Dana 10. februara 2026. godine, sudija saveznog suda SAD je doneo odluku da trideset jedan dokument koje je okrivljeni generisao kori\u0161\u0107enjem alata zasnovanog na generativnoj ve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji (AI), a zatim podelio sa svojim advokatima, ne u\u017eivaju za\u0161titu poverljivosti.<\/p>\n
Upotreba generativne ve\u0161ta\u010dke inteligencije za sa\u017eimanje pravnih saveta, analizu \u010dinjenica i izradu pravnih podnesaka postaje sve u\u010destalija. Ipak, ovaj predmet pokazuje kako takva praksa mo\u017ee izlo\u017eiti klijente ozbiljnim pravnim rizicima.<\/p>\n
Advokatska tajna (attorney-client privilege) \u0161titi poverljivu komunikaciju izme\u0111u advokata i klijenta koja se vodi radi pribavljanja pravnog saveta. Doktrina radnog materijala (work product doctrine) odnosi se na materijale pripremljene u o\u010dekivanju sudskog postupka. Obe za\u0161tite zasnivaju se na postojanju priznatog pravnog odnosa.<\/p>\n
Ukoliko se osetljive informacije unesu u AI platformu op\u0161te namene, pravna struktura na kojoj po\u010diva ova za\u0161tita mo\u017ee biti naru\u0161ena. Kao posledica toga, za\u0161tita prava poverljivosti mo\u017ee biti izgubljena ili uop\u0161te ne nastaje. Nedavna odluka u predmetu United States v. Heppner<\/em> ukazuje na ovaj rizik i njegove potencijalne posledice i izvan Sjedinjenih Dr\u017eava.<\/p>\n Tokom 2025. godine, Bradley Heppner bio je predmet savezne istrage u SAD zbog navodnih krivi\u010dnih dela prevare sa hartijama od vrednosti i prevare putem elektronskih komunikacija. Ve\u0107 je anga\u017eovao advokate, ali je samoinicijativno, bez njihovog saveta, odlu\u010dio da koristi javno dostupan generativni AI alat kako bi \u201eorganizovao svoju odbranu\u201c.<\/p>\n U platformu je unosio detaljne upite, uklju\u010duju\u0107i informacije koje je dobio kroz razgovore sa svojim advokatima. Zatim je koristio odgovore koje je generisao AI kako bi strukturirao svoje misli i pripremio se za budu\u0107e razgovore sa braniocima.<\/p>\n Nakon Heppnerovog hap\u0161enja, FBI je zaplenio trideset jedan dokument koje je generisao AI sa njegovih elektronskih ure\u0111aja. Njegovi advokati su tvrdili da su ti dokumenti za\u0161ti\u0107eni advokatskom tajnom i doktrinom radnog materijala, navode\u0107i da:<\/p>\n je Heppner u Claude, izme\u0111u ostalog, unosio informacije koje je saznao od advokata;<\/p>\n<\/li>\n je AI dokumente sa\u010dinio radi razgovora sa advokatom u cilju pribavljanja pravnog saveta; i<\/p>\n<\/li>\n je sadr\u017eaj tih dokumenata naknadno podelio sa svojim advokatom.<\/p>\n<\/li>\n<\/ul>\n Na ro\u010di\u0161tu odr\u017eanom 10. februara 2026. godine, sudija Rakoff iz Ju\u017enog okruga Njujorka odbacio je ove argumente.<\/p>\n Sud je zaklju\u010dio da, s obzirom na to da Claude AI nije licencirani advokat, AI dokumenti ne predstavljaju komunikaciju izme\u0111u Heppnera i njegovog branioca. Umesto toga, tretirani su kao razmena izme\u0111u neadvokata i stoga ne podle\u017eu za\u0161titi advokatske tajne.