Dana 20. oktobra 2025. godine, stupila je na snagu Uredba (EU) 2025/2083, prva značajna izmena propisa kojim je uspostavljen Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM). Ova „Uredba o pojednostavljenju CBAM-a“, koja je deo paketa Omnibus I, odražava težnju Evropske komisije ka smanjenju administrativnih opterećenja, uz očuvanje efektivnosti sprovođenja CBAM sistema. Definitivna faza primene CBAM u januaru 2026. godine predstavlja ključnu prekretnicu.
Uredba o pojednostavljenju uvodi ciljane, ali značajne izmene kojima se povećava predvidljivost za uvoznike, a istovremeno snaži osnovna klimatska svrha CBAM-a:
Jedinstveni prag zasnovan na masi: Dosadašnje izuzeće za zanemarljivu vrednost (150 EUR po pošiljci) zamenjeno je godišnjim pragom od 50 tona proizvoda koje obuhvata CBAM po uvozniku. Uvoznici su ispod ovog praga oslobođeni svih CBAM obaveza – uključujući izveštavanje i predaju sertifikata. Kada se prag premaši, CBAM se primenjuje na sav uvoz tokom te godine. Električna energija i vodonik za sada su izuzeti iz ovog režima zbog specifičnih sektorskih okolnosti.
Sprovođenje i kazne: Ako uvoznik premaši prag od 50 tona bez statusa ovlašćenog CBAM deklaranta, biće kažnjen novčanom kaznom u iznosu od tri do pet puta veće od standardne stope od 100 EUR po toni ugrađenih emisija. Kazna može biti umanjena ako prekoračenje ne prelazi 10% propisanog praga.
Godišnji pregled praga: Evropska komisija će godišnje preispitivati prag kako bi se osiguralo da najmanje 99% ugrađenih emisija u obuhvaćenim proizvodima ostane pod CBAM režimom. Ovo obezbeđuje dugoročnu efikasnost i jasnoću.
Pojednostavljeno usklađivanje: Rok za podnošenje CBAM sertifikata pomera se na 30. septembar naredne godine, čime se kompanijama omogućava više vremena za pribavljanje verifikovanih podataka o emisijama i prilagođavanje troškovima ugljenika plaćenim van EU. Obaveza kvartalne kupovine sertifikata smanjuje se sa 80% na 50% procenjenih emisija, čime se ublažava pritisak na likvidnost.
Fleksibilna verifikacija: Kompanije mogu i dalje koristiti podrazumevane vrednosti emisija, osim ako se ne odluče za prijavljivanje stvarnih verifikovanih podataka. Obavezna verifikacija stvarnih emisija od strane akreditovanih verifikatora primenjivaće se od 2026. godine, prema sprovedbenim aktima koje Komisija tek treba da donese.
Priznavanje sistema oporezivanja emisija u trećim zemljama: Od 2027. godine, Komisija će objavljivati podrazumevane vrednosti cena ugljenika za treće zemlje, što će omogućiti deklarantima da umanje broj sertifikata za verifikovane ili podrazumevane strane troškove ugljenika.
Odložena kupovina CBAM sertifikata: Iako definitivna primena CBAM režima počinje 1. januara 2026. godine, uvoznici neće morati da kupuju sertifikate do februara 2027. godine, za emisije sadržane u robi uvezenoj tokom 2026. Obaveza izveštavanja i obračuna emisija za 2026. i dalje ostaje na snazi.
Za privredu, pojednostavljenje donosi jasnoću u ključnom trenutku. Smanjenjem administrativnog opterećenja, EU želi da podstakne pravovremenu i doslednu usklađenost, te da brže izjednači uslove poslovanja između proizvođača iz EU i van EU. Novi de minimis prag posebno je važan za male i srednje uvoznike, koji su ranije snosili visoke troškove izveštavanja za male količine robe. Ova izmena će smanjiti CBAM obaveze za mnoge firme koje trguju ograničenim količinama čelika, aluminijuma, cementa i đubriva.
Istovremeno, pojačana je kaznena politika: vlasti sada mogu preduzeti mere protiv namernog deljenja pošiljki radi izbegavanja praga od 50 tona. Neovlašćeni uvoznici koji pređu prag suočiće se sa znatno višim kaznama nego u prethodnim okvirima, čime se snažno povećava odvraćajući efekat, u skladu sa pravilima EU ETS-a. Ukratko: manje opterećenje za usklađene operatore, ali veći rizici za one koji krše propise.
