Fizi\u010dka i pravna lica u Srbiji vode veliki broj sporova oko predmeta koji obuhvataju sve oblasti poslovanja i pravnog \u017eivota, uklju\u010duju\u0107i i sporove oko prava intelektualne svojine. Re\u0161enja se naj\u010de\u0161\u0107e tra\u017ee pred sudom ali i kroz alternativne vidove re\u0161avanja sporova.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n
Arbitra\u017eom stranke mogu da re\u0161e spor na br\u017ei i efikasniji na\u010din, uz potencijalno manje tro\u0161kove nego \u0161to bi to bio slu\u010daj pred sudovima. Br\u017ee re\u0161avanje sporova pred arbitra\u017eom<\/a> omogu\u0107eno je elektronskom prepiskom, utvr\u0111enim rokovima i brojem ro\u010di\u0161ta na kojima se odvija glavna rasprava, tako da arbitri dolaze do odluke do najvi\u0161e godinu dana od upu\u0107ivanja zahteva arbitra\u017enoj instituciji.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Kada su u pitanju suprotstavljene strane, prednostima arbitra\u017ee mogu da se koriste sva fizi\u010dka i pravna lica u Srbiji, me\u0111utim srpski Zakon o arbitra\u017ei<\/a> (\u201eZA<\/strong>\u201c) stavlja izri\u010dito ograni\u010denje ovom pravilu kada se do\u0111e do pitanja predmeta spora: arbitra\u017ea se mo\u017ee ugovoriti za re\u0161avanje imovinskih sporova, i to o pravima kojima stranke mogu slobodno da raspola\u017eu. Tako\u0111e i sporovi za koje je isklju\u010divo nadle\u017ean sud su izuzeti iz delokruga arbitra\u017ee.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Postavlja se pitanje: da li je sud jedino nadle\u017ean da re\u0161ava sporove koji se ti\u010du prava intelektualne svojine, ili se i ovakvi sporovi mogu prepustiti arbitra\u017ei?<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Arbitra\u017eno re\u0161avanje sporova se mo\u017ee ugovoriti za sporove koji se ti\u010du imovinskih prava kojima stranke mogu slobodno da raspola\u017eu. U odre\u0111enim situacijama ovo pravilo je potpuno jasno kao \u0161to su, na primer, ugovorni odnosi: strana koja je ugovorom preuzela odre\u0111enu obavezu i izvr\u0161ila je mo\u017ee da podnese tu\u017ebu nadle\u017enom sudu, ukoliko druga strana nije ispunila svoje obaveze.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Me\u0111utim, brojni su i slu\u010dajevi kada je koncept mogu\u0107nosti raspolaganja pravom potpuno zamagljen, te ostaje pitanje – da li se sporovi koji se ti\u010du takvih prava mogu prepustiti arbitra\u017eama na re\u0161avanje? Tipi\u010dan primer su prava intelektualne svojine.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Da bi se pravilno odgovorilo na ovo pitanje, potrebno je imati na umu da pravo intelektualne svojine obuhvata brojna prava kojima se \u0161tite intelektualna dobra, a koja se mogu podeliti u dve glavne grupe: i) autorska i srodna prava<\/a> i ii) prava industrijske svojine, i to u odnosu \u00a0na \u010dinjenicu da li je potrebno u\u010de\u0161\u0107e dr\u017eavnog organa da se jednom licu prizna svojstvo nosioca prava. Na primer, za registraciju patenta potrebna je odluka nadle\u017enog Zavoda za intelektualnu svojinu<\/a> kao dr\u017eavnog organa da bi subjektivno pravo nastalo.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n S druge strane, autorsko pravo nastaje samim \u010dinom nastanka dela koje ispunjava uslove propisane zakonom da isto mo\u017ee dobiti karakteristike autorskog dela. Bez obzira na to, srpsko pravo dozvoljava autoru da deponuje svoje autorsko delo pri Zavodu za intelektualnu svojinu, \u0161to ni na koji na\u010din ne uti\u010de na nastanak prava, ali autoru omogu\u0107ava dokaz o autorstvu na delu.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Ipak, moramo se osvrnuti na \u010dinjenicu da sporovi koji se iznose pred arbitra\u017ee nastaju naj\u010de\u0161\u0107e izme\u0111u privrednih subjekata. Kompanije se, tokom svog \u201eprivrednog\u201c \u017eivota nalaze u stalnoj borbi kako bi imale \u0161to bolju poziciju na tr\u017ei\u0161tu i kako bi oslabile svoje konkurente. U toj borbi, veliku prednost i mo\u0107no oru\u017eje predstavljaju prava industrijske svojine. Zna\u010daj prava industrijske svojine ogleda se u tome da privredni subjekt mo\u017ee da komercijalizuje predmet za\u0161tite i da svim ostalim subjektima zabrani da privredno iskori\u0161\u0107avaju (npr. kroz patent), odnosno da roba ili usluge tog privrednog subjekta dobiju novi kvalitet kojima \u0107e pro\u0161iriti krug kupaca (nove biljne sorte, topografije integrisanog kola) ili da, jednostavno, budu prepoznatljivi na tr\u017ei\u0161tu tako \u0161to \u0107e biti obele\u017eeni oznakom \u010dime se ukazuje na poreklo robe (\u017eig<\/a>, oznake geografskog porekla<\/a>). Kona\u010dno, oznaka kojom odre\u0111eni privredni subjekat obele\u017eava svoju robu mo\u017ee da stekne takav nivo prepoznatljivosti, da kupci oznaku vezuju za poseban nivo kvaliteta \u010dime se neminovno menja njihovo potro\u0161a\u010dko pona\u0161anje, tako da je konkurentima takvog privrednog subjekta utoliko te\u017ee da se izbore za bolju poziciju na tr\u017ei\u0161tu. U tom smislu, prava industrijske svojine daju privrednim subjektima odre\u0111enu vrstu \u201emonopola\u201c nad privrednim iskori\u0161\u0107avanjem intelektualnih dobara, a koji se ostvaruje ulogom uprave koja ispituje zakonske uslove da se takav jedan monopol omogu\u0107i.