Dana 16. aprila 2026. godine, Sud pravde Evropske unije („CJEU“ ili „Sud“) doneo je presudu u predmetu C-440/23, European Lotto and Betting i Deutsche Lotto und Sportwetten, koja se bavi usklađenošću nacionalnih ograničenja prekograničnih usluga onlajn igara na sreću sa slobodom pružanja usluga.
U svojoj odluci, Sud je utvrdio da pravo EU ne sprečava državu članicu da zabrani određene usluge onlajn igara na sreću, uprkos tome što su takve usluge dozvoljene u drugoj državi članici.
Sud je dalje potvrdio da države članice mogu vezati građanskopravne posledice za kršenje takvih zabrana, uključujući ništavost ugovora i mogućnost povraćaja izgubljenih uloga.
Za operatere igara na sreću to znači da moraju proceniti lokalna pravila o klađenju u svakoj zemlji u kojoj potrošači mogu pristupiti njihovim platformama, uključujući i pravila koja su važila u ranijim periodima, a ne samo ona koja su trenutno na snazi. Presuda potvrđuje da ranija neusklađenost može i dalje proizvoditi pravne posledice danas, uključujući zahteve potrošača i rizik da će ugovori biti proglašeni ništavim. Za potrošače koji imaju prebivalište u državi članici različitoj od one u kojoj je onlajn operater licenciran, to znači da izgubljena sredstva mogu biti povraćena. CJEU je potvrdio da su takvi zahtevi uređeni nacionalnim pravom. S obzirom na to da rokovi zastarelosti zavise od nacionalnog prava, blagovremeno pokretanje postupka je od ključnog značaja.
Predmet je nastao u vezi sa dve kompanije sa sedištem na Malti i licencom Malteške uprave za igre na sreću, koje su nudile onlajn igre virtuelnih slot mašina i klađenje na rezultate lutrijskih izvlačenja. Te usluge bile su dostupne, između ostalog, i u Nemačkoj. U periodu od juna 2019. do jula 2021. godine, potrošač sa prebivalištem u Nemačkoj koristio je te usluge i pretrpeo gubitke.
U relevantnom periodu, nemačko pravo je propisivalo opštu zabranu onlajn igara na sreću, uz ograničene izuzetke kao što su sportsko klađenje, klađenje na konjske trke i određene lutrije. Virtuelne slot mašine i klađenje na rezultate lutrije spadali su u obuhvat te zabrane. Potrošač je pokrenuo postupak radi povraćaja izgubljenih iznosa. Ti zahtevi su potom ustupljeni jednom privrednom društvu, koje je nastavilo postupak pred sudom na Malti.
Sud koji je uputio zahtev za prethodno odlučivanje zatražio je razjašnjenje da li sloboda pružanja usluga isključuje primenu takvog nacionalnog zakonodavstva kada operater poseduje licencu u drugoj državi članici. Takođe su postavljena pitanja u vezi sa efektima naknadne reforme nemačkog prava, kojom je opšta zabrana zamenjena sistemom prethodnog odobrenja, kao i u vezi sa pravnim posledicama ništavosti ugovora i povraćaja.
Sud je utvrdio da nacionalno zakonodavstvo koje zabranjuje organizovanje onlajn kazino igara, igara na slot mašinama i određenih oblika klađenja, uključujući klađenje na rezultate lutrijskih izvlačenja, može biti opravdano razlozima od javnog interesa. Oni uključuju cilj usmeravanja aktivnosti kockanja u kontrolisane i nadzirane tokove, kao i suzbijanje paralelnih tržišta.
Sud je dalje zaključio da pravo EU ne sprečava priznavanje pravnih posledica takve nacionalne zabrane, uprkos kasnijem uvođenju sistema prethodnog odobrenja na nacionalnom nivou. Takođe ne sprečava ni ništavost ugovora zaključenih suprotno toj zabrani, niti građanskopravne tužbe za povraćaj izgubljenih uloga.
Sud je ponovio da onlajn igre na sreću predstavljaju usluge u smislu Osnivačkih ugovora EU. Međutim, ograničenja slobode pružanja takvih usluga mogu biti opravdana razlozima od javnog interesa, naročito zaštitom potrošača i zaštitom javnog poretka. U odsustvu harmonizacije, i imajući u vidu moralne, kulturne i društvene razlike, države članice zadržavaju diskreciono pravo da odrede nivo zaštite kojem teže.