Ova uredba predstavlja prvi korak u širem planu EU da unapredi CBAM pre njegove konačne faze. Do kraja 2025. očekuje se usvajanje više zakonodavnih paketa:
Predlog za proširenje obuhvata CBAM-a na proizvode nizvodno, uvođenje antizakrivljenih odredbi i definisanje pravila za sektor električne energije.
Donošenje sekundarne regulative radi preciziranja metodologije za obračun ugrađenih emisija, prilagođavanje sertifikata prema besplatnim EU ETS alokacijama i pojašnjenja pravila o priznavanju stranih troškova ugljenika.
Dodatni sprovedbeni akti koji će urediti akreditaciju verifikatora, prodaju i otkup sertifikata, te komunikaciju sa carinskim organima.
Jedan od predstojećih podzakonskih akata definisaće metodologiju za određivanje referentnih i podrazumevanih CBAM vrednosti. Do njihovog usvajanja, kompanije treba da koriste verifikovane stvarne podatke ili podrazumevane vrednosti koje je objavila Komisija.
Do kraja 2025. Komisija će sprovesti i sveobuhvatan pregled prema članu 30 CBAM regulative, koji bi mogao podrazumevati i proširenje obuhvata na nove kategorije proizvoda (npr. organske hemikalije, polimere) i određene usluge, kao što je transport. Kompanije treba pažljivo da prate razvoj regulative i prilagođavaju strategije usklađenosti novim pravilima.
Od 1. januara 2026. godine počinje definitivna faza primene CBAM-a. Pored izveštavanja, uvoznici će preuzeti i finansijske obaveze za emisije sadržane u robi uvezenoj u EU. Prva predaja CBAM sertifikata planirana je do 31. maja 2027. godine za uvoz iz 2026, što označava prelazak sa faze informativnog izveštavanja na fazu obavezne usklađenosti.
Kompanije bi trebalo da nastave sa mapiranjem lanaca snabdevanja i praćenjem ugrađenih emisija u skladu sa metodologijom iz Sprovedbene uredbe. Od januara 2025. godine, metod EU predstavlja jedini prihvaćeni pristup za izveštavanje u okviru CBAM-a. Trebalo bi proveriti i ispravnost CN klasifikacije (Aneks I), voditi godišnju zbirnu evidenciju izvoza po uvozniku i pripremiti se za verifikacione procese koji će pratiti godišnje deklaracije kada Komisija bude donela detaljna pravila o akreditaciji i procedurama za verifikaciju.
Subjekti koji očekuju da pređu prag od 50 tona treba da se pravovremeno prijave za status ovlašćenog deklaranta putem CBAM registra. Istovremeno, preporučuje se planiranje budžeta za kupovinu sertifikata, čija će cena zavisiti od prosečne nedeljne cene EU ETS dozvola, kao i jačanje internih sistema za tačno i pravovremeno izveštavanje. Dugoročne strategije dekarbonizacije postaće ključne za smanjenje izloženosti i očuvanje konkurentnosti.
Pošto će kazne za neusklađenost biti znatne, pravovremena priprema i precizno upravljanje podacima biće od suštinskog značaja za izbegavanje dodatnog finansijskog rizika.
Nova Uredba o pojednostavljenju CBAM-a predstavlja važan trenutak za ekonomije Zapadnog Balkana, koje imaju snažne trgovinske veze sa EU u sektorima visokog ugljeničnog intenziteta, kao što su čelik, aluminijum i cement. Novi godišnji prag od 50 tona i odložena kupovina sertifikata do 2027. godine donose kratkoročno olakšanje, naročito manjim izvoznicima. Međutim, poruka je jasna – tranzicija ka proizvodnji sa niskim emisijama je neizbežna.
Kako EU pooštrava granične mehanizme vezane za emisije ugljenika, proizvođači iz regiona moraju ubrzati dekarbonizaciju, povećati transparentnost i uskladiti se sa standardima EU kako bi ostali konkurentni. Sa početkom pune primene CBAM-a u 2026. godini, vlade i industrije regiona suočavaju se sa istovremenim izazovom usklađenosti i strateškom prilikom da unaprede integraciju u Zeleni dogovor EU i tržište Unije.
Ceo tekst ove regulative možete preuzeti ovde.
