Okružni sud SAD za Distrikt Kolumbija, kojim predsedava sudija Amit Mehta, doneo je 2024. godine presudu u postupcima United States v. Google i State of Colorado v. Google (spojenim tokom prethodnog postupka), navodeći:
„Google je monopolista i ponašao se kao takav da bi održao svoj monopol.“
Ovom presudom utvrđeno je da je Google prekršio član 2. Shermanovog zakona (eng. Sherman Act), zloupotrebljavajući monopol u oblasti internet pretrage i onlajn oglašavanja kroz ekskluzivne ugovore sa proizvođačima uređaja, programerima pregledača i bežičnim operaterima, čime je „zamrznuo“ ekosistem pretraživanja i naštetio konkurenciji.
Kako smo naveli u našem izveštaju prošlog meseca, kao deo predloženih mera, Ministarstvo pravde SAD sugerisalo je da Google bude obavezan da se odrekne svog Chrome pregledača. Kao odgovor, Perplexity AI je ponudio od 34,5 milijardi dolara za kupovinu Chrome-a, iako Google još nije potvrdio da ima nameru da ga proda. Ova ponuda je direktna posledica presude iz 2024. godine i šireg nastojanja da se obnovi konkurencija na tržištu internet pretraživača.
Više od godinu dana nakon prvobitne presude, sudija Amit Mehta izdao je 2. septembra 2025. godine Memorandumsko mišljenje, navodeći da se u međuvremenu mnogo toga promenilo, pri čemu ta odluka ima dalekosežne posledice za tehnološki sektor, konkurente i pravne stručnjake sa obe strane Atlantika. Iako Google i dalje dominira relevantnim tržištima i nisu ušli novi konkurenti, sudija je to priznao, ali dodao:
„…tehnologije veštačke inteligencije, posebno generativna AI („GenAI“), mogle bi se pokazati kao prekretnica.“
Dok se činilo da Google ide ka antitrust pobedi u SAD, Evropska komisija je 5. septembra kaznila Google sa 2,95 milijardi evra, što predstavlja drugu najveću antitrust kaznu u istoriji EU, zbog favorizovanja sopstvenih oglašivačkih usluga u suprotnosti sa pravilima konkurencije EU. Odluka je izazvala snažnu reakciju predsednika SAD Donalda Trampa, koji je izjavio:
„Biću prinuđen da pokrenem postupak po Section 301 kako bih poništio nepravedne kazne koje se nameću ovim američkim kompanijama koje plaćaju porez.“
Jedno je sigurno: GenAI je bio transformativna sila još od 2020. godine, kada su postupci protiv Google-a prvi put pokrenuti.
Sudija Mehta je utvrdio da je Google nezakonito održavao monopol u opštim uslugama pretraživanja i povezanom oglašavanju, prvenstveno putem isključivih ugovora sa proizvođačima uređaja i programerima pregledača. Umesto da obaveže kompaniju da se odrekne ključnih proizvoda poput Chrome-a ili Android-a, sud je uveo ponašajne mere čiji je cilj da se obezbedi ravnopravniji pristup konkurenciji. Ovakav pristup odgovara savremenim uslovima digitalnog tržišta, pogotovo sada kada generativna veštačka inteligencija menja način na koji ljudi pretražuju i pronalaze informacije.
Ključna odluka jeste da Google neće biti primoran da proda Chrome ili Android. Umesto toga, zabranjeno mu je da sklapa ekskluzivne ugovore o distribuciji kroz glavne tačke pristupa, uključujući Chrome, Search, Google Assistant i Gemini. Google i dalje može da plaća partnerima da bi bio podrazumevani izbor, ali samo ako konkurentima ostane mogućnost da se bore za isti položaj. Cilj je da korisnici dobiju više stvarnih opcija i da se prizna rastuća konkurencija novih AI pretraživača.
Najznačajnija novina jeste obaveza da Google mora da podeli delove svog indeksa pretrage, podatke o korisničkim interakcijama (bez oglasnih podataka), kao i usluge sindikacije rezultata i tekstualnih oglasa sa kvalifikovanim konkurentima. Ovo je veliki zaokret u regulatornoj praksi – pristup podacima više se ne smatra samo prednošću, već osnovnim uslovom za fer tržišno takmičenje.
