Kompanije, pre svega globalne korporacije, u\u017eivaju ogromnu mo\u0107 i uticaj. Njihova mo\u0107 poti\u010de pre svega od kapitala kojim ove kompanije raspola\u017eu, ali i iz drugih izvora \u2013 mogu\u0107nosti kompanija da na, uglavnom posredan na\u010din, uti\u010du na dono\u0161enje zakona u skladu sa svojim interesima i time steknu dodatni uticaj u dr\u017eavama. I dok je u glavnom fokusu pitanje da li se uticaj kompanija mo\u017ee na neki na\u010din ograni\u010diti, sudska praksa i me\u0111unarodno zakonodavstvo je kompanijama priznalo odre\u0111ena ljudska prava.<\/p>\n
Najva\u017eniji pravni dokument o ljudskim pravima je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija. Ovaj dokument uticao je na ve\u0107inu nacionalnih ustava zemalja \u010dlanica Ujedinjenih nacija donetih nakon usvajanja iste, ali i na me\u0111unarodne dokumente kao \u0161to je Evropska konvencija o ljudskim pravima Saveta Evrope (\u201eKonvencija<\/strong>\u201c).<\/p>\n Upravo je Konvencija priznala kompanijama da imaju ljudska prava i to tako \u0161to je u \u010dlanu 1. propisala da \u201eVisoke strane ugovornice jem\u010de svakome u svojoj nadle\u017enosti<\/strong> prava i slobode odre\u0111ene u Delu I ove Konvencije\u201c.\u00a0 Ovo na\u010delo se dalje potvr\u0111uje u \u010dlanu 34. Konvencije u kome je definisano ko sve mo\u017ee podneti predstavku Evropskom sudu za ljudska prava (\u201eESLJP<\/strong>\u201c) gde se navodi da tu mogu\u0107nost imaju \u201esve osobe, nevladine organizacije ili grupe lica koji tvrde da su \u017ertve povrede prava ustanovljenih Konvencijom ili protokolima uz nju\u2026\u201c Kompanije se ovde podrazumevaju pod pojmom \u201enevladine organizacije\u201c.<\/p>\n ESLJP ima dugu tradiciju i praksu priznavanja ljudskih prava i kompanijama koja je zapo\u010deta jo\u0161 1978. godine u slu\u010daju Sunday Times vs. Ujedinjeno Kraljevstvo<\/em>[1]<\/a>. U konkretnom slu\u010daju, ESLJP je utvrdio da je do\u0161lo do ugro\u017eavanja prava na slobodu izra\u017eavanja i kr\u0161enja \u010dlana 10. Konvencije. Naime, 1972. godine britanski list Sunday Times objavio je \u010dlanke u vezi sa pregovorima o nagodbi u slu\u010daju \u201edece talidomida\u201c, koji je postao aktuelan nakon \u0161to je kori\u0161\u0107enje leka talidomida od strane trudnica rezultiralo te\u0161kim uro\u0111enim manama kod novoro\u0111ene dece. Sunday Times je kritikovao predloge za zaklju\u010divanje poravnanja nakon \u010dega je po zahtevu britanskog dr\u017eavnog tu\u017eioca izdata zabrana za dalje objavljivanje \u010dlanaka na ovu temu na osnovu tvrdnje da \u0107e budu\u0107e publikacije predstavljati nepo\u0161tovanje suda. Iako je ESLJP utvrdio da je me\u0161anje dr\u017eave dozvoljeno zakonom i da je te\u017eilo legitimnom cilju za\u0161tite nepristrasnosti i autoriteta pravosu\u0111a, tako\u0111e je utvrdio da ono nije bilo neophodno u demokratskom dru\u0161tvu. ESLJP je primetio da pravo na slobodu izra\u017eavanja garantuje ne samo slobodu \u0161tampe da obave\u0161tava javnost, ve\u0107 i pravo javnosti da bude pravilno informisana, a \u201etalidomidna katastrofa\u201c je bila predmet nesporne brige javnosti. ESLJP je primetio da je predlo\u017eeni \u010dlanak bio umeren i uravnote\u017een u svojim argumentima o temi o kojoj se u dru\u0161tvu \u0161iroko raspravljalo i da je stoga rizik od podrivanja autoriteta pravosu\u0111a bio minimalan. ESLJP je zaklju\u010dio da me\u0161anje dr\u017eave nije odgovaralo dru\u0161tvenoj potrebi koja je dovoljno bitna da nadma\u0161i javni interes za slobodu izra\u017eavanja u smislu Konvencije, a \u0161to je sve rezultiralo prvom presudom u kojoj je kompaniji priznato neko ljudsko pravo, u ovom slu\u010daju \u2013 pravo na slobodu izra\u017eavanja.