Evropska komisija je predstavila značajan paket predloga usmerenih na jačanje efikasnosti Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika EU (CBAM), kao direktan odgovor na povratne informacije industrijskih aktera i međunarodnih partnera. Mere, koje će se postepeno primenjivati od 1. januara 2026. godine, predstavljaju važnu evoluciju CBAM regulative dok EU prelazi iz sadašnje prelazne faze u potpuno operativni režim.
Zajedno, ove izmene imaju za cilj da zatvore rupe koje omogućavaju zaobilaženje pravila, prošire obuhvat CBAM regulative na ključne proizvode nizvodno u lancu vrednosti i privremeno podrže proizvođače u EU izložene riziku od curenja ugljenika, istovremeno jačajući ulogu CBAM-a kao globalnog pokretača dekarbonizacije.
Do sada je CBAM bio fokusiran na osnovne materijale kao što su čelik, aluminijum, cement, električna energija i đubriva, usklađujući troškove uvoza sa cenom ugljenika kojoj su izloženi proizvođači u EU u okviru Sistema za trgovinu emisijama EU (ETS).
Od 2026. godine, Komisija predlaže proširenje CBAM-a na oko 180 drugih proizvoda koji zavise od inputa čelika i aluminijuma. Tu spadaju mašine, industrijska oprema i odabrani proizvodi za domaćinstvo. Ovo proširenje odgovara na strukturni rizik identifikovan tokom prelaznog perioda: iako CBAM štiti proizvođače osnovnih materijala u EU, proizvođači nizvodnih proizvoda suočavaju se sa rastućim troškovima inputa, što može podstaći relokaciju proizvodnje ili supstituciju uvozom proizvoda sa visokim emisijama.
Posebno se ističe da:
94% novoobuhvaćenih proizvoda čine industrijski proizvodi u lancima snabdevanja koji u proseku sadrže 79% čelika ili aluminijuma, poput nosača od osnovnih metala, cilindara, industrijskih radijatora i mašina za livenje;
manji deo (6%) odnosi se na proizvode za domaćinstvo, uključujući kućne aparate.
Obuhvatanjem ugrađenih emisija dublje u lancu vrednosti, Komisija nastoji da obezbedi stvarno smanjenje emisija, a ne njihovo premeštanje van EU.
Na osnovu iskustava iz prelazne faze, Komisija predlaže skup ciljanih mera za sprečavanje zaobilaženja, usklađenih sa nalazima Akcionog plana za čelik i metale i konsultacijama sa zainteresovanim stranama.
Ključni elementi uključuju:
uključivanje pre-potrošačkog otpada od čelika i aluminijuma u CBAM obračune, čime se podstiče upotreba sekundarnih sirovina i obezbeđuje dosledna cena ugljenika između robe proizvedene u EU i uvezene robe;
unapređene zahteve za izveštavanje i sledljivost radi povećanja tačnosti podataka o emisijama povezanih sa CBAM robom;
nova ovlašćenja Komisije da reaguje na prakse zaobilaženja zasnovane na dokazima, uključujući pogrešno prijavljivanje intenziteta emisija;
ovlašćenje da se zahteva dodatna dokumentacija kada su prijavljene vrednosti nepouzdane, kao i primena podrazumevanih vrednosti po državama u opravdanim slučajevima.
Ove mere značajno jačaju primenljivost CBAM-a i smanjuju podsticaje za stratešku manipulaciju.
Kao odgovor na zabrinutost industrije, Komisija predlaže privremenu šemu podrške za proizvođače CBAM robe u EU koji i dalje ostaju izloženi rizicima od curenja ugljenika na tržištima trećih zemalja. Ovaj rizik nastaje kada se izvoz iz EU takmiči sa jeftinijim alternativama sa većim emisijama, što potencijalno dovodi do rasta globalnih emisija.
Predloženi fond bi:
nadoknađivao deo troškova ugljenika u okviru EU-ETS-a za prihvatljive proizvode koji su i dalje izloženi riziku;
uslovljavao podršku dokazanim naporima u dekarbonizaciji, čime se nagrađuje čistija proizvodnja;
bio finansiran iz 25% prihoda od CBAM sertifikata u 2026. i 2027. godini (putem doprinosa država članica), dok bi preostalih 75% bilo klasifikovano kao sopstveni prihod EU.
