Dana 1. januara 2026. godine Evropska unija je aktivirala Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM), prvu uvoznu dažbinu na emisije ugljen dioksida na svetu. Nakon više od dve godine prelaznog perioda, sistem je prešao iz faze koncepta u fazu primene. Ipak, njegovo stupanje na snagu ne predstavlja završetak formiranja politike, već početak njenog dugoročnog razvoja.
Dugo očekivani regulatorni akti, usvojeni u decembru 2025. godine, svega dve nedelje pre pune primene, razjašnjavaju ključne elemente usklađivanja sa CBAM-om. Istovremeno, potvrdili su ono što su mnoge kompanije već pretpostavljale: CBAM će se razvijati po obuhvatu, složenosti i finansijskom uticaju.
CBAM uvodi svojevrsnu uvoznu carinu na emisije ugljen-dioksida za određene prizvode, kako bi se izjednačili troškovi sa onima koje snose proizvođači u EU u okviru Sistema trgovine emisijama (EU Emissions Trading System – ETS). Mehanizam je usmeren na sprečavanje tzv. „curenja ugljenika“, odnosno premeštanja proizvodnje u jurisdikcije sa manje zahtevnim klimatskim propisima.
Obuhvat trenutno uključuje cement, aluminijum, đubriva, gvožđe i čelik, vodonik i električnu energiju. Uvoznici u EU obavezni su da prijavljuju ugrađene emisije, a u narednoj fazi i da kupuju CBAM sertifikate radi njihovog pokrića.
Cilj politike je zaštita industrije EU, uz istovremeno podsticanje čistije proizvodnje van njenih granica. CBAM takođe menja trgovinske podsticaje, jer povezuje pristup tržištu sa kvalitetom podataka o emisijama i njihovom verifikacijom.
CBAM je ušao u tzv. „definitivnu fazu“ 1. januara 2026. godine. Uvoznici od tog trenutka počinju da akumuliraju obaveze po osnovu ugrađenih emisija, ali kupovina i predaja CBAM sertifikata neće započeti pre 2027. godine.
Ovakva odložena struktura plaćanja smanjuje neposredni finansijski pritisak, ali istovremeno stvara rizik. Kompanije koje 2026. godinu tretiraju kao svojevrsni grejs period mogu se suočiti sa naglim troškovnim šokom kada dođe vreme za naplatu.
Troškovi CBAM-a prate cenu ugljenika u okviru ETS-a. Stoga će volatilnost ETS-a direktno uticati na izloženost uvoznika. Ono što danas deluje podnošljivo može se značajno uvećati do trenutka dospeća sertifikata.
CBAM ne funkcioniše izolovano. Mehanizam uzima u obzir cenu ugljenika već plaćenu van EU. Ukoliko proizvođač iz treće zemlje plaća domaći porez na ugljenik ili učestvuje u sistemu trgovine emisijama, ti troškovi mogu umanjiti CBAM obaveze na granici EU.
Shodno tome, uvoznici u EU moraju pratiti ne samo emisije dobavljača, već i režime određivanja cene ugljenika u zemljama izvoznicama. Regulatorne promene van EU će sve više uticati na neto CBAM izloženost.
Postojeći obuhvat predstavlja tek prvi korak. Evropska komisija je potvrdila planove za proširenje CBAM-a počev od 2026. godine. Budući obuhvat će prevazići osnovne materijale i uključiti proizvode većeg stepena prerade. Proizvodi sa visokim sadržajem čelika i aluminijuma verovatno će dominirati u narednoj fazi. Mašine, vozila, komponente, kućni aparati i industrijska oprema već su jasno u fokusu Komisije.
Proširenjem obuhvata, CBAM će zahvatiti stotine tarifnih linija i postati manje klimatski, a više strukturni uslov za pristup tržištu EU. Razlike u intenzitetu emisija, kvalitetu podataka i spremnosti za verifikaciju sve više će uticati na odluke o snabdevanju, uz cenu i logistiku.
CBAM više nije tema ograničena na uzak krug trgovaca osnovnim robama. Izloženost sada pogađa čitave lance vrednosti. Kompanije moraju:
obezbediti pouzdane podatke o emisijama od dobavljača;
pripremiti se za zahteve verifikacije i revizije;
modelovati buduće troškove povezane sa kretanjem cena u okviru ETS;
anticipirati proširenje obuhvata.
Odlaganje priprema može dovesti do gubitka konkurentnosti kada CBAM troškovi u potpunosti materijalizuju.
Zapadni Balkan se suočava sa posebno osetljivim CBAM izazovom. Većina ekonomija u regionu snažno se oslanja na proizvodnju električne energije sa visokim emisijama, metale, cement i tešku industriju. Istovremeno, EU je za mnoge izvoznike glavno tržište, dok su domaći sistemi određivanja cene ugljenika još u fazi razvoja.
Ova kombinacija stvara višestruku izloženost. Kao prvo, izvoznici iz regiona rizikuju veće CBAM troškove zbog ugljenično intenzivne proizvodnje. Uvođenje domaćih mehanizama određivanja cene ugljenika može delimično neutralisati te obaveze na granici EU.
Kao drugo, slab kapacitet za prikupljanje i verifikaciju podataka o emisijama može dovesti do problema u usklađivanju. Uvoznici u EU sve češće daju prednost dobavljačima koji mogu da obezbede verodostojne i proverljive podatke. Kompanije koje to ne mogu rizikuju gubitak ugovora i pre nego što se CBAM troškovi u potpunosti primene.
Treće, CBAM pojačava pritisak za regulatorno usklađivanje. Mehanizam jača argumente za uvođenje cena ugljenika, izveštavanje o emisijama i reforme po uzoru na ETS u celom regionu. Odlaganje takvih reformi produbljuje jaz u konkurentnosti u odnosu na proizvođače iz EU.
Na kraju, CBAM donosi i rizik i pregovaračku polugu. Vlade i kompanije koje deluju proaktivno mogu usklađivanje sa klimatskim pravilima EU iskoristiti kao trgovinsku prednost. One koje to ne učine mogu se suočiti sa postepenim sužavanjem pristupa tržištu u narednoj deceniji.
Za Zapadni Balkan, CBAM nije samo klimatska politika. On predstavlja trgovinski, industrijski i pristupni instrument koji će oblikovati investicione i reformske odluke daleko posle 2026. godine.
CBAM je stupio na snagu, ali njegov konačni oblik još uvek nije definisan. Mehanizmi plaćanja, proširenje obuhvata i međunarodna interakcija nastaviće da se razvijaju tokom ove decenije.
Za kompanije povezane sa tržištem EU poruka je jasna: usklađivanje više nije teorijsko pitanje. Rana priprema će razlikovati one koji se prilagođavaju od onih koji će kasnije snositi rastuće troškove.
CBAM je započeo. Međutim, faza prilagođavanja još nije završena.
Za PDF verziju nedavno usvojenih ključnih provedbenih akata, kliknite na sledeći link.
