Kupovina softvera od domaćih IT kompanija
Srpske IT kompanije poslovično imaju probleme sa platnim prometom sa inostranstvom – bez obzira na to u kom delu IT sektora posluju. Osnivanje ćerke kompanije u inostranstvu[3], kao i poveravanje posla naplate potraživanja toj ćerci kompaniji jeste dobro rešenje i IT sektor mu često pribegava, ali je skupo i samim tim nije pogodno za startup kompanije. Izmene Zakona ovaj problem umanjuju.
Praktično, problemi se često javljaju kod prodaje softvera (tj. aplikacija) rezidentima Srbije. Naime, aplikacije se prodaju preko servisa kao što je App Store, i plaćaju se u stranim valutama (USD, EUR) – što nije problem kada se trguje sa inostranstvom i kada aplikaciju kupuje nerezident, budući da je plaćanje u stranoj valuti prilikom prometa sa inostranstvom dozvoljeno.
Sa druge strane, ono što srpski rezident, u ovom slučaju kupac aplikacije, kupuje od drugog srpskog rezidenta, u ovom slučaju od srpske IT firme koja je napravila aplikaciju, je do sad moralo da se plati u dinarima.
To znači da su domaće firme morale da imaju poseban sistem naplate od rezidenata Srbije, kao i da rezidenti Srbije nisu mogli da skidaju i plaćaju aplikacije redovnim putem – što je u stvari bila potpuno nepraktična situacija. Napominjemo da je svako pojedinačno kršenje ovog pravila do sad predstavljalo devizni prekršaj koji se kažnjavao sa do 2.000.000,00 dinara—što je ozbiljan iznos, posebno kad se sa ovom kaznom suočava jedan startup.
Izmenama Zakona uveden je izuzetak koji rešava pomenuti problem, tj. dozvoljeno je plaćanje softvera i drugih digitalnih proizvoda u stranoj valuti prilikom trgovine među rezidentima, ali samo pod uslovom da (i) se plaćanje vrši korišćenjem platne kartice ili elektronskog novca preko pružaoca platnih usluga sa sedištem u Srbiji, i (ii) da se softver ili drugi digitalan proizvod isporučuje preko interneta, a ne fizički.[4]
Na ovaj način je rešen jedan konkretan problem sa kojim su se suočavale IT kompanije, s tim da ovo svakako nije bio jedini takav problem i da se nadamo da će država nastaviti da izlazi u susret IT sektoru.
Kreditni poslovi sa inostranstvom
Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju[5] Srbija se obavezala da, u određenim rokovima koji nisu u potpunosti ispoštovani, liberalizuje obavljanje kreditnih poslova sa rezidentima EU. Izmene Zakona delimično uvode ovu liberalizaciju, što je izuzetno bitno za multinacionalne korporacije.
Naime, znatno su povećane mogućnosti za davanje garancija i kratkoročnih zajmova nerezidentima,[6] što stvara mogućnost za implementaciju, do sada nedozvoljenih finansijskih modela. Na primer, očekujemo da multinacionalne korporacije preispitaju mogućnost za uvođenje cash pooling-a[7] u svoje poslovanje, kao i da počnu da koriste imovinu srpskih kompanija kao sredstvo obezbeđenja kada njihovi članovi grupe uzimaju kredite ili zajmove u inostranstvu.
Napominjemo da NBS tek treba da usvoji podzakonske akte koji će detaljno urediti predmetne izmene, ali i da postoji mogućnost da će ti podzakonski akti uticati ne samo na proceduru za sprovođenje kreditnih poslova sa inostranstvom već i da će, u pojedinim slučajevima, ograničiti njihovu svrhu—posebno kada su u pitanju države koje nisu članice EU.
Sa druge strane, očekuje se da će ti podzakonski akti uvesti znatno liberalniji režim za uzimanje kratkoročnih zajmova iz inostranstva, bar kad je u pitanju uzimanje zajmova iz država članica EU.
