{"id":19031,"date":"2021-08-23T10:00:26","date_gmt":"2021-08-23T08:00:26","guid":{"rendered":"https:\/\/www.geciclaw.com\/?p=19031"},"modified":"2021-11-18T11:33:48","modified_gmt":"2021-11-18T10:33:48","slug":"srems-podaci-o-licnosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.geciclaw.com\/sr\/srems-podaci-o-licnosti\/","title":{"rendered":"\u0160rems, Facebook i za\u0161tita podataka o li\u010dnosti"},"content":{"rendered":"

Za\u0161to ba\u0161 \u0160rems? Poverenje EU u pogledu obrade podataka o li\u010dnosti je, reklo bi se, poljuljano. U poznatom slu\u010daju Maximillian Schrems v Facebook Ireland Limited<\/em><\/a> koji se vodi prili\u010dno dugo pred Vrhovnim sudom Austrije (\u201eSud<\/strong>\u201c), Maksimilijan \u0160rems je podneo zahtev Sudu da uputi \u010detiri pitanja Evropskom sudu pravde (\u201eESP<\/strong>\u201c) koja se ti\u010du zakonitog kori\u0161\u0107enja li\u010dnih podataka Fejsbuk korisnika iz EU.<\/p>\n

 <\/p>\n

Ko je Maksimilijan \u0160rems?<\/strong><\/h2>\n

Maksimilijan \u0160rems je student prava iz Austrije i aktivista za za\u0161titu podataka o li\u010dnosti<\/a>, koji je po ovim pitanjima uveliko aktivan pred evropskim organima.<\/p>\n

ESP je 2015. godine, u predmetu Maximilian Schrems v Data Protection Commissioner<\/em> (\u201e\u0160rems I<\/strong>\u201c) doneo odluku kojom je u potpunosti poni\u0161tio principe sporazuma Safe Harbor<\/em><\/a>, koji je slu\u017eio za spre\u010davanje privatnih organizacija u EU ili u SAD da kod sebe skladi\u0161te podatke o svojim klijentima, da ih slu\u010dajno otkriju ili izgube. U predmetu \u0160rems I, ESP je istakao da su dr\u017eavni organi zemalja EU koji su nadle\u017eni za za\u0161titu podataka o li\u010dnosti, du\u017eni da vode ra\u010duna o tome da je prenos podataka iz EU u tre\u0107u dr\u017eavu u skladu sa Direktivom o za\u0161titi podataka o li\u010dnosti (Data<\/em> Protection<\/em> Directive<\/em>)<\/a>, kasnije zamenjenom General Data Protection Regulation-om (\u201eGDPR<\/strong>\u201c), nezavisno od Safe Harbor sporazuma. Ovde je do\u0161ao kraj prvom \u010dinu.<\/p>\n

Ubrzo nakon ovoga, na scenu je iza\u0161ao novi sporazum, EU-US Privacy Shield<\/em><\/a> sporazum od 12. jula 2016. godine.<\/p>\n

Ono \u0161ta je usledilo, nakon kratke pauze, jeste jul 2020. godine i drugi \u010din \u2013 \u0160rems II. Kada je Poverenik za za\u0161titu podataka o li\u010dnosti Irske odbio je \u0160remsov zahtev da zabrani standardne ugovorne klauzule kojim se dozvoljava prenos podataka od Fejsbuka do sedi\u0161ta Fejsbuka koje se nalazi u Kaliforniji, jer se takvim prenosom prava omogu\u0107ava bezbednosnim slu\u017ebama SAD da pristupe podacima, \u0161to je u suprotnosti sa GDPR i uop\u0161te, pravom EU, slede\u0107i korak bio je Vi\u0161i sudu u Irskoj. Pred sudom se zastalo sa postupkom kako bi sporna pitanja uputio ESP.<\/p>\n

Sporazum iz 2016. godine potrajao je samo \u010detiri godine, jer je ukinut od strane ESP usled napadnih nadzornih programa SAD-a, \u0161to se naravno desilo posle \u0160remsove inicijative.<\/p>\n

 <\/p>\n

Tre\u0107i \u010din slu\u010daja \u201e\u0160rems\u201c<\/strong><\/h2>\n

Ova tre\u0107a epizoda pokriva \u010detiri pitanja o kojima smo govorili na po\u010detku. Spoiler alert<\/em>, da, \u0160remsov zahtev je ponovo usli\u0161en, a Sud je poslao sporna pitanja<\/a> ESP. Osnovno pitanje koje je postavio jeste da li je jedan klik korisnika na dugme \u201eda\u201c na pitanje kori\u0161\u0107enja njihovih podataka o li\u010dnosti saglasnost ili ugovor, dok su se striktno pravno gledano, postavila pitanja tuma\u010denja \u010dlanova 5<\/a>, 6<\/a>, 7<\/a> i 9<\/a> GDPR, odnosno:<\/p>\n