Sporazum o trgovini između EU i Merkosura uskoro će postati praktična realnost. Njegove odredbe o smanjenju carina privremeno će se primenjivati od 1. maja 2026. godine. To je važna prekretnica za sporazum o kojem se pregovara više od dvadeset pet godina i koji će povezati Evropsku uniju sa Argentinom, Brazilom, Paragvajem i Urugvajem, stvarajući jedno od najvećih područja slobodne trgovine u svetu.
EU i Merkosur potpisali su sporazum 17. januara 2026. godine, nakon što je Komisija predložila da se on podeli na dva pravna instrumenta: širi sporazum o partnerstvu i zaseban privremeni trgovinski sporazum koji obuhvata pitanja iz isključive nadležnosti EU.
Dok sporazum prolazi kroz formalnu ratifikaciju u velikom broju parlamenata, što bi moglo da potraje i do dve godine, ključne trgovinske odredbe koje su isključivo u nadležnosti EU sada će biti privremeno aktivirane.
Zašto je ovo sada važno
Sporazum EU–Merkosur uspostavlja tržište koje obuhvata približno 700 miliona ljudi, a Komisija ga predstavlja kao strateški značajan iskorak za evropske izvoznike, lance snabdevanja i geopolitičku diverzifikaciju. Sporazum je zamišljen tako da liberalizuje trgovinu robom u najvećem delu bilateralne razmene, uz istovremeno unapređenje pristupa tržištu u oblastima kao što su usluge, javne nabavke, sirovine i regulatorna saradnja. Komisija procenjuje da bi sporazum mogao da kompanijama iz EU donese više od 4 milijarde evra godišnje uštede na ime carina i da dugoročno podrži rast izvoza EU u taj region.
Iz pravne i poslovne perspektive, privremena primena je naročito značajna zato što omogućava da trgovinski stub sporazuma počne da funkcioniše pre nego što širi politički paket prođe dugačak put ratifikacije. Ta razlika je suštinski važna. Za privremeni trgovinski sporazum potrebna je samo ratifikacija na nivou EU, dok širi sporazum o partnerstvu ostaje predmet dužeg i politički osetljivijeg postupka odobravanja pred nacionalnim parlamentima 27 država članica EU.
Šta bi trebalo da se desi od 1. maja 2026.?
Trgovinske odredbe i smanjenja carina predviđeni trgovinskim sporazumom privremeno će se primenjivati od 1. maja 2026. godine, pod uslovom da relevantna obaveštenja o ratifikaciji budu dostavljena.
Kompanije koje posluju između EU i Merkosura zato već sada treba da preispitaju šta će se za njih promeniti. Privremeni trgovinski sporazum uređuje robu