06 авг, 2019

Nove izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, treća sreća?

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je nedavno Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Zakon“) čije su odredbe stupile na snagu 3. avgusta 2019. godine, a koji će se primenjivati od 1. januara 2020. godine. Izmene i dopune su brojne, a ciljaju kako da uklone nedostatke i nedoumice koje su se javljale u dosadašnjoj praksi, tako i da uvedu novine kao što su npr. podnošenje predloga za izvršenje elektronskim putem, elektronska oglasna tabla, elektronska aukcija, skraćeni izvršni postupak i dr.  Ono što za sada izaziva dosta kontroverzi je činjenica da bi odredba člana 166. stav 6. zapravo trebalo da se primenjuje od dana stupanja na snagu Zakona, što je u direktnoj suprotnosti sa članom 170. koji propisuje primenu svih odredaba Zakona, pa i odredbe člana 166., počev od 1. januara 2020. godine.

S obzirom da su izmene obimne, kao i da je njima uvedeno dosta novina, trudićemo se da u ovom članku predstavimo neke od najbitnijih odredaba, sa posebnim osvrtom na one koje zahtevaju hitno reagovanje izvršnih poverilaca.

Obaveza predlaganja promene sredstva i predmeta izvršenja kada je dužnik u blokadi

Pre svega, želimo da ukažemo na član 166. stav 6 Zakona koji glasi:

Izvršenje na računu izvršnog dužnika koji je na dan stupanja na snagu ovog zakona u blokadi duže od tri godine obustavlja se ako izvršni poverilac u roku od osam dana od dana stupanja na snagu ovog zakona ne predloži promenu sredstava i predmeta izvršenja.

Citiranom odredbom nameće se rok koji počinje teći od dana stupanja na snagu zakona, tj. od 3. avgusta 2019. godine.  Svaki izvršni poverilac koji na dan 3. avgust 2019. godine ima potraživanje prema dužniku čiji je račun u blokadi duže od tri godine, shodno ovoj odredbi morao bi najkasnije do 12. avgusta 2019. godine da predloži promenu sredstva i predmeta izvršenja ukoliko želi da izbegne obustavu postupka i time bespovratno izgubi mogućnost da svoje potraživanje naplati prinudnim putem.  Međutim, kao što smo već naveli, odredba člana 166. stav 6. je u direktnoj suprotnosti sa odredbom člana 170.  Zakona kojom je propisana primena Zakona počev od 1. januara 2020. godine, bez izuzetaka, pa već i pre stupanja na snagu Zakona, pojedine odredbe već izazivaju dosta kontroverzi i nedoumica kako postupati.  Dakle, ostaje nejasno da li bi poverioci trebalo da postupe po odredbi člana 166. stav 6, koja bi trebalo da se primenjuje tek počev od 1. januara 2020. godine, i do 12. avgusta 2019. godine predlože nova sredstva i predmet izvršenja, kako eventualno ne bi izgubili svoja prava usled mogućih različitih tumačenja nadležnih organa, ili pak da se oslone na odredbu člana 170. Zakona, i svoju obavezu izjašnjenja izvrše u roku od 8 dana od dana početka primene Zakona.

Nastavak sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem

Stav 1 člana 166. Zakona dalje propisuje da će se izvršni postupci u kojima izvršenje ili obezbeđenje sprovodi sud, a za čije sprovođenje je po odredbama Zakona isključivo nadležan javni izvršitelj, nastaviti pred javnim izvršiteljem.  U navedenim slučajevima, izvršni poverilac je dužan da uplati 25% predujma propisanog Javnoizvršiteljskom tarifom u roku od osam dana od dana dostavljanja zaključka o predujmu, pod pretnjom obustave izvršenja ili obezbeđenja.  Ideja ove izmene bila je rasterećenje sudova od starih predmeta, ali će se pravi rezultat ove izmene videti tek u nekoj bližoj budućnosti.

Založno pravo na nepokretnostima

U praksi su se javljali problemi u situaciji gde se nakon sticanja založnog prava promeni vlasnik nepokretnosti jer je prethodno zakon propisivao da založni poverilac naznačava u predlogu za izvršenje zalogodavca kao izvršnog dužnika, a novi vlasnik dužan je da trpi namirenje na nepokretnosti.  Ovo je dovodilo do toga da poverioci u pojedinim situacijama ne mogu pokrenuti izvršni postupak jer je kao izvršne dužnike trebalo naznačiti preminula lica ili pravna lica koja su brisana iz registra.  Takođe, do problema je dolazilo i u slučajevima kada je zalogodavac prodao nekretninu trećem licu, u kojem slučaju bi se u skladu sa navedenom odredbom on i dalje naznačavao kao izvršni dužnik, gde je novi vlasnik mogao samo da trpi namirenje bez mogućnosti da aktivno učestvuje u postupku, kao i bez mogućnosti da mu se vrati eventualni residualni deo koji preostane nakon izvršene prodaje i potpunog namirenja poverioca, jer je sadašnjim propisom predviđeno da se ostatak sredstava vraća izvršnom dužniku, a ne vlasniku stvari.  Zakon članom 70. stav 1 jasno rešava ovo pitanje na logičniji i jasan način propisujući sledeće:

