06 okt, 2020

Nova etapa u razvoju pravosuđa u Srbiji 2020-2025.

Razvoj pravosuđa je jedan od ključnih strateških prioriteta Republike Srbije. To je trajan proces modernizacije i usklađivanja pravosuđa sa potrebama države i društva, a u cilju obezbeđenja vladavine prava i povećanja pravne sigurnosti. U skladu sa tim, Vlada Republike Srbije usvojila je 10. jula Strategiju za razvoj pravosuđa za period 2020-2025. godine („Strategija“), kao i revidiraniAkcioni plan za Poglavlje 23 („Akcioni plan“). Zadovoljstvo nam je da potvrdimo da je AmCham Srbija, čiji smo član, učestvovala u nizu okruglih stolova sa predstavnicima pravosuđa, i da je većina njihovih preporuka uključena u Strategiju.

Veza Strategije i Akcionog plana

Strategija je usklađena sa procesom pristupanja Srbije EU, kao i sa ciljevima jačanja pravne države, povećanja dostupnosti pravde i pravne sigurnosti, odnosno ostvarivanja kvalitetne i efikasne zaštite prava i sloboda građana. Akcioni plan istovremeno predstavlja i plan za praćenje realizacije Strategije čime je omogućena potpuna usklađenost ova dva važna okvira kojima se usmerava rad srpskog pravosuđa u predstojećem periodu.

Strateški prioriteti

S obzirom da brojne mere iz Strategije daju celovit i složen okvir za dalji razvoj pravosuđa, potrebno je da se Republika Srbija opredeli i za ključne strateške prioritete na tom putu. U skladu sa Strategijom, glavni prioriteti su:

  • dalje osiguravanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva kroz unapređeni normativni i institucionalni okvir za primenu kriterijuma izbora nosilaca pravosudnih funkcija i kriterijuma za napredovanje i vrednovanje rada sudija i tužilaca; jačanje stručnih i kadrovskih kapaciteta sudova i javnih tužilaštava, Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca;
  • dalje jačanje integriteta nosilaca pravosudnih funkcija, članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca kroz poštovanje etičkih principa;
  • podizanje kvaliteta pravosudnog sistema jačanjem stručnosti i osposobljenosti nosilaca pravosudnih funkcija i zaposlenih u pravosuđu, kroz definisanje uloge i položaja Pravosudne akademije i jačanje njenih kapaciteta;
  • povećavanje efikasnosti pravosudnog sistema kroz analizu i prilagođavanje pravosudne mreže, smanjenje ukupnog broja nerešenih predmeta sa akcentom na stare predmete i sprečavanje nastanka dodatnih starih predmeta i dostupnost pravnih propisa i uspostavljanje mehanizama za ujednačavanje i objavljivanje sudske i javnotužilačke prakse,
  • rast poverenja javnosti u rad pravosuđa kroz dostupnost pravosudnih institucija i kontinuiranu transparentnost njihovog rada, uključujući bolju funkcionalnost internet stranica pravosudnih institucija.

Istakli bismo da, iako bitan i neodvojiv element pravosuđa, advokatura nije posebno predviđena u okviru mera ove Strategije, pošto su aktivnosti za njeno unapređenje u procesu pregovora obuhvaćene u okviru pregovaračkog Poglavlja 3 („Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga“) i pripadajućeg akcionog plana, a ne u okviru Poglavlja 23 („Pravosuđe i osnovna prava“), čiji pripadajući Akcioni plan prati sprovođenje ove Strategije.

Ciljevi Strategije

Strategija utvrđuje opšti i posebne ciljeve. Opšti cilj je dalje jačanje pravne države, kao i povećanje dostupnosti pravde i pravne sigurnosti u svrhu kvalitetnog i efikasnog ostvarivanja zaštite prava i sloboda građana uz povećanje poverenja u pravosudni sistem. Sa druge strane Strategijom je postavljeno šest posebnih ciljeva u vidu svojevrsnih elemenata pravosuđa. To su:

  • Nezavisnost i samostalnost

Da bi se moglo smatrati da je pravosuđe nezavisno i samostalno, neophodno je da postupak predlaganja, izbora, napredovanja, premeštaja i prestanak pravosudne funkcije bude zasnovan na jasnim, objektivnim i unapred propisanim kriterijumima. Jedini izuzetak, odnosio bi se na izbor i razrešenje Republičkog javnog tužioca, koji bi ostao u nadležnosti Narodne skupštine..

  • Nepristrasnost i odgovornost

Potrebno je izmeniti zakonodavni okvir u cilju preciziranja i primenjivanja pravila o automatskoj raspodeli predmeta u sudovima i javnim tužilaštvima, disciplinske odgovornosti sudija i javnih tužilaca, omogućiti uspostavljanje mehanizma za centralizovano, transparentno i efikasno postupanje po pritužbama građana na rad suda i sudija.

  • Stručnost

Potrebno je uložiti dodatne napore u unapređenje stručnosti nosilaca pravosudnih funkcija, kao i u obuku predstavnika novih pravosudnih profesija (javnih beležnika i javnih izvršitelja)  kao i medijatora, ali i veliki broj lica zaposlenih u pravosuđu. Ističe se i uloga Pravosudne akademije kao jedinog čuvara ulaska u pravosuđe. Značajan pomak ostvaren je uvođenjem sistema izbora i obuke pripravnika, a uspostavljeni su i jasni i merljivi kriterijumi za ocenu rada sudijskih i tužilačkih pomoćnika.

  • Efikasnost

Imajući u vidu međunarodne standarde, pre svega one postavljene kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava, potrebno je nastaviti rad na smanjenju broja nerešenih, a naročito starih predmeta, rasterećenju sudova, kao i dostupnosti i ujednačavanju sudske prakse. Posebnu pažnju trebalo bi posvetiti unapređenju rada Upravnog suda kroz uspostavljanje nove mreže upravnih sudova (prvostepeni i drugostepeni/apelacioni upravni sudovi). Takođe, potrebno je unapređenje efikasnosti rada privrednih sudova s ciljem poboljšanja stabilnosti poslovnog okruženja.

  • E-pravosuđe

Potrebno je dalje unapređivati Pravosudno-informacioni sistem, kao i aplikacije eSud, eZIO i ProNep za elektronsku razmenu podataka, i aplikacije za sudsku praksu i centralnu statistiku.

  • Transparentnost i dostupnost

U eri brzog protoka i razmene informacija, pravosudni organi bi trebalo, u meri u kojoj to dozvoljava zakon i pravila postupka, da grade poverenje javnosti tako što medijima i građanima odgovorno, profesionalno i kontinuirano predstavljaju informacije koje prikazuju na razumljiv način značaj rada pravosuđa kao i napora koji se ulažu u ostvarivanje pravde.

Proces koji traje

Srbija je i dalje na putu modernizacije pravosuđa. Sve navedene inicijative bi trebalo da dovedu do rasta poverenja građana u pravosudne institucije, omoguće privlačenje i zadržavanje stranih investicija u Republici Srbiji kroz razumljive propise koji se efektivno primenjuju, čime se garantuje delotvorna zaštita njihovih zakonitih interesa i obezbeđuje pravna sigurnost.

Autori: Danica Misojčić i Žarko Popović