Dana 19. marta 2026. godine, generalni pravobranilac Tamara Ćapeta dala mišljenje u predmetu C-354/24, Elisa Eesti AS, povodom zahteva za prethodnu odluku koji se odnosi na odbijanje Estonije da odobri upotrebu opreme kompanije Huawei u telekomunikacionim mrežama.
Prema Evropskom zakoniku o elektronskim komunikacijama (EECC), od država članica se očekuje da obezbede otvorena tržišta u oblasti telekomunikacija. Istovremeno, one zadržavaju odgovornost za zaštitu nacionalne bezbednosti u slučajevima kada smatraju da određeni dobavljači predstavljaju rizik. U predmetu Elisa Eesti, mišljenje generalnog pravobranioca Ćapete pruža uvid u to kako bi Sud pravde Evropske unije (CJEU) mogao pristupiti uspostavljanju ravnoteže između ovih interesa.
Estonski Zakon o elektronskim komunikacijama zahteva da operatori pribave prethodno odobrenje za upotrebu hardvera ili softvera koji bi mogli ugroziti nacionalnu bezbednost. Tokom 2022. godine, Elisa Eesti, estonski telekomunikacioni operator, podneo je zahtev za korišćenje Huawei hardvera i softvera u svojim 2G–4G i 5G mrežama. Nadležni estonski organi odbili su zahtev, ocenivši da je Huawei „visokorizični“ dobavljač čija oprema može ugroziti nacionalnu bezbednost.
Elisa Eesti je osporio tu odluku pred Upravnim sudom u Talinu, koji je Sudu pravde EU uputio više pitanja radi donošenja prethodne odluke. Ključno pitanje bilo je da li estonski režim prethodnog odobravanja za određene telekomunikacione tehnologije potpada pod materijalno polje primene EECC-a i, ukoliko je to slučaj, da li predstavlja ograničenje slobode pružanja elektronskih komunikacionih mreža i usluga u smislu tog zakonika.
Iako je EECC usmeren na razvoj unutrašnjeg tržišta elektronskih komunikacionih mreža i usluga, on izričito zahteva i zaštitu „bezbednosti mreža i usluga“. U tom cilju, države članice su dužne da obezbede da pružaoci javnih elektronskih komunikacionih mreža i javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga preduzimaju odgovarajuće i proporcionalne tehničke i organizacione mere radi upravljanja bezbednosnim rizicima.
Polazeći od toga, generalni pravobranilac Ćapeta odbacuje stanovište da nacionalna mera automatski izlazi iz okvira prava EU samo zato što je doneta iz razloga nacionalne bezbednosti. Kako ističe, „sama činjenica da je nacionalna mera doneta radi zaštite nacionalne bezbednosti ne može učiniti pravo EU neprimenjivim niti osloboditi države članice obaveze da ga poštuju“.
Nakon što je utvrdila da se EECC primenjuje, zaključuje da ovakav režim prethodnog odobravanja zaista predstavlja ograničenje pristupa tržištu u smislu Zakonika. Međutim, takvo ograničenje može biti opravdano razlozima javne bezbednosti, pod uslovom da je proporcionalno.
Mišljenje potvrđuje da države članice mogu isključiti određeni hardver i softver iz svojih telekomunikacionih mreža ukoliko se proizvođač smatra rizikom po nacionalnu bezbednost.
Istovremeno, takve odluke ne mogu se zasnivati isključivo na opštoj sumnji. One moraju počivati na konkretnoj proceni predviđene upotrebe opreme i sa njom povezanih rizika.
Dalje se naglašava da svaka takva mera mora biti podložna sudskoj kontroli i u skladu sa načelom proporcionalnosti. Takođe se pojašnjava da ograničenja u pogledu upotrebe telekomunikacione opreme ne predstavljaju lišavanje svojine, već ograničenje njenog korišćenja.
Predmet Elisa Eesti deo je šireg evropskog nastojanja da se odgovori na bezbednosne rizike u digitalnoj infrastrukturi, naročito u vezi sa 5G mrežama. Pitanje visokorizičnih dobavljača postalo je centralno u raspravama o bezbednosti, tehnološkoj i ekonomskoj nezavisnosti.
Iako mišljenje generalnog pravobranioca nije obavezujuće, ono često ukazuje na verovatno pravno rezonovanje Suda. Konačna presuda Suda pravde Evropske unije očekuje se do kraja 2026. godine.
Autori: Anne MacGregor, Nina-Raluca Bucataru