Ako se posle sticanja založnog prava na nepokretnosti promeni vlasnik nepokretnosti, založni poverilac naznačava u predlogu za izvršenje novog vlasnika nepokretnosti, kao izvršnog dužnika.

Sa druge strane, stav 2 istog člana sprečava mogućnost da se izvršenje sprovede i na ostaloj imovini novog vlasnika nepokretnosti, propisujući da se izvršenje po odredbama tog člana može sprovesti samo na nepokretnosti na kojoj postoji založno pravo.

Zakup nepokretnosti

Član 73. Zakona dopunjuje dosadašnje odredbe koje su se bavile pravom zakupa na nepokretnosti, a koje su propisivale da prodajom nepokretnosti ne prestaje zakup na njoj ako je ugovor o zakupu upisan u katastar nepokretnosti pre najstarijeg založnog prava na nepokretnosti ili najstarijeg rešenja o izvršenju i da kupac stupa u prava i obaveze zakupodavca. Novi stav ovog člana glasi:

 Ako nepokretnost nije upisana u katastar nepokretnosti, zakup prestaje prodajom nepokretnosti, osim ako je ugovor o zakupu zaključen u pisanoj formi i na kojem su potpisi ugovarača overeni u skladu sa zakonom, pre donošenja najstarijeg rešenja o izvršenju.

Nametanjem obaveze da ugovori o zakupu nepokretnosti koje nisu upisane u katastar nepokretnosti budu zaključeni u pisanoj formi i potpisi budu overeni, zakonodavac ide ka tome da reši probleme koji su se u praksi javljali u vezi sa zaključivanjem fiktivnih ugovora o zakupu takvih nepokretnosti, a sve radi osujećenja naplate potraživanja od strane poverioca.

Privremene mere

Član 148. Zakona dopunjuje postojeći član o nedozvoljenosti privremenih mera propisujući da:

Nije dozvoljeno određivanje privremene mere kojom bi se zabranilo sprovođenje izvršenja.

Ovom odredbom značajno se poboljšava položaj izvršnih poverilaca jer se u sudskoj praksi ranije dešavalo da sud zabrani sprovođenje izvršenja, time značajno ugrožavajući njihove interese.

Elektronska tabla i elektronska aukcija

Zakonodavac uvodi i nova rešenja koristeći prednosti upotrebe informacionih tehnologija, pa se tako po prvi put u izvršnom postupku javljaju elektronska tabla i elektronska aukcija.

Članom 18. Zakona menjaju se pravila o dostavljanju tako što će oglasnu tablu suda ubuduće zameniti elektronska tabla suda.  Ovo svakako ide u prilog većoj pristupačnosti jer će stranke moći da se na lak i brz način informišu o donetim rešenjima, zaključcima i ostalim dokumentima putem internet stranice suda, bez potrebe odlaska do istog.

Pored postojećih mogućnosti za prodaju nepokretnosti koje se ogledaju u usmenom javnom nadmetanju i neposrednoj pogodbi, izmenama postojećeg zakona pruža se mogućnost da se počev od 1. marta 2020. godine pokretne i nepokretne stvari mogu prodavati i na elektronskom javnom nadmetanju, ako tako odluči javni izvršitelj po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, s tim što bi počev od 1. septembra 2020. godine ovo trebalo da bude jedini način prodaje stvari putem javnog nadmetanja.

Dodatno u vezi sa javnim nadmetanjem, vredi spomenuti i da je članom 81. Zakona propisano da će ubuduće jemstvo za javno nadmetanje iznositi 15% u odnosu na procenjenu vrednost nepokretnosti, umesto dosadašnjih 10%.  Takođe kada je u pitanju jemstvo, u skladu sa izmenama jemstvo će morati da se uplatiti najkasnije dva dana pre održavanja javnog nadmetanja, za razliku od dosadašnjeg postupanja kada su jemstva uplaćivana i 15 minuta pre održavanja prodaje i na taj način su se zloupotrebljavala prava.  Možda i najbitnija promena u vezi sa jemstvom je i to što će se od sada jemstvo iskoristiti u slučaju pasivnosti ponuđača, a što do sada nije bio slučaj. Jedina kontroverza u vezi sa ovom izmenom je ta što će se ostatak jemstva nakon podmirenja svih troškova, razlike cene i sl., uplaćivati na račun budžeta Republike Srbije, umesto da se vrati ponuđaču, pa se na taj način dira u Ustavom Republike Srbije zagarantovana imovinska prava svakog građanina. 

