Evropski sud dovodi u pitanje maltešku barijeru za izvršenje u sektoru igara na sreću

Malteško zakonodavstvo kojim se zabranjuje izvršenje stranih sudskih odluka predstavlja relevantan faktor koji nacionalni sudovi treba da uzmu u obzir prilikom utvrđivanja hitnosti u postupcima za izdavanje Evropskog naloga za zaštitu računa (European Account Preservation Order – EAPO).

U odluci donetoj 21. maja 2026. godine u Luksemburgu, Sud pravde Evropske unije (SPEU) jasno je stavio do znanja da član 56A malteškog Zakona o igrama na sreću (Gaming Act), kojim se zabranjuje izvršenje stranih sudskih odluka protiv priređivača igara na sreću sa malteškom licencom, predstavlja okolnost koju nacionalni sudovi moraju uzeti u obzir u okviru sveukupne ocene činjenica kada poverioci iz drugih država članica podnose zahteve za izdavanje evropskih naloga za zaštitu računa.

Pozadina

Od početka 2000-ih godina Malta se pozicionirala kao centar industrije onlajn igara na sreću unutar Evropske unije. Bila je prva evropska država koja je uspostavila regulatorno telo za igre na sreću. Kao rezultat toga, veliki broj operatera onlajn igara na sreću osnovao je poslovanje na Malti i pribavio licence za rad. Ova strategija donela je značajne koristi malteškoj ekonomiji: danas sektor onlajn igara na sreću čini približno jednu osminu BDP-a ostrva. Mnogi operateri sa sedištem na Malti omogućili su pristup svojim platformama potrošačima u drugim državama članicama EU, ponekad i bez pribavljanja licenci od regulatornih tela tih država, tamo gde su takva tela postojala.

U praktičnom smislu, malteška licenca za igre na sreću pružala je operaterima stabilnu bazu unutar EU, regulatorni kredibilitet i pristup bankarskim i platnim uslugama. Time im je omogućeno da nude svoje usluge u više država članica, često sve dok te države nisu uvele strožije lokalne režime licenciranja ili mere blokade.

Sa stanovišta prava EU, princip „države porekla” ne primenjuje se na oblast onlajn igara na sreću. Budući da na nivou EU ne postoji harmonizacija u toj oblasti, države članice imaju široko diskreciono pravo da regulišu usluge igara na sreću koje se pružaju na njihovoj teritoriji u skladu sa sopstvenim nacionalnim zakonodavstvom. Kako su druge države članice počele detaljnije da regulišu usluge onlajn igara na sreću dostupne njihovim potrošačima, operateri koji su poslovali sa Malte suočili su se sa sve većim preprekama.

Mnogi potrošači i organizacije za zaštitu potrošača iz drugih država članica, u kojima su malteške platforme bile dostupne putem interneta, pokrenuli su sudske postupke radi povraćaja gubitaka nastalih kockanjem protiv operatera sa sedištem na Malti koji nisu imali licence za rad u njihovim državama. Većina postupaka pred nacionalnim sudovima odnosila se na podnosioce zahteva iz Nemačke i Austrije.

U konkretnom slučaju, društvo Mr Green Limited („Mr Green”) pružalo je usluge onlajn igara na sreću putem internet stranice www.mrgreen.com, uključujući i korisnicima u Austriji, iz svog registrovanog sedišta na Malti. Društvo je posedovalo licencu izdatu od strane Malteške uprave za igre na sreću u skladu sa malteškim pravom, ali nije imalo licencu u skladu sa austrijskim Zakonom o igrama na sreću (Glücksspielgesetz).

U periodu između 3. januara 2017. godine i 25. aprila 2019. godine, potrošač TQ iz Beča učestvovao je u igrama na sreću putem platforme Mr Green i izgubio ukupno 62.878 evra.

Nakon toga, TQ je pokrenuo postupak protiv društva Mr Green pred Regionalnim sudom za građanske stvari u Beču (Landesgericht für Zivilrechtssachen Wien). TQ je tvrdio da je, budući da Mr Green nije posedovao licencu u skladu sa austrijskim Zakonom o igrama na sreću, predmetni ugovor o igrama na sreću ništav, te da je društvo Mr Green dužno da mu vrati izgubljeni novac. Austrijski sud usvojio je tužbeni zahtev i naložio društvu Mr Green da TQ-u isplati 62.878 evra, zajedno sa kamatom i troškovima postupka.

