07 јул, 2017

Frikom, vodeći proizvođač sladoleda, pod lupom srpske Komisije za zaštitu konkurencije po drugi put

Komisija za zaštitu konkurencije je po službenoj dužnosti započela postupak, ispitivanja navodne zloupotrebe dominantnog položaja, protiv Frikoma, najvećeg proizvođača zamrznute hrane u Srbiji. Dan nakon otvaranja postupka, Komisija je sprovela nenajavljeni uviđaj u Frikomovim poslovnim prostorijama.

Frikomova istorija zloupotrebe dominantnog položaja

Ovo nije prvi put da je Komisija za zaštitu konkurencije (Komisija) započela postupak protiv Frikoma.

U 2012. godini, Komisija je utvrdila da je Frikom zloupotrebio dominantan položaj na tržištu veleprodaje industrijskog sladoleda kroz vertikalno određivanje cena, nametanjem ekskluzivnosti maloprodavcima (bilo kroz izričite odredbe bilo primenom rabatnih shema) i vršio diskriminaciju među svojim kupcima primenjujući na njih različite uslove plaćanja. Iako je Komisija ocenila Frikomovo ponašanje kao restriktivno po svom cilju, dalje je ocenjivala posledice na konkurenciju. Još jednom je razlika između restriktivnosti po cilju i po posledici bila zanemarena. Shodno, Frikomu je određena kazna od 2.7 miliona evra.

Komisijin fokus na Frikom se nastavlja

Ovog puta, Komisija sumnja da je Frikom zloupotrebio dominantan položaj na tržištu maloprodaje sladoleda tako što je maloprodavcima davao dodatne podsticaje i novčana davanja. Po shvatanju Komisije, takvi podsticaji dati su od strane Frikoma u cilju onemogućavanja ili prekidanja prodaje konkurentskih proizvoda, te su isti predstavljali vrstu kompenzacije maloprodavcima za prekid saradnje sa konkurentima.

Međutim, pravna analiza ovih rabata nije jednoznačna, jer oni mogu kako doprinositi tako i štetiti konkurenciji. Budući da je Komisija i ovog puta ostala fokusirana na Frikomove ugovore sa manjim maloprodavcima (odnosno lokalnim maloprodajnim lancima, samostalnim trgovinskim radnjama i kioscima) opsežna ekonomska analiza biće od presudne važnosti za predmetni slučaj.

Šta možemo očekivati ovog puta?

Frikomu se i ovog puta stavlja na teret nametanje ekskluzivnih rabata kroz izričite odredbe maloprodavcima. Ovo može biti odlična prilika za Komisiju da konačno napravi jasnu razliku između restriktivnosti po cilju i po posledici, što bi dovelo do povećanja pravne sigurnost svih učesnika na tržištu u pogledu tumačenja odredbi prava konkurencije. Dokazi prikupljeni tokom nenajavljenog uviđaja svakako će doprineti kvalitetu konačne procene Komisije.

Takođe, potrebno je istaći da Smernice propisuju povrat kao jednu od otežavajućih okolnosti, dok je istovrsni povrat određen kao naročito otežavajuća okolnost. Imajući u vidu da je Frikom već jednom kažnjen zbog zloupotrebe dominantnog položaja, novi postupak povećava opasnost izricanja znatno više kazne usled povrata.

Na kraju, budući da je Frikomov krajnji vlasnik konglomerat Agrokor, koji je trenutno suočen sa problemom likvidnosti i nije u mogućnosti da ispuni sve obaveze plaćanja, potencijalna mera u cilju prevazilaženja navedene krize može biti prodaja Frikoma. Međutim, Frikomova istorija povrede konkurencije zajedno sa novom postupkom može predstavljati značajnu opasnost i prepreku u sprovođenju potencijalne transakcije. Dakle, ostaje da vidimo odluku Komisije i na koji način će ista uticati na sudbinu Frikoma.

Ovaj clanak je objavio Thomson Reuters/Practical Law i sa njihovom dozvolom dostupan je na nasem sajtu.  

Autori: Marija Papić and Miluša OkiljevićGecić Law