Rok za podnošenje zahteva za otklanjanje nepravilnosti

Ocenjujući da je zahtev za otklanjanje nepravilnosti koje su nastale povodom sprovođenja izvršenja dobio previše značajnu ulogu u postupku izvršenja, preuzimajući ulogu pravnih lekova i ugrožavajući pravnu sigurnost, članom 66. Zakona ograničen je doseg tog pravnog sredstva.  Prvo ograničenje jeste vremensko jer je umesto dosadašnjeg roka od 15 dana tokom kojeg su stranka ili učesnik u postupku mogli da podnesu zahtev, Zakonom predviđen rok od 8 dana od učinjene nepravilnosti.  Drugo ograničenje jeste materijalne prirode jer je propisano da se zahtev više ne može podneti protiv rešenja koja donose sud i javni izvršitelj, već samo protiv zaključaka, i to samo onda kada je to propisano Zakonom o izvršenju i obezbeđenju.

Proširena prava izvršnog poverioca u slučaju neuspele neposredne pogodbe po izboru izvršnog poverioca

Zakon o izvršenju i obezbeđenju je do sada članom 190. propisivao da ukoliko ugovor o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po izboru izvršnog poverioca ne bude zaključen u roku koji je određen zaključkom o prodaji stvari neposrednom pogodbom po izboru izvršnog poverioca, ili ako cena ne bude plaćena u roku koji je određen, javni izvršitelj utvrđuje da nepokretnost nije prodata neposrednom pogodbom po izboru izvršnog poverioca, a izvršni poverilac se poziva da u roku od osam dana zahteva namirenje prenosom prava svojine na nepokretnosti, pod pretnjom obustave postupka.

Zakon sada članom 94. proširuje prava izvršnih poverilaca propisujući da se može zahtevati namirenje prenosom prava svojine na nepokretnosti, ali i predložiti drugo sredstvo i predmet izvršenja.  Ovime se ostavlja prostor izvršnim poveriocima da, ukoliko smatraju da to nije u njihovom najboljem ekonomskom interesu, ne preuzimaju u svoje vlasništvo nepokretnost, već da predlože da se izvršenje sprovede drugim sredstvima i na drugim predmetima.

Skraćeni izvršni postupak

Zakon uvodi novu Glavu 8a u kojoj je članovima od 326a. do 326e. predviđen skraćeni izvršni postupak.  Ovaj postupak može se sprovesti kada je reč o izvršnom dužniku i izvršnom poveriocu za rešavanje čijih sporova je u skladu sa zakonom stvarno nadležan privredni sud.  Dakle, ideja je bila da se pre svega ubrza pravni promet među privrednim društvima. Ovaj postupak može se sprovesti samo na osnovu verodostojnih isprava, i to:

  1. Menice i čeka domaćeg ili stranog lica, sa protestom ako je potreban za zasnivanje potraživanja;
  2. Bezuslovne bankarske garancije;
  3. Bezuslovnog akreditiva;
  4. Overene izjave izvršnog dužnika kojom ovlašćuje banku da s njegovog računa prenese novčana sredstva na račun izvršnog poverioca.

U odnosu na izvršni postupak, skraćeni izvršni postupak odlikuju nešto kraći rokovi, jer se prigovor može izjaviti u roku od 5 dana.  Izvršnim poveriocima se ostavlja 3 dana da odgovore na prigovor, nakon čega se predmet dostavlja veću, koje je dužno da o prigovoru odluči u roku od 8 dana.

Jasno je da je skraćeni izvršni postupak osmišljen da ubrza naplatu potraživanja u privredi. Međutim, praksa će pokazati da li su predložena rešenja adekvatno dizajnirana da dovedu do željenog rezultata.

Zaključak

Donošenjem najnovijih izmena i dopuna zakonodavac je napravio korak napred u kreiranju efikasnijeg i pravičnijeg postupka izvršenja i obezbeđenja. Sa jedne strane, za očekivati je da će odredbe kojima se popunjavaju praznine i nejasnoće uočene u praksi dovesti do znatno bolje primene zakona.  Sa druge strane, uvođenje novih instituta i rešenja kao što je npr. elektronska aukcija predstavlja dobru osnovu za dalji razvoj i unapređenje navedenih postupaka, s tim što ostaje jedino bojazan da li će novine predviđene Zakonom biti i tehnološki ispraćene na vreme, ili će pak doći do odlaganja primene novina kao što je npr. elektronsko javno nadmetanje.