18 мај, 2016

Korišćenje podataka sa društvenih mreža u otkrivanju kartela – otvaranje Pandorine kutije?

Na nedavno održanoj konferenciji u Singapuru, direktor za kartele Generalnog direktorata Evropske komisije za konkurenciju (“Komisija”) osvrnuo se na pitanje istražnih ovlašćenja Komisije i prikupljanja dokaza prilikom vršenja nenajavljenih uviđaja. Naime, on je istakao da Komisija mora da „drži korak sa tehnologijom“ kako bi efikasno sprečila protivpravno određivanje cena i podelu tržišta. Prema njegovim rečima, to je moguće postići pronalaženjem načina prikupljanja podataka sa online društvenih mreža, kako bi se utvrdilo da li su pojedinci umešani u povredu pravila konkurencije. U tom smislu, istaknuto je da Komisija traži načine da omogući prikupljanje takvih dokaza sa privatnih naloga pojedinaca na socijalnim društvenim mrežama.

Prema stavu njenih predstavnika, Komisija je već ovlašćena da prikuplja podatke sa privatnih naloga pojedinaca na društvenim mrežama na osnovu pravila Evropske Unije koja poveravaju Komisiji široka ovlašćenja, a posebno ovlašćenja koja se odnose na mogućnost pretrage i pretresa „svih prostorija gde se poslovni podaci mogu nalaziti , uključujući i domove privatnih lica“.

Premda je tačno da prema članu 21. Uredbe br. 1/2003 Veća Evropske Unije („Uredba“) Komisija može da pretresa sve prostorije, uključujući i privatne domove direktora, menadžera i drugih članova osoblja učesnika na tržištu i udruženja učesnika na tržištu, Komisija može da vrši pretres tih prostorija samo ako ustanovi da su ispunjeni uslovi predviđeni Uredbom. Naime, Komisija prvo mora da utvrdi da postoji „osnovana sumnja“ da se poslovne knjige ili drugi podaci u vezi sa poslovanjem i predmetom istrage mogu držati u toj prostoriji. Drugo, poslovne knjige i podaci koje Komisija prikuplja, moraju biti prikupljani u cilju dokazivanja ozbiljne povrede pravila konkurencije predviđene Ugovorom o funkcionisanju Evropske Unije. Treće, odluka Komisije o pretresu mora da bude pravilno obrazložena, sa posebnim osvrtom na razloge za postojanje „osnovane sumnje“, svrhom pretresa, kao i pravom na žalbu Evropskom sudu pravde. Dalje, razlog pretresa mora da bude tačno određen. To znači da su isključene tzv. “fishing expeditions”, te je na taj način ovo istražno ovlašćenje Komisije ograničeno samo na slučajeve u kojima Komisija tačno zna koje dokaze pokušava da prikupi pretresom privatnih prostorija, odnosno koje podatke traži. Konačno, kako bi izvršila pretres privatnih prostorija, Komisija, pre vršenja nenajavljenog uviđaja, mora da pribavi nalog za pretres od nadležnog domaćeg suda.

Kao što se može zaključiti iz prethodnog, Komisija želi da proširi svoja istražna ovlašćenja koja se odnose na mogućnost vršenja pretresa „privatnih prostorija“. Uprkos činjenici da mora da se pridržava strogih pravila kako izvršila pretres privatnih prostorija u slučajevima kada vrši nenajavljene uviđaje, pomenuto ovlašćenje prikupljanja podataka sa privatnih naloga pojedinaca na društvenim mrežama samo pojačava već umnogome sporna i široka istražna ovlašćenja Komisije.

Naime, cilj prava na poštovanje privatnog i porodičnog života, garantovanog članom 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Konvencija“) jeste da obezbedi poštovanje privatnog i porodičnog života fizičkih i pravnih lica, kao i njihovog doma i korespodencije. Prema Evropskom sudu za ljudska prava („Sud“), ograničenje pomenutog prava na privatnost je dozvoljeno samo ukoliko je takvo ograničenje propisano zakonom, služi ostvarenju legitimnog cilja i neophodno je u demokratskom društvu.

Ipak, ostaje otvoreno pitanje da li nameravano ovlašćenje Komisije da prikuplja podatke sa privatnih naloga pojedinaca na društvenim mrežama ispunjava uslove kako bi se smatralo dozvoljenim prema Konvenciji. Čitajući Uredbu, može se primetiti da ista ne predviđa izričito ovlašćenje prikupljanja podataka sa privatnih naloga pojedinaca na društvenim mrežama. Predviđeno ovlašćenje se isključivo odnosi na prevozna sredstva, zemljište ili prostorije. U tom smislu, teško bi se moglo zaključiti da je ovlašćenje prikupljanja podataka sa privatnih naloga pojedinaca na društvenim mrežama propisano zakonom. Dalje, postavlja se pitanje vrste podataka koje bi Komisija prikupljala sa društvenih mreža imajući u vidu da je, prema Uredbi, Komisija ovlašćena da traži poslovne knjige ili poslovne evidencije. Ono što se, stoga, nameće kao zaključak jeste da bi Komisija verovatno tražila određenu komunikaciju koja bi upućivala na to da postoji dogovor o kartelu koji je na taj način postignut. Međutim, to bi ozbiljno ugrozilo legitimna očekivanja direktora, odnosno članova odgovarajućih odbora, da njihova korespondencija ostaje u privatnoj sferi.

Iako je slobodna konkurencija legitiman cilj koji štiti „ekonomsko blagostanje države“ , obično se mora štititi paralelno sa zaštićenim osnovnim pravima i slobodama pojedinaca. Kada je to slučaj, neophodno je izvršiti adekvatno balansiranje između ciljeva koji se imaju ostvariti predviđenim vrstama zaštite. U tom smislu, potrebno je da postoje dovoljni razlozi koji će opravdati ograničenje prava na privatnost radi uspostavljanja ekonomskog blagostanja države.

Na kraju, ostaje samo da se vidi hoće li Komisija izvršiti pomenuto balansiranje i izneti ubedljive razloge za ograničenje prava na privatnost.

 

————————————-

1  Vidi član. 21. Uredbe Saveta (ES) br. 1/2003 od 16. decembra 2002. o sprovođenju pravila konkurencije koja su propisana članovima 81. i 82. Ugovora o Evropskoj Uniji, dostupno na: http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32003R0001&from=EN 
2 Vidi član 21. Uredbe Saveta (ES) br. 1/2003 od 16. decembra 2002. o sprovođenju pravila konkurencije koja su propisana članovima 81. i 82. Ugovora o Evropskoj Uniji, dostupno na: http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32003R0001&from=EN
3 Naročito, članovi 101 i 102 Ugovora o funkcionisanju Evropske Unije.
4 Vidi slučaj Sociéte Colas Est i drugi v. Francuske  [2002], ESLJP