<\/p>\n Praksa koja je zapo\u010deta napred navedenim slu\u010dajem dovela je do toga da danas ima nebrojeno presuda koje samo potvr\u0111uju ne\u0161to \u0161to je odavno postala \u010dinjenica \u2013 da kompanije zaista imaju ljudska prava[2]<\/a>.<\/p>\n Ovde se, me\u0111utim, postavlja pitanje \u2013 da li svi \u010dlanovi (i sva ljudska prava) Konvencije odnose i na kompanije? Kod davanja odgovora na ovo pitanje, ESLJP odlu\u010duje od slu\u010daja do slu\u010daja, te procenjuje da li ima mesta primeni pojedinih \u010dlanova Konvencije kada su kompanije u pitanju. U osnovi, ljudska prava kompanija su ista kao i za fizi\u010dka lica, ali uz odre\u0111ena ograni\u010denja, zbog specifi\u010dnih karakteristika pravnih lica. Na primer, kompanija ne\u0107e mo\u0107i da se poziva na povredu prava na \u017eivot, niti \u0107e mo\u0107i da se poziva na \u010dlan 3. Konvencije koji predvi\u0111a zabranu mu\u010denja, ne\u010dove\u010dnog ili poni\u017eavaju\u0107eg postupanju ili ka\u017enjavanja. Kompanije se, me\u0111utim, mogu obratiti ESLJP-u kada smatraju da im je povre\u0111eno pravo, na primer, na pravi\u010dno su\u0111enje, slobodu izra\u017eavanja, pravo na imovinu itd.<\/p>\n Predstavke koje ESLJP-u podnose kompanije \u0161irom Evrope uglavnom se odnose na za\u0161titu imovine, pogotovo u slu\u010dajevima nacionalizacije nepokretnosti ili promena u propisima koja reguli\u0161u kori\u0161\u0107enje zemlji\u0161ta (kada se name\u0107u izvesna ograni\u010denja raspolaganju nepokretnostima). Tako\u0111e iste se odnose i na povrede prava na pravi\u010dno su\u0111enje u gra\u0111anskim, krivi\u010dnim ili upravnim postupcima, uklju\u010duju\u0107i i slu\u010dajeve kr\u0161enja zakona o za\u0161titi konkurencije i slu\u010dajeve za\u0161tite prava na slobodu izra\u017eavanja (kada se postupci obi\u010dno iniciraju od strane novina i izdava\u010dkih ku\u0107a).<\/p>\n Upravo u ovom smislu je zanimljiv slu\u010daj Soci\u00e9t\u00e9 Colas Est vs. Francuska<\/em>[3]<\/a> koji se pred ESLJP-om vodio povodom povrede prava na po\u0161tovanje privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota iz \u010dlana 8. Konvencije, gde je ESLJP utvrdio da se koncept doma mo\u017ee primeniti i na sve poslovne prostorija kompanija. U predmetnom slu\u010daju, francuske centralne vlasti su nalo\u017eile Nacionalnoj istra\u017enoj kancelariji da sprovede opse\u017enu istragu o pona\u0161anju izvo\u0111a\u010da javnih radova, \u0161to je rezultiralo pretresima poslovnih prostorija kompanije tokom novembra 1985. i oktobra 1986. godine. Kompanije koje su bile subjekt ovakvog postupanja su tvrdile da su racije koje su sprovedene, bez ikakvog nadzora ili ograni\u010denja, povredile pravo na po\u0161tovanje njihovog \u201edoma\u201c. Francuska vlada je u svoju odbranu istakla da pravna lica ne mogu ostvariti pravo na za\u0161titu svog poslovnog