Uredba (EU) br. 655/2014 o evropskom nalogu za zaštitu računa

TQ je potom podneo zahtev za izdavanje evropskog naloga za zaštitu računa pred austrijskim sudom, ciljajući bankovne račune koje je društvo Mr Green imalo u Irskoj, Luksemburgu, Malti i Švedskoj, pozivajući se na Uredbu (EU) br. 655/2014 o uspostavljanju postupka evropskog naloga za zaštitu računa radi olakšavanja prekogranične naplate potraživanja u građanskim i privrednim stvarima.

TQ je tvrdio da je uslov postojanja „stvarnog rizika” iz člana 7 Uredbe ispunjen, budući da je Mr Green pokušao da osujeti izvršni postupak prebacivanjem svoje imovine van nadležnosti suda i raskidom ugovornog odnosa sa pružaocem platnih usluga. Prema navodima TQ-a, postojala je opasnost da Mr Green preduzme slične korake i u drugim državama članicama i prenese svu svoju imovinu na Maltu. U tom slučaju, naplata potraživanja TQ-a bila bi „otežana ili znatno otežana” u smislu navedene odredbe, budući da je novouvedeni član 56A malteškog Zakona o igrama na sreću praktično onemogućavao izvršenje takvih potraživanja protiv malteških društava za igre na sreću na teritoriji Malte.

Austrijski sud odbacio je zahtev TQ-a, smatrajući da uslov „periculum in mora” iz člana 7(1) Uredbe nije ispunjen, odnosno da mera nije bila „hitna”. Odluka je, između ostalog, zasnovana na činjenici da, iako je Prvo odeljenje Građanskog suda na Malti odbilo izvršenje pozivajući se na član 56A malteškog Zakona o igrama na sreću, nije bilo izvesno da bi viši sudovi na Malti zauzeli isti stav.

TQ je izjavio žalbu protiv te odluke. Austrijski apelacioni sud prekinuo je postupak i uputio Sudu pravde Evropske unije prethodno pitanje u vezi sa tumačenjem člana 7 Uredbe.

Tumačenje člana 7 Uredbe o EAPO – „periculum in mora”

U presudi od 21. maja 2026. godine, SPEU je sledio mišljenje nezavisnog advokata iz oktobra 2025. godine u pogledu tumačenja člana 7(1) Uredbe, koji se odnosi na prirodu „hitne potrebe”.

SPEU je utvrdio da član 7 ne propisuje dva odvojena uslova – odnosno „hitnu potrebu” i „stvarni rizik” da će, ukoliko mera ne bude određena, kasnije izvršenje potraživanja poverioca biti onemogućeno ili znatno otežano. Naprotiv, prema oceni Suda, iz samog teksta člana 7 jasno proizlazi da navedeni pojmovi predstavljaju dva nerazdvojiva aspekta jednog jedinstvenog uslova: poverilac mora dokazati da postoji „hitna potreba” za merom upravo zbog postojanja „stvarnog rizika” po kasnije izvršenje njegovog potraživanja.

Dalje, „stvarni rizik” iz člana 7(1) Uredbe odnosi se, suštinski, na opasnost da dužnik preduzme radnje – poput raspolaganja imovinom, njenog skrivanja, uništavanja ili otuđenja po ceni nižoj od tržišne – radi izbegavanja izmirenja duga.

Zakon koji verovatno otežava naplatu predmetnog potraživanja može doprineti dokazivanju „stvarnog rizika”

SPEU je istakao da teret dokazivanja leži na poveriocu, koji nacionalnom sudu mora predočiti „dovoljne dokaze” o postojanju stvarnog rizika. Potrebno je uspostaviti „pravičnu ravnotežu” između interesa poverioca i interesa dužnika. Takav uravnotežen pristup zahteva da poverilac pruži konkretne indicije koje stvaraju razumnu verovatnoću da bi, ukoliko EAPO ne bude izdat, dužnik mogao raspolagati svojom imovinom, sakriti je, uništiti ili otuđiti po umanjenoj vrednosti pre nego što budu preduzete izvršne mere.

Kao ilustraciju, četvrti stav uvodne izjave 14 Uredbe navodi primere poput podizanja novca sa računa ili troškova dužnika koji ne izgledaju nužni za redovno poslovanje ili uobičajene porodične potrebe.

