Srbija bi u narednih 30 godina mogla da ostane \u010dak bez petine doma\u0107e radne snage, procena je Me\u0111unarodnog monetarnog fonda. Srpska privreda sa druge strane pokazuje suprotan trend i svojim rastom stvara potrebu za dodatnom radnom snagom. Ako doma\u0107e tr\u017ei\u0161te ne mo\u017ee da odgovori zahtevima poslodavaca, oni u tom slu\u010daju otvaraju vrata me\u0111unarodnom tr\u017ei\u0161tu. Naravno, nacionalno tr\u017ei\u0161te rada je tako dizajnirano da bolju poziciju imaju doma\u0107i dr\u017eavljani, dok se pred strance postavljaju odre\u0111ene (zakonske) prepreke. U to ime, ovde postavljamo pitanje zakonodavnog tretmana stranaca u Srbiji i kakve mogu\u0107nosti stranac ima u pogledu zapo\u0161ljavanja.<\/p>\n
U okviru postupka harmonizacije zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom EU doneti su, izme\u0111u ostalog, klju\u010dni zakoni kojima se reguli\u0161e tretman stranaca i mogu\u0107nosti za njihove zaposlenje u Srbiji.<\/p>\n
Zakon o strancima (ZoS), kao osnovni propis koji ure\u0111uje prava stranaca, predvi\u0111a da stranci u Srbiji mogu boraviti po 4 osnova:<\/p>\n
Va\u017eno je napomenuti i da je podzakonskim aktima predvi\u0111eno da se odre\u0111enim kategorijama stranaca mo\u017ee odobriti privremeni boravak u Srbiji nezavisno od toga da li postoji neki od osnova za odobrenje privremenog boravka propisanih odredbama ZoS i to:<\/p>\n
Me\u0111utim, ono \u0161to predstavlja pote\u0161ko\u0107u za strance koji tra\u017ee posao u Srbiji je \u010dinjenica da, pored obaveze podno\u0161enja zahteva za privremeni boravak, postoji i obaveza podno\u0161ena zahteva za izdavanje radne dozvole po uslovima koje propisuje Zakon o zapo\u0161ljavanju stranaca (ZoZS), tako da je sam postupak dosta dug i mo\u017ee trajati i vi\u0161e meseci.<\/p>\n
\u010cinjenica da je tokom 2021. godine izdato preko 20.000 radnih dozvola, te da se o\u010dekuje da ih ove godine bude izdato i znatno vi\u0161e, govori u prilog tome da se u svetlu o\u010diglednost nedostatka radne snage mora olak\u0161ati pristup stranih dr\u017eavljana tr\u017ei\u0161tu rada u Srbiji.<\/p>\n
U tom smislu, u toku je priprema novih zakonskih tekstova kojima \u0107e se olak\u0161ati strancima pristup tr\u017ei\u0161tu radne snage, odnosno pojednostaviti relevantne procedure. Primera radi, rani nacrti zakonskih re\u0161enja predvi\u0111aju uvo\u0111enje \u201ejedno\u0161alterskog sistema\u201c koji podrazumeva izdavanje jedinstvene dozvole za strance koje \u0107e obuhvatati i pravo na privremeni boravak i pravo na rad.<\/p>\n
Izmenama relevantnih propisa omogu\u0107i\u0107e se brojnim kategorijama stranaca potpuno slobodan pristup tr\u017ei\u0161tu rada, bez potrebe za izdavanjem radnih dozvola, dok je na ovom polju od velikog zna\u010daja i inicijativa \u201eOtvoreni Balkan\u201c, ekonomska i politi\u010dka zona tri dr\u017eave: Albanije, Severne Makedonije i Srbije, a koja ima za cilj da jo\u0161 vi\u0161e relaksira postoje\u0107e regulative u cilju anga\u017eovanja radnika iz inostranstva. O\u010dekuje se da inicijativi \u201eOtvoreni Balkan\u201c pristupe i Crna Gora i Bosna i Hercegovina.<\/p>\n
Iako je potrebno jo\u0161 dosta rada na implementaciji odgovaraju\u0107ih re\u0161enja i mehanizama kojima bi se omogu\u0107io slobodniji protok radne snage, kako izme\u0111u zemalja potpisnica inicijative \u201eOtvoreni Balkan\u201c, tako i izme\u0111u Srbije i tre\u0107ih zemalja, svakako se mo\u017ee re\u0107i da su preduzeti koraci koji bi trebalo da obezbede da Srbija ne oseti posledice nedostatka radne snage koji postaje problem sve ve\u0107eg broja zemalja u Evropi.<\/p>\n
O ovoj temi razgovarali smo sa Miroslavom Jela\u010di\u0107 Koji\u0107, programskom menad\u017eerkom u Grupi 484, organizaciji civilnog dru\u0161tva koja vi\u0161e od 25 godina radi u oblasti migracija.<\/p>\n
<\/p>\n
Autor: Luka \u0110uri\u0107<\/p>\n