<\/p>\n Sud se tako\u0111e oslonio na politiku privatnosti platforme Claude. Korisnici su pristajali na to da pru\u017ealac usluge mo\u017ee prikupljati i \u201eulazne podatke\u201c (inputs) i \u201eizlazne podatke\u201c (outputs), koristiti ih za treniranje modela i otkrivati ih tre\u0107im licima, uklju\u010duju\u0107i dr\u017eavne organe. Na toj osnovi, Sud je zaklju\u010dio da nije postojalo razumno o\u010dekivanje poverljivosti.<\/p>\n Pored toga, Sud je utvrdio da, \u010dak i da su dokumenti bili pripremljeni u o\u010dekivanju sudskog postupka, ne bi u\u017eivali za\u0161titu kao radni materijal jer nisu bili sa\u010dinjeni od strane advokata niti po njegovom nalogu.<\/p>\n Predmet United States v. Heppner<\/em> ilustruje kako \u0107e sudovi verovatno pristupati AI-generisanim dokumentima i iz kojih razloga takvi materijali mogu ostati bez pravne za\u0161tite. Odluka precizira faktore koji mogu isklju\u010diti AI izlaze iz domena privilegije. I za klijente i za advokate, slu\u010daj nagla\u0161ava da upotreba AI alata u pripremi ili razmatranju pravnih saveta mo\u017ee direktno uticati na postojanje privilegije. Tako\u0111e potvr\u0111uje da AI alati ne mogu zameniti advokate niti samostalno generisati privilegovani pravni savet.<\/p>\n U Ujedinjenom Kraljevstvu, Sudska uprava Engleske i Velsa (Courts and Tribunals Judiciary) izdala je Smernice za odgovornu upotrebu AI u sudovima i tribunalima<\/a>, upozoravaju\u0107i da \u0107e uno\u0161enje privilegovanog materijala u AI platformu op\u0161te namene verovatno biti tretirano kao otkrivanje podataka nespojivo sa poverljivo\u0161\u0107u. Smernice izri\u010dito navode: \u201eSvaku informaciju koju unesete u javni AI chatbot treba smatrati objavljenom celom svetu.\u201c<\/p>\n Iako odluka u predmetu Heppner<\/em> nema obavezuju\u0107u snagu u Engleskoj i Velsu, engleski sud bi verovatno primenio sli\u010dan analiti\u010dki okvir. Sud bi ispitao uslove kori\u0161\u0107enja platforme, utvrdio da li pru\u017ealac usluge mo\u017ee \u010duvati ili ponovo koristiti podatke, i razmotrio da li se takvo otkrivanje uop\u0161te mo\u017ee smatrati \u201eograni\u010denim\u201c.<\/p>\n Engleska sudska praksa tako\u0111e potvr\u0111uje da dokumenti ne postaju privilegovani samom \u010dinjenicom da su poslati advokatu (videti Imerman v Tchenguiz<\/em> [2009] EWHC 2901).<\/p>\n Dalje, engleski sudovi tradicionalno restriktivno pristupaju pro\u0161irenju privilegije. U predmetu Three Rivers District Council v Governor and Company of the Bank of England<\/em> [2001] UKHL 16<\/a>, Dom lordova je razjasnio da privilegija pravnog saveta \u0161titi isklju\u010divo komunikaciju izme\u0111u advokata i klijenta, pri \u010demu se pojam \u201eklijent\u201c tuma\u010di usko. Ako AI alati stoje izvan tog definisanog odnosa, privilegija mo\u017ee izostati i pre nego \u0161to se razmatra pitanje otkrivanja tre\u0107im licima.<\/p>\n U zbiru, ovi principi ukazuju da bi, u sli\u010dnim \u010dinjeni\u010dnim okolnostima, engleski sud verovatno doneo odluku su\u0161tinski uskla\u0111enu sa ameri\u010dkom presudom u predmetu Heppner<\/em>.<\/p>\n Na nivou EU, situacija je, ako i\u0161ta, jo\u0161 restriktivnija. Doktrina poverljivosti razvijena je kroz praksu Suda pravde Evropske unije.