U načelu, sama činjenica da dužnik drži imovinu i prenosi je u drugu državu članicu različitu od države suda koji je doneo presudu nije dovoljna da se utvrdi postojanje „stvarnog rizika”. Relevantni su i drugi elementi, poput ponašanja dužnika u vezi sa potraživanjem poverioca, „prirode imovine dužnika” i „nedavnih radnji koje je dužnik preduzeo u vezi sa svojom imovinom”. Vremenska povezanost određenih radnji takođe može predstavljati dokaznu indiciju.

SPEU se saglasio sa mišljenjem generalnog pravobranioca u vezi sa ocenom malteškog zakonodavstva. Samo postojanje malteškog zakona nije dovoljno da se dokaže postojanje „stvarnog rizika”, ali nacionalni sud svakako može uzeti takvo zakonodavstvo u obzir prilikom procene da li konkretan rizik postoji u određenom slučaju.

Sud je zaključio da postojanje zakonodavstva poput člana 56A malteškog Zakona o igrama na sreću, kojim se malteškim sudovima nalaže da odbiju izvršenje stranih sudskih odluka poput one kojom je usvojeno potraživanje poverioca, može pomoći nacionalnim sudovima da utvrde postojanje „stvarnog rizika”.

Drugim rečima, SPEU je potvrdio da je član 56A malteškog Zakona o igrama na sreću očigledno relevantan u okviru „ukupne ocene” koju nacionalni sud mora sprovesti.

Posledice za malteške operatere igara na sreću

U ovom postupku po prethodnom pitanju, SPEU nije bio nadležan da odlučuje o usklađenosti člana 56A malteškog Zakona o igrama na sreću sa pravom EU. To pitanje je predmet drugih sudskih postupaka. Pored toga, Evropska komisija je već jasno stavila do znanja Malti da smatra da je član 56A u suprotnosti sa pravom EU. Ukoliko SPEU o tome ne odluči u okviru postupka po prethodnom pitanju, verovatno je da će Komisija u dogledno vreme sama pokrenuti postupak pred Sudom (ukoliko Malta prethodno sama ne ukine član 56A).

Presuda SPEU od 21. maja 2026. godine razjašnjava praktična pitanja u vezi sa određivanjem evropskih naloga za zaštitu računa prema članu 7 Uredbe. Odluka će biti od posebnog značaja za podnosioce zahteva iz drugih država članica koji su već ishodovali povoljne presude pred nacionalnim sudovima, ali još uvek pokušavaju da povrate svoje gubitke od operatera igara na sreću sa sedištem na Malti.

Ova odluka predstavlja zanimljiv razvoj događaja iz malteške perspektive, jer ukazuje na mehanizam prava EU – evropske naloge za zaštitu računa – koji može pomoći oštećenim licima uprkos činjenici da član 56A malteškog Zakona o igrama na sreću, između ostalog, nastoji da ograniči njihovo pravo na određivanje mera obezbeđenja.

Presuda SPEU mora se posmatrati i u kontekstu razvoja sudske prakse malteških sudova u vezi sa evropskim nalozima za zaštitu računa. Na primer, predmet ISTITUTO PER LE OPERE DI RELIGIONE (IOR, Vatikanska banka) protiv Futura Funds SICAV plc, odlučen 10. marta 2026. godine, a trenutno u žalbenom postupku, odnosi se na prvi EAPO izdat na Malti za veoma visok iznos koji je zaista dospeo u fazu prekograničnog izvršenja.

Primat prava Evropske unije u praksi

Šire posmatrano, kontinuirana kontroverza oko člana 56A malteškog Zakona o igrama na sreću predstavlja školski primer potencijalnog sukoba nacionalnog prava sa pravom EU. Princip primata (supremacije) prava EU podrazumeva da pravo EU čini novi pravni poredak koji nacionalni organi ne mogu derogirati naknadnim nacionalnim merama. Primat znači da, kada postoji sukob između važeće norme prava EU i nacionalne norme, nacionalni sudovi moraju izuzeti iz primene nacionalnu normu u meri u kojoj je u suprotnosti sa pravom EU, bez obzira na to da li je nacionalna norma starijeg ili novijeg datuma. Nacionalni sudovi dužni su da zanemare svaku nesaglasnu nacionalnu odredbu i obezbede puno dejstvo prava EU, čak i ukoliko prema domaćem pravu nemaju ovlašćenje da ponište zakon; u konkretnom slučaju oni jednostavno ne primenjuju suprotnu nacionalnu normu.

Za sada, međutim, dok SPEU konačno ne utvrdi da je član 56A malteškog Zakona o igrama na sreću protivan pravu EU, malteški zakonodavac i malteški sudovi oprezno čekaju dalji razvoj događaja.