Imajući to u vidu, smatramo da je pre pripreme bilo kog novog finansijskog modela poslovanja neophodno sačekati usvajanje odgovarajućih podzakonskih akata, ili konsultovati NBS vezano za sadržaj podzakonskih akata u pripremi.
Trgovina stranim hartijama od vrednosti
Rezidenti sada mogu da ulažu u proširen krug hartija od vrednosti, tj. sada mogu da ulažu u kratkoročne dužničke hartije od vrednosti koje su izdale: (i) EU ili države članice EU, (ii) međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke, ili finansijske institucije u kojima učestvuju države članice EU; i (iii) pravna lica koja imaju sedište u državama članicama EU (tačka (iii) predstavlja novinu, i to vrlo značajnu novinu).
Kada su u pitanju dugoročne hartije od vrednosti ovaj krug je proširen i obuhvata hartije od vrednosti koje su izdale države članice OECD.
Budući da ulaganje u strane hartije od vrednosti koje su izdali strani nedržavni subjekti nije uobičajeno u Srbiji, smatramo da će ova izmena, iako otvara brojne mogućnosti, u početku biti slabo iskorišćena. Ipak, nadamo se da će vremenom sve više srpskih rezidenata prepoznati potencijal koji leži u ulaganju u strane hartije od vrednosti.
Napominjemo i da je nerezidentima koji imaju sedište, odnosno prebivalište (ukoliko se radi o fizičkim licima) u državi članici EU, dozvoljeno da ulažu u kratkoročne hartije od vrednosti koje izdaju rezidenti Srbije—što bi moglo da ima određeni pozitivan uticaj na srpsko tržište kapitala.
Uloga NBS-a
Proširena je uloga NBS-a podrazumeva da će, počevši od prvog Januara 2019. godine biti zadužen za kontrolu deviznog poslovanja rezidenata. Pored ovoga, na NBS se prenosi i kontrola obavljanja menjačkih poslova, uključujući i izdavanje dozvola za obavljanje tih poslova.
Imajući u vidu da je NBS u stvari regulator kada je u pitanju devizno poslovanje ove izmene imaju smisla, savetujemo svim licima koja u većoj meri posluju sa inostranstvom da preispitaju usklađenost svog poslovanja sa relevantnim propisima—posebno ukoliko su članovi multinacionalnih grupa ili ukoliko koriste složene finansijske modele.
Napominjemo da su u ovom članku opisane samo najznačajnije izmene Zakona, kao i da obim ovog članka nije dovoljan da se detaljno opišu mogućnosti koje te izmene pružaju. Naravno, ukoliko imate pitanja vezana za informacije iznete u ovom članku, ili za devizno poslovanje uopšte, kontaktirajte Gecić Law tim.
[1] „Sl. glasnik RS“, br. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014 i 30/2018.
[2] Odredbe koje se odnose na menjačke poslove i na kontrolnu ulogu NBS-a stupaju na snagu 01.01.2019. godine.
[3] Takve ćerke kompanije se najčešće osnivaju u Irskoj ili na Kipru.
[4] Radi se o članu 34, stav 2, tačka 10 Zakona, a tačna formulacija uslova koji se odnosi na isporuku kaže da softver i drugi digitalni proizvodi moraju da se „isporučuju isključivo putem telekomunikacionih, digitalnih ili informaciono-tehnoloških uređaja“, tj. da je samo tada dozvoljeno plaćanje u stranoj valuti.
[5] Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, „Sl. glasnik RS“ br. 83/2008).
[6] Do sad je ovo bilo moguće samo pod strogim zakonom propisanim uslovima, od kojih je jedan uslov da je primalac zajma / korisnik garancije ćerka firma rezidenta koji daje zajam / pruža garanciju.
[7] Cash pooling, u suštini, predstavlja način za „prelivanje“ novčanih sredstava između članova grupe sa ciljem da se omogući nelikvidnim članovima grupe da koriste sredstva likvidnih članova grupe.