prostora sa tolikom snagom kao \u0161to to mo\u017ee pojedinac \u2013 fizi\u010dko lice. U svojoj odluci, ESLJP je smatrao da, u odre\u0111enim okolnostima, registrovana kancelarija, filijala ili drugi poslovni prostor kompanije mogu u\u017eivati prava zagarantovana \u010dlanom 8. Konvencije<\/strong>. Iako je akcija dr\u017eavnih organa imala opravdanje u oblasti spre\u010davanja nekonkurentnih praksi, zakonodavstvo je trebalo da pru\u017ei adekvatne i efikasne mere za\u0161tite od zloupotrebe, \u0161to se u ovom slu\u010daju nije dogodilo. U vreme istraga inspektori su imali \u0161iroka ovla\u0161\u0107enja i, samim tim, isklju\u010divu nadle\u017enost da utvr\u0111uju celishodnost, broj, du\u017einu i obim inspekcijskog nadzora. Promena zakonodavstva, u smislu propisivanja obaveznog prethodnog odobrenja sudije, nastupila je nakon izvr\u0161enih inspekcija.<\/p>\n Naposletku, jedan od skorijih slu\u010dajeva od velikog zna\u010daja sa aspekta ljudskih prava kompanija je slu\u010daj Yukos vs. Rusija[4]<\/strong><\/a><\/em> a koji se ti\u010de nacionalizacije naftne kompanije Yukos od strane ruske vlade po\u010detkom 2000-ih. Yukos je u jednom trenutku bio najve\u0107a naftna kompanija u Rusiji, ali je 2003. njen izvr\u0161ni direktor Mihail Hodorkovski uhap\u0161en zbog navodne prevare i utaje poreza. Ubrzo nakon toga, ruska vlada je zaplenila imovinu Yukosa i prodala njegovu glavnu proizvodnu jedinicu dr\u017eavnoj naftnoj kompaniji Rosneft. Yukos i njegovi akcionari osporili su zakonitost nacionalizacije i pred ruskim sudovima i me\u0111unarodnim tribunalima. Slu\u010daj se pretvorio u veliku me\u0111unarodnu pravnu bitku koja je trajala vi\u0161e od jedne decenije, a ruska vlada je optu\u017eena za eksproprijaciju i kr\u0161enje me\u0111unarodnih ugovora o ulaganju. Sve ovo rezultiralo je velikim brojem postupaka koji su se vodili pred sudovima i arbitra\u017eama u razli\u010ditim zemljama.<\/p>\n Nezavisno od navedenih sudskih i arbitra\u017enih postupaka, akcionari Yukosa su se obratili ESLJP kako bi tra\u017eili od\u0161tetu od ruske vlade zbog kr\u0161enja njihovih prava garantovanih Konvencijom. Sa druge strane, ruska vlada je tvrdila da ESLJP nema nadle\u017enost da razmatra slu\u010daj jer se odnosio na ekonomska pitanja, a ne na ljudska prava, sa \u010dim se ESLJP nije slo\u017eio, ve\u0107 je prihvatio da odlu\u010duje u konkretnom slu\u010daju. ESLJP je u svojoj odluci iz 2011. godine presudio da su hap\u0161enje i pritvaranje generalnog direktora Yukosa Mihaila Hodorkovskog bili proizvoljni i politi\u010dki motivisani i da je ruska vlada prekr\u0161ila njegovo pravo na pravi\u010dno su\u0111enje garantovano \u010dlanom 6. Konvencije. ESLJP je tako\u0111e utvrdio da je Yukos bio subjekt proizvoljnih poreskih revizija, kao i da je nacionalizacija kompanije izvr\u0161ena na na\u010din kojim je prekr\u0161eno pravo na nesmetano u\u017eivanje imovine Yukosa garantovano \u010dlanom 1. Protokola 1 uz Konvenciju. ESLJP je nalo\u017eio ruskoj vladi da isplati 1,9 milijardi evra od\u0161tete akcionarima Yukosa. Ovaj slu\u010daj je zna\u010dajan jer pokazuje da ljudska prava mogu poslu\u017eiti i za za\u0161titu prava kompanija u kontekstu stranih ulaganja, a tako\u0111e nagla\u0161ava potrebu osiguravanja da dr\u017eave ne zloupotrebljavaju svoju mo\u0107 prilikom eksproprijacije imovine u privatnom, pogotovo stranom, vlasni\u0161tvu.