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Pona\u0161anje privrednih subjekata na tr\u017ei\u0161tu podrazumeva pribegavanje brojnim sredstvima kako bi se privukao \u0161to ve\u0107i broj kupaca. Zaklju\u010duju se ugovori kojima se omogu\u0107ava drugom privrednom subjektu da koristi, na primer, pronalazak ili \u017eig. U svakom slu\u010daju, privredno iskori\u0161\u0107avanje inovacija predstavlja pogodno tlo za razli\u010dite vrste sporova. Pitanje koje se sve \u010de\u0161\u0107e name\u0107e je, da li se i ovi sporovi mogu izneti pred arbitra\u017eu?<\/p>\r\n Po\u0161to prava intelektualne svojine nastaju odlukom nadle\u017enog dr\u017eavnog organa, o njihovom nastanku, trajanju i prestanku se ne mo\u017ee inicirati postupak pred arbitra\u017eom. Stoga, ova \u00a0prava nisu ona o kojima stranke mogu slobodno da raspola\u017eu, \u0161to je uslov za arbitra\u017eno odlu\u010divanje, \u00a0jer o njihovom nastanku i, uop\u0161teno, \u201epravnom \u017eivotu\u201c odlu\u010duje nadle\u017ena dr\u017eavna uprava, koja ispituje ispunjenje uslova da jedan nosilac bude i jedini na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Druga\u010dija situacija nastaje ukoliko nosilac patenta, na primer, zaklju\u010di ugovor o licenci sa tre\u0107im licem. Sve \u0161to se ti\u010de imovinskih aspekata ugovora, mo\u017ee da se prepusti arbitra\u017ei. Na primer, ukoliko do\u0111e do povrede ugovorne obaveze, arbitra\u017ea \u0107e mo\u0107i da odlu\u010duje u ovom sporu, odnosno da donese odluku o tome da li je do\u0161lo do povrede ugovorne obaveze, a arbitra\u017ena odluka \u0107e biti jednaka sudskoj.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Uz sva ograni\u010denja, ipak se mo\u017ee zaklju\u010diti da arbitra\u017ea i te kako ima svoje mesto u svetu prava intelektualne svojine, iako je njena nadle\u017enost ograni\u010dena. Strane u ugovorima kojima se vr\u0161i promet prava intelektualne svojine bi trebalo da razmotre dodavanje arbitra\u017ene klauzule, jer \u0107e arbitra\u017ea kao alternativan na\u010din re\u0161avanja sporova ispoljiti sve svoje kvalitete \u2013 stru\u010dno, brzo, efikasno re\u0161avanje sporova, uz obezbe\u0111enje izvr\u0161ivosti odluke u ve\u0107ini zemalja sveta.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Ono \u0161to je neminovno je da za arbitra\u017ee ostaju pune ruke posla u ovoj oblasti, uprkos svim ograni\u010denjima koja stoje iz razloga \u0161to je dr\u017eava posebno zainteresovana da re\u0161avanje nekih sporova zadr\u017ei za sebe.<\/p>\r\n <\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Autori: Danica Misoj\u010di\u0107<\/a> i Suzana Don\u010di\u0107<\/a><\/em><\/p>\r\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Fizi\u010dka i pravna lica u Srbiji vode veliki broj sporova oko predmeta koji obuhvataju sve oblasti poslovanja i pravnog \u017eivota, uklju\u010duju\u0107i i sporove oko prava intelektualne svojine. Re\u0161enja se naj\u010de\u0161\u0107e tra\u017ee pred sudom ali i kroz alternativne vidove re\u0161avanja sporova. Arbitra\u017eom stranke mogu da re\u0161e spor na br\u017ei i efikasniji na\u010din, uz potencijalno manje tro\u0161kove nego \u0161to bi to bio slu\u010daj pred sudovima. Br\u017ee re\u0161avanje sporova pred arbitra\u017eom omogu\u0107eno je elektronskom prepiskom, utvr\u0111enim rokovima i brojem ro\u010di\u0161ta na kojima se odvija glavna rasprava, tako da arbitri dolaze do odluke do najvi\u0161e godinu dana od upu\u0107ivanja zahteva arbitra\u017enoj instituciji. Kada su […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":17193,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"footnotes":""},"categories":[1554],"tags":[469,1650,1241,657],"class_list":["post-17202","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intelektualna-svojina-sr","tag-gecic-law-firm-serbia-sr","tag-arbitraza","tag-intelektualna-svojina","tag-intellectual-property-law-serbia-sr"],"acf":[],"yoast_head":"\nDa li se slobodno mo\u017ee raspolagati pravima intelektualne svojine?<\/strong><\/h2>\r\n\r\n\r\n\r\n
\r\n\r\n<\/h2>\r\n
Arbitra\u017eno re\u0161enje spora o pravima intelektualne svojine\u2013 (ne)mogu\u0107a misija?<\/strong><\/h2>\r\n\r\n\r\n\r\n