<\/p>\n U predmetu AM & S Europe Ltd v Commission<\/em><\/a>, Sud je utvrdio da se za\u0161tita poverljivosti primenjuje samo na komunikaciju sa nezavisnim spoljnim advokatima i samo kada je takva komunikacija vo\u0111ena radi i u interesu prava klijenta na odbranu. Taj pristup je potvr\u0111en u predmetu Akzo Nobel Chemicals Ltd v Commission<\/em><\/a>, gde je Sud jasno razlikovao nezavisne spoljne advokate od internih pravnika (in-house counsel), zaklju\u010div\u0161i da komunikacija sa internim pravnicima nije za\u0161ti\u0107ena u postupcima Komisije u oblasti konkurencije.<\/p>\n Ovaj okvir ima direktne implikacije za upotrebu AI. Prema pravu EU, pravo za\u0161tite poverljivosti nastaje isklju\u010divo unutar prepoznatog kanala \u2013 komunikacije sa nezavisnim spoljnim advokatom radi odbrane. Ako klijent samostalno koristi generativni AI alat za analizu \u010dinjenica, strukturiranje argumenata ili pripremu strategije, kao u slu\u010daju Heppner, takav materijal uop\u0161te ne potpada pod za\u0161titu profesionalne tajne (legal professional privilege) u pravu EU.<\/p>\n Situaciju dodatno komplikuje Op\u0161ta uredba o za\u0161titi podataka (GDPR). Kada advokat unese li\u010dne podatke klijenta u generativni AI alat, advokat ima ulogu rukovaoca podacima (data controller), dok je AI pru\u017ealac usluge obra\u0111iva\u010d podataka (data processor). GDPR zahteva zaklju\u010denje formalnog ugovora o obradi podataka, kojim se defini\u0161u obaveze obra\u0111iva\u010da, mere bezbednosti i ograni\u010denja daljeg postupanja sa podacima. Standardni uslovi kori\u0161\u0107enja AI alata op\u0161te namene obi\u010dno ne ispunjavaju te zahteve, jer \u010desto dozvoljavaju kori\u0161\u0107enje podataka za treniranje modela i njihovo otkrivanje tre\u0107im licima.<\/p>\n Ako je AI pru\u017ealac usluge sa sedi\u0161tem van Evropskog ekonomskog prostora, primenjuju se pravila iz Poglavlja V GDPR o prenosu podataka u tre\u0107e zemlje. To zahteva postojanje odluke o primerenosti ili odgovaraju\u0107ih za\u0161titnih mera, poput standardnih ugovornih klauzula, uz obavezu procene zakonitosti prenosa u pravnom sistemu zemlje primaoca.<\/p>\n Stoga se advokati i klijenti suo\u010davaju sa dvostrukim rizikom: gubitkom privilegije i potencijalnom regulatornom odgovorno\u0161\u0107u u oblasti za\u0161tite podataka. Akt o ve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji EU (EU AI Act) uvodi tre\u0107i sloj obaveza. AI sistemi koji poma\u017eu u tuma\u010denju \u010dinjenica ili primeni prava mogu biti klasifikovani kao visokorizi\u010dni, \u0161to pokre\u0107e obaveze u pogledu upravljanja rizikom, transparentnosti i ljudskog nadzora. Advokati koji koriste takve alate u ime klijenata mogu biti kvalifikovani kao \u201ekorisnici\u201c (deployers) i snositi odgovaraju\u0107e obaveze uskla\u0111enosti.<\/p>\n Jedan od prakti\u010dno najzna\u010dajnijih aspekata mi\u0161ljenja sudije Rakoffa jeste ono \u0161to je ostalo otvoreno: da li bi ishod bio druga\u010diji da je advokat nalo\u017eio klijentu da koristi AI alat.