Pored toga, sudija Mehta je odlučio da Google neće biti obavezan da uvodi ekrane za izbor pretraživača niti da primorava partnere da to rade, jer se takve mere nisu pokazale efikasnim u jačanju konkurencije i nepotrebno bi komplikovale dizajn proizvoda.
Kompanija takođe neće morati da deli detaljne podatke o upitima sa oglašivačima, niti da vrati opciju „exact match“ ključnih reči, jer tužioci nisu dokazali da bi to dovelo do jače konkurencije u oblasti oglašavanja.
Međutim, Google će ubuduće morati da javno objavljuje sve bitne promene u sistemu oglasnih aukcija kako bi se sprečile skrivene manipulacije cenama i povećala transparentnost.
Sud ovim merama želi da podstakne inovacije, ojača manje pretraživače i olakša razvoj novih AI alata za pronalaženje informacija. Sprovođenje odluke pratiće poseban tehnički komitet, uz strogo uvažavanje pitanja privatnosti, brzine rada i bezbednosti. To je veliki izazov, imajući u vidu ogromnu korisničku bazu i složenu infrastrukturu Google-a, pa će stručnost u upravljanju podacima i antitrust pravu morati da idu ruku pod ruku.
Za evropska preduzeća ove odluke su u velikoj meri usklađene, a u nekim aspektima i unapređuju postojeći Akt o digitalnim tržištima (DMA) Evropske unije. Ovaj akt već unapred nameće stroge obaveze tzv. „čuvarima kapija“ (gatekeepers), kao što su zabrana samopreferiranja, ograničenja u pogledu podrazumevanog statusa, obavezna interoperabilnost i prenosivost podataka. Dok je u SAD reč o merama koje dolaze nakon višegodišnjih sudskih procesa, evropski DMA unapred postavlja jasne granice i time pruža veću predvidljivost.
U praksi, to znači da će kompanije koje su do sada zavisile od Google-a kada je reč o saobraćaju, oglašavanju ili pozicioniranju moći da pregovaraju pod povoljnijim uslovima. Konkurenti će dobiti priliku da se bore za preinstalaciju ili status podrazumevanog izbora. Izdavači, e-trgovci i specijalizovani pretraživači, koji su ranije bili ograničeni Google-ovim ugovorima, sada mogu lakše da dopru do korisnika.
Za AI kompanije, pristup Google-ovom indeksu pretrage i zbirnim podacima o interakcijama može biti presudan – omogućiće brži razvoj i postizanje konkurentnosti. Proizvođači uređaja i programeri aplikacija sada imaju veću slobodu da ponude alternativne pretraživače kao podrazumevane ili da integrišu AI servise konkurencije, čime se otvara širi prostor za inovacije i izbor korisnika.
Sa pravnog i poslovnog aspekta, odluka protiv Google-a i novouvedene mere, u kombinaciji sa evropskim DMA, označavaju početak nove ere digitalne regulative. Fokus na tehnološkim inovacijama, konkurentskom pristupu i odgovornom upravljanju podacima pokazuje kakvi će principi oblikovati nadzor tržišta u godinama koje dolaze.
Za evropske firme koje posluju u ovom promenljivom okruženju, približavanje američkog i evropskog regulatornog modela znači veće šanse za konkurenciju, ali i složenije obaveze usklađivanja. Da bi opstale i napredovale, moraće da razvijaju integrisane strategije koje povezuju antitrust pitanja sa zaštitom podataka, a istovremeno da ostanu dovoljno fleksibilne da se prilagođavaju novim pravilima.
Poruka sudske odluke i najavljenih izmena je jasna: tržišna moć sama po sebi više ne pruža zaštitu od tehnoloških promena i regulatornih intervencija. Sa stalnim nadzorom i rastućom konkurencijom AI rešenja, predstojeći period zahtevaće od svih učesnika na digitalnom tržištu – pažnju, prilagodljivost i pravnu spremnost.
PDF verziju Mišljenja možete pogledati ovde.
Autori: Živko Simijonović, Uroš Rajić