U tom pogledu, Sud je prepoznao da onlajn igre na sreću nose specifične rizike, uključujući stalnu dostupnost (24/7), izolaciju i anonimnost igrača, odsustvo društvene kontrole, potencijalno neograničenu učestalost učešća, kao i posebnu privlačnost za mlade i ranjive osobe.
U tom kontekstu, država članica može zabraniti određene oblike onlajn kockanja, uključujući onlajn kazino igre i slot mašine, dok istovremeno dozvoljava druge oblike kockanja, uključujući one u fizičkim objektima, ili podvrgava određene aktivnosti posebnim regulatornim režimima. Ni značajna potražnja potrošača, niti činjenica da je operater zakonito osnovan i nadziran u drugoj državi članici, nisu dovoljni da takvu zabranu učine neusklađenom, budući da svaka država članica zadržava pravo da odredi sopstveni nivo zaštite.
Naknadna zamena opšte zabrane u Nemačkoj, sa dejstvom od 1. jula 2021. godine, sistemom prethodnog odobrenja nije uticala na doslednost ili validnost ranijeg režima. Takav razvoj može predstavljati deo politike kontrolisanog širenja, usmerene ka preusmeravanju potrošača ka odobrenim uslugama kockanja. Slično tome, postojanje prelaznog perioda ne isključuje primenu pravnih posledica na postupanja iz ranijeg perioda.
Shodno tome, pravo EU ne sprečava zaključak prema nacionalnom pravu države članice da je ugovor zaključen između potrošača i operatera sa sedištem u drugoj državi članici, a koji se odnosi na usluge zabranjene u državi članici potrošača, ništav.
Na kraju, Sud je utvrdio da pravo EU ne sprečava podnošenje tužbe za povraćaj gubitaka nastalih u igrama na sreću. Ništavost ugovora i njene posledice potpadaju pod primenu odgovarajućeg nacionalnog prava, u ovom slučaju nemačkog prava. Ukoliko je nacionalno zakonodavstvo u skladu sa pravom EU, takva ništavost proizlazi iz nezakonitosti ugovora. Učešće potrošača u igrama na sreću, uprkos postojanju licence u drugoj državi članici, samo po sebi nije dovoljno da se utvrdi zloupotreba prava prema pravu EU, dok je procena eventualne nesavesnosti pitanje nacionalnog prava.
Ranije ove godine, Sud je zauzeo sličan pristup u predmetu C-77/24 Wunner. Utvrđeno je da potrošač može da se pozove na pravo sopstvene države prilikom podnošenja odštetnog zahteva protiv direktora stranog operatera onlajn igara na sreću koji nema potrebnu licencu za to tržište.
Posmatrano zajedno, ovi predmeti će verovatno ojačati zahteve potrošača širom EU i dodatno podstaći rastući talas postupaka za povraćaj sredstava koji je već u toku u Nemačkoj i Austriji.
Ovo takođe ponovo stavlja u fokus član 56A Zakona o igrama na sreću Malte, uveden 2023. godine radi zaštite operatera licenciranih na Malti od stranih tužbi i presuda. Član 56A je trenutno predmet postupka zbog povrede prava EU koji je pokrenula Evropska komisija u junu 2025. godine.
Ovaj uvid je pripremljen u saradnji sa FFF Legal, advokatskom kancelarijom sa Malte sa značajnim iskustvom u oblasti privrednog i građanskog prava.
Naša kancelarija i FFF Legal su članice TAG Alliances, međunarodne mreže advokata i drugih profesionalnih firmi. To nam omogućava da unapredimo naše prekogranične kapacitete i sarađujemo sa pouzdanim partnerima u više jurisdikcija.
———————————————————————————————————————————————–
Informacije sadržane u ovom tekstu ne predstavljaju, niti su namenjene da predstavljaju, pravni savet. Sve informacije, sadržaj i materijali dostupni su isključivo u opšte informativne svrhe. Ovaj tekst ne mora sadržati najnovije pravne informacije i preporučuje se da potražite ažuriran pravni savet.