<\/p>\n Prema presudi United States v. Kovel<\/em>, 296 F.2d 918 (2d Cir. 1961), advokat mo\u017ee pro\u0161iriti za\u0161titu advokatske tajne na tre\u0107a lica \u010dija je pomo\u0107 nu\u017ena za pru\u017eanje pravnih usluga. Klasi\u010dni primeri su ra\u010dunovo\u0111e u poreskim pitanjima, prevodioci, privatni istra\u017eitelji i medicinski ve\u0161taci. Sudija Rakoff je naveo da bi, da je branilac nalo\u017eio Heppneru da koristi Claude kao deo pravne strategije, \u201eClaude eventualno mogao biti posmatran kao visoko kvalifikovani stru\u010dnjak koji deluje kao agent advokata u okviru za\u0161tite advokatske tajne\u201c.<\/p>\n Odgovor verovatno zavisi od razlike izme\u0111u op\u0161tih i korporativnih (enterprise) AI re\u0161enja, jer potonja obi\u010dno uklju\u010duju ugovorne garancije poverljivosti, zabranu kori\u0161\u0107enja podataka za treniranje modela, uskla\u0111ene ugovore o obradi podataka, ograni\u010deno otkrivanje tre\u0107im licima i bezbednosne sertifikate.<\/p>\n U predmetu Heppner<\/em>, sudska analiza bila je izri\u010dito zasnovana na politici privatnosti verzije Claude AI namenjene op\u0161toj upotrebi, koja je dozvoljavala prikupljanje podataka, njihovo kori\u0161\u0107enje za treniranje i otkrivanje tre\u0107im licima, uklju\u010duju\u0107i dr\u017eavne organe. Takva analiza ne bi bila primenjiva \u2013 ili bi bila bitno druga\u010dija \u2013 u slu\u010daju korporativnog re\u0161enja sa stro\u017eim za\u0161titnim mehanizmima.<\/p>\n Prakti\u010dna pouka je jasna. Upotreba ugovorno obezbe\u0111enih korporativnih AI alata po nalogu advokata mo\u017ee o\u010duvati za\u0161titu i ispuniti obaveze profesionalne tajne, ali samostalna upotreba alata op\u0161te namene, bilo od strane klijenta ili advokata, gotovo sigurno ne pru\u017ea takvu za\u0161titu.<\/p>\n U ve\u0107ini jurisdikcija, AI platforme op\u0161te namene se, ili \u0107e se, smatrati tre\u0107im licima u pravnom smislu.<\/p>\n Ve\u0161ta\u010dka inteligencija ne pru\u017ea pravne savete i ne mo\u017ee zameniti kvalifikovanog advokata. Kada se AI alati koriste u redovnom poslovanju, korisnici moraju razumeti na\u010din na koji se njihovi podaci obra\u0111uju. To podrazumeva proveru politike privatnosti kako bi se utvrdilo da li se ulazni i izlazni podaci \u010duvaju, ponovo koriste ili dele, kao i da li je mogu\u0107e onemogu\u0107iti pristup podacima radi treniranja modela.<\/p>\n Takve mere mogu unaprediti kontrolu nad podacima, ali ne re\u0161avaju problem privilegije. Kao \u0161to pokazuje Heppner<\/em>, jednom kada se informacija otkrije izvan za\u0161ti\u0107enog odnosa advokat\u2013klijent, postoji realan rizik da sud utvrdi da je poverljivost izgubljena.<\/p>\n Neke pla\u0107ene ili korporativne verzije AI alata nude unapre\u0111ene mehanizme za\u0161tite privatnosti u pore\u0111enju sa besplatnim modelima. Me\u0111utim, ni te funkcionalnosti ne moraju eliminisati pravni rizik. Smernice Sudske uprave Engleske i Velsa upozoravaju da sudije treba da polaze od pretpostavke da se \u201e\u010dak i kada je istorija isklju\u010dena, uneti podaci smatraju otkrivenim\u201c.<\/p>\n Za klijente, najsigurniji pristup jeste da uklju\u010de spoljnog advokata pre nego \u0161to koriste AI alate za analizu \u010dinjenica, pripremu strategije odbrane ili sa\u017eimanje pravnih saveta. Za pravne timove, zadatak je da anticipiraju ovaj rizik i o tome adekvatno savetuju klijente.