u010dunarskog programa, te ideje i principi koji stoje iza grafi\u010dkog prikaza, nisu za\u0161ti\u0107eni autorskim pravom u smislu Direktive.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Tuma\u010denjem odredaba Direktive, dolazi se do zaklju\u010dka da nije mogu\u0107e za\u0161tititi ideju kao takvu, \u0161to je i op\u0161ti princip autorskopravne za\u0161tite. Me\u0111utim, \u0161ta se ta\u010dno podrazumeva pod izra\u017eajem ra\u010dunarskog programa?<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Zasad se ne mo\u017ee re\u0107i da je strana, a jo\u0161 manje da je doma\u0107a sudska praksa bogata slu\u010dajevima u vezi sa povredom autorskog prava na ra\u010dunarskom programu. Ipak, nekoliko slu\u010dajeva je, zbog svojih specifi\u010dnosti, izvr\u0161ilo ogroman uticaj na dalje postupanje sudova.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n U zemlji koja je dom brojnih tehnolo\u0161kih magnata, Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, brojne su i odluke koje se ti\u010du za\u0161tite prava intelektualne svojine. Tamo\u0161nje sudstvo je u po\u010detku imalo pred sobom ozbiljan izazov da pravilno tuma\u010di norme i stvori stabilan precedent za budu\u0107e odluke. Whelan Assocs., Inc. v. Jaslow Dental Laboratory, Inc.<\/em> bio je prvi slu\u010daj u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama koji je privukao zna\u010dajniju pa\u017enju. Postupaju\u0107i sud u konkretnom slu\u010daju bio je \u017dalbeni sud Sjedinjenih Dr\u017eava za Tre\u0107i okrug, koji je zaklju\u010dio da stepen za\u0161tite autorskog prava prevazilazi za\u0161titu doslovnog kopiranja izvornog ili izvr\u0161nog koda, te da za\u0161tita obuhvata i kopiranje apstraktne strukture, redosled i organizaciju ra\u010dunarskog programa (eng. structure, sequence and organization<\/em> – SSO<\/em>). Prema mi\u0161ljenju suda, i prikaz i funkcionalnost ra\u010dunarskog programa pored izvornog koda predstavljaju izraz ra\u010dunarskog programa i stoga u\u017eivaju autorskopravnu za\u0161titu.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Ovaj precedent primenjivao se samo \u0161est godina, nakon \u010dega je zamenjen drugim – Computer Associates Int. Inc. v. Altai Inc<\/em>.<\/a> U ovom slu\u010daju postupao je \u017dalbeni sud Sjedinjenih Dr\u017eava za Drugi okrug koji je zauzeo suprotan stav. Sud je bio mi\u0161ljenja da se \u201eneknji\u017eevni deo\u201c ra\u010dunarskog programa, tj. prikaz i funkcionalnost programa mogu za\u0161tititi, ali po drugom osnovu (kao posebno autorsko delo ili npr. patent) i samo ako predstavljaju originalnu tvorevinu autora. Dakle, i prikaz i funkcionalnost programa mogu biti objekt pravne za\u0161tite samo ako ispunjavaju propisane uslove, i to nezavisno od \u201eknji\u017eevnog\u201c dela ra\u010dunarskog programa. Razlog za napu\u0161tanje dotada\u0161nje prakse i ozbiljan argument bio je da je presuda u slu\u010daju Whelan Assocs., Inc. v. Jaslow Dental Laboratory, Inc.<\/em> bila ozbiljna ko\u010dnica kreativnom i inovativnom na\u010dinu razmi\u0161ljanja i, generalno, daljem napretku na ovom polju.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Evropski sud pravde primenio je isto rezonovanje kao i sud koji je postupao u slu\u010daju Computer Associates Int. Inc. v. Altai Inc<\/em>. Predmet SAS Institute Inc. vs. World Programming Ltd.<\/em><\/a> re\u0161en je na isti na\u010din – izvorni i izvr\u0161ni kod jesu na\u010dini izra\u017eavanja ra\u010dunarskog programa i stoga su za\u0161ti\u0107eni autorskim pravom u skladu sa Direktivom. Naro\u010dito je interesantno obrazlo\u017eenje suda, koji je zaklju\u010dio slede\u0107e: ako je element ra\u010dunarskog programa u stanju da reprodukuje program, onda taj element jeste predmet autorskopravne za\u0161tite. Ovo je bila podloga da sud zaklju\u010di da funkcionalnost ra\u010dunarskog programa, programski jezik i format datoteka kori\u0161\u0107enih u ra\u010dunarskom programu radi ostvarivanja odre\u0111enih funkcija nisu na\u010din izraza ra\u010dunarskog programa propisan \u010dlanom 1. stavom 2. Direktive. Sud je tako\u0111e bio mi\u0161ljenja da bi priznavanje autorskopravne za\u0161tite prikazu, funkcionalnosti kao i drugim elementima podr\u017eavalo monopolizovanje ideja u industriji ra\u010dunarskih programa.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\nRa\u010dunarski program = pisano (knji\u017eevno) delo<\/strong><\/h2>\r\n\r\n\r\n\r\n
\u201eVidljivi\u201c ili \u201enevidljivi\u201c delovi programa \u2013 \u0161ta je relevantno?<\/strong><\/h2>\r\n\r\n\r\n\r\n
Strani sudovi odgovaraju\u2026<\/strong><\/h2>\r\n\r\n\r\n\r\n
a) Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave<\/h3>\r\n\r\n\r\n\r\n
b) Evropa<\/h3>\r\n\r\n\r\n\r\n