Ovakav pristup uspostavlja ravnotežu između pitanja konkurentnosti i klimatskih ambicija, jačajući podsticaje za industrijsku dekarbonizaciju.
Uvažavajući zabrinutosti međunarodnih partnera, Komisija takođe predlaže ciljane pojednostavljenja i fleksibilnosti, uključujući:
uvođenje mehanizama ekvivalencije za odbitke po osnovu poreza na ugljenik i cena ugljenika;
novi pravni osnov za pregovarane mere olakšavanja trgovine, poput uzajamnog priznavanja akreditovanih verifikacionih tela;
dodatnu fleksibilnost u priznavanju ekvivalentnih sistema određivanja cena ugljenika.
Uporedo sa zakonodavnim predlozima, Komisija je objavila Izveštaj o reviziji CBAM-a, koji ocenjuje primenu mehanizma tokom prelaznog perioda (oktobar 2023 – kraj 2025).
Izveštaj zaključuje da je CBAM već:
doprineo rešavanju rizika od curenja ugljenika;
podstakao uvođenje cena ugljenika i napore dekarbonizacije van granica EU;
imao koristi od ciljanog dijaloga i tehničke pomoći pružene trećim zemljama.
Revizija takođe postavlja jasan plan za definitivni CBAM režim od 2026. godine, obuhvatajući upravljanje, sprovođenje i administrativnu spremnost.
Kako CBAM od 2026. godine ulazi u svoju definitivnu fazu primene, predložene izmene značajno podižu regulatorne i strateške uloge za izvoznike u EU, posebno one koji posluju u lancima vrednosti gde je intenzivna upotreba čelika i aluminijuma.
Za izvoznike sa Zapadnog Balkana, posledice su naročito značajne. Region je duboko integrisan u industrijske lance snabdevanja EU, pri čemu mnogi proizvođači isporučuju međuproizvode i gotove proizvode. Oni će sada biti obuhvaćeni proširenim obuhvatom CBAM regulative. Proširenje na proizvode većeg stepena prerade, u kombinaciji sa strožim pravilima protiv zaobilaženja pravila, znači da se izvoznici više ne mogu oslanjati na delimičnu obradu, reklasifikaciju proizvoda ili ograničene podatke o emisijama kako bi umanjili izloženost CBAM-u.
Ključne potencijalne posledice uključuju:
veće obaveze u pogledu usklađenosti, naročito potrebu za robusnim i proverljivim obračunom emisija duž celokupnog proizvodnog procesa, uključujući upotrebu otpada i ulazne sirovine;
povećan troškovni pritisak za proizvođače u jurisdikcijama bez sistema cena ugljenika ekvivalentnog EU, jer se u slučajevima nepotpunih ili nepouzdanih podataka mogu primeniti podrazumevane vrednosti ili korektivne mere;
pojačan nadzor lanaca snabdevanja, posebno za kompanije koje izvoze poluproizvode ili gotove proizvode sa visokim udelom ugrađenog čelika ili aluminijuma;
strateške izazove u pogledu konkurentnosti, budući da će kupci iz EU verovatno davati prednost dobavljačima koji mogu dokazati niže ugrađene emisije i regulatornu izvesnost.
Istovremeno, predloženi mehanizmi ekvivalencije i fleksibilnosti stvaraju ograničene, ali važne mogućnosti za izvoznike sa Zapadnog Balkana, naročito tamo gde se domaće politike cena ugljenika, energetske reforme ili investicije u dekarbonizaciju mogu kredibilno uskladiti sa standardima EU. Rano uključivanje u verifikacione sisteme, ulaganje u praćenje emisija i preispitivanje portfelja proizvoda biće od ključnog značaja.
U celini, CBAM prelazi iz faze izveštavanja u instrument koji oblikuje tržište. Za izvoznike sa Zapadnog Balkana, proaktivno prilagođavanje, a ne reaktivna usklađenost, biće presudno. To je put ka očuvanju pristupa tržištu EU i dugoročne konkurentnosti.
Nastavljamo da pažljivo pratimo zakonodavna kretanja i pružamo podršku izvoznicima u proceni izloženosti CBAM-u, upravljanju rizicima usklađenosti i usklađivanju poslovnih strategija sa razvojem klimatskog i trgovinskog okvira EU.