<\/p>\n Zaklju\u010dak koji se mo\u017ee izvesti iz svega napred navedenog je da kompanije imaju \u0161irok spektar ljudskih prava, te da prava koja po svojoj prirodi mogu da u\u017eivaju, kompanije u\u017eivaju bez ikakvih ograni\u010denja, ba\u0161 kao i fizi\u010dka lica. Na kompanijama je da ljudska prava u\u017eivaju odgovorno i bez zloupotrebe na \u0161tetu dru\u0161tva koje im je ista omogu\u0107ilo.<\/p>\n <\/p>\n [1]<\/a> Evropski sud za ljudska prava, Sunday Times protiv Ujedinjenog Kraljevstva, predstavka br. 6538\/74, presuda od 26. aprila 1979. godine, dostupno na engleskom jeziku, na adresi: https:\/\/hudoc.echr.coe.int\/eng?i=001-57584<\/a>;<\/p>\n [2]<\/a> Andr\u00e9 i drugi protiv Francuske, predstavka br. 18603\/03, presuda od 24. jula 2008. godine, paragrafi 36-37, dostupno na engleskom jeziku na adresi: \u00a0https:\/\/hudoc.echr.coe.int\/eng?i=001-87938<\/a>, Dubus protiv Francuske, predstavka br. 5242\/04, presuda od 11. juna 2009. godine, dostupna na francuskom na adresi: \u00a0https:\/\/hudoc.echr.coe.int\/eng?i=001-92990<\/a>;\u00a0 Menarini Diagnostics protiv Italije, predstavka br. 43509\/08 , presuda od 27. septembra 2011. godine, dostupno na francuskom jeziku na adresi: \u00a0https:\/\/hudoc.echr.coe.int\/eng?i=001-106438<\/a>;\u00a0\u00a0 Soci\u00e9t\u00e9 Canal Plus i drugi protiv Francuske, predstavka br. 29408\/08 , presuda od 21. \u00a0decembra 2010. godine, paragrafi 55-57, dostupno na francuskom jeziku na adresi: \u00a0https:\/\/hudoc.echr.coe.int\/eng?i=001-102435<\/a>;<\/p>\n [3]<\/a> Soci\u00e9t\u00e9 Colas Est protiv Francuske, predstavka br. 37971\/97, presuda od 16. aprila 2002. godine, paragraf 41, dostupno na engleskom jeziku na adresi: https:\/\/hudoc.echr.coe.int\/eng?i=001-60431<\/a>;<\/p>\n [4]<\/a> OAO Neftyanaya Kompaniya Yukos protiv Rusije, predstavka br. 14902\/04, presuda od 31. jula 2014. godine, paragraf 613, dostupno na engleskom jeziku na adresi: \u00a0https:\/\/hudoc.echr.coe.int\/eng?i=001-106308<\/a><\/p>\n <\/p>\n Autor: Luka \u0110uri\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kompanije, pre svega globalne korporacije, u\u017eivaju ogromnu mo\u0107 i uticaj. Njihova mo\u0107 poti\u010de pre svega od kapitala kojim ove kompanije raspola\u017eu, ali i iz drugih izvora \u2013 mogu\u0107nosti kompanija da na, uglavnom posredan na\u010din, uti\u010du na dono\u0161enje zakona u skladu sa svojim interesima i time steknu dodatni uticaj u dr\u017eavama. I dok je u glavnom fokusu pitanje da li se uticaj kompanija mo\u017ee na neki na\u010din ograni\u010diti, sudska praksa i me\u0111unarodno zakonodavstvo je kompanijama priznalo odre\u0111ena ljudska prava. Najva\u017eniji pravni dokument o ljudskim pravima je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija. Ovaj dokument uticao je na ve\u0107inu nacionalnih ustava […]<\/p>\n","protected":false},"author":21,"featured_media":23096,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"footnotes":""},"categories":[1035,1538],"tags":[469,955],"class_list":["post-23098","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-kompanijsko-pravo","category-upravno-pravo-opsta-regulativa","tag-gecic-law-firm-serbia-sr","tag-ljudska-prava"],"acf":[],"yoast_head":"\n