<\/p>\n Dosada\u0161nja analiza polazila je od pretpostavke da \u010dovek (klijent ili advokat) svesno odlu\u010duje da unese informacije u AI alat, naj\u010de\u0161\u0107e veliki jezi\u010dki model (LLM). Neki bi rekli da je ta pretpostavka ve\u0107 zastarela.<\/p>\n Problem \u0107e se dodatno intenzivirati sa razvojem autonomnih AI agenata \u2013 sistema sposobnih da samostalno planiraju vi\u0161estepene zadatke, pozivaju spoljne servise i koordiniraju sa drugim agentima.<\/p>\n U predmetu Heppner<\/em> postojao je barem jedan jasan trenutak u kojem je osoba odlu\u010dila da podeli informacije sa platformom tre\u0107e strane. U agenti\u010dkim radnim tokovima, podaci klijenta mogu biti automatski i neprimetno preneti, obra\u0111eni i sa\u010duvani kroz vi\u0161e eksternih servisa, bez mogu\u0107nosti da nadzorni advokat precizno utvrdi \u0161ta je podeljeno, sa kim i kada.<\/p>\n Pravni okviri razmatrani u ovom tekstu osmi\u0161ljeni su za svet u kojem osoba svesno odlu\u010duje da informaciju podeli sa drugim prepoznatljivim licem ili entitetom. Autonomni agenti se ne uklapaju lako u takav model. Za razliku od upita unetog u chat prozor, agent ne zastaje radi pribavljanja saglasnosti.<\/p>\n Da li \u0107e za\u0161tita poverljivosti, u sada\u0161njem obliku, pre\u017eiveti eru automatizacije \u2013 ili \u0107e morati da bude iznova osmi\u0161ljena?<\/p>\n \n Authori: Anne MacGregor, Hannah Byrne, Uro\u0161 Raji\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dana 10. februara 2026. godine, sudija saveznog suda SAD je doneo odluku da trideset jedan dokument koje je okrivljeni generisao kori\u0161\u0107enjem alata zasnovanog na generativnoj ve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji (AI), a zatim podelio sa svojim advokatima, ne u\u017eivaju za\u0161titu poverljivosti. Upotreba generativne ve\u0161ta\u010dke inteligencije za sa\u017eimanje pravnih saveta, analizu \u010dinjenica i izradu pravnih podnesaka postaje sve u\u010destalija. Ipak, ovaj predmet pokazuje kako takva praksa mo\u017ee izlo\u017eiti klijente ozbiljnim pravnim rizicima. Advokatska tajna (attorney-client privilege) \u0161titi poverljivu komunikaciju izme\u0111u advokata i klijenta koja se vodi radi pribavljanja pravnog saveta. Doktrina radnog materijala (work product doctrine) odnosi se na materijale pripremljene u o\u010dekivanju sudskog […]<\/p>\n","protected":false},"author":21,"featured_media":48753,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"footnotes":""},"categories":[1538,1607],"tags":[469,1870,1689],"class_list":["post-48763","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-upravno-pravo-opsta-regulativa","category-najnovije","tag-gecic-law-firm-serbia-sr","tag-novosti","tag-vestacka-inteligencija"],"acf":[],"yoast_head":"\nPovod: United States v. Heppner<\/em><\/strong><\/h3>\n
\n
Verovatan stav sudova Engleske i Velsa<\/strong><\/h3>\n
Evropska unija: u\u017ea i strukturno druga\u010dija doktrina<\/strong><\/h3>\n
\u0160ta ako?<\/strong><\/h3>\n
Jedinstveni princip<\/strong><\/h3>\n
U bliskoj budu\u0107nosti\u2026<\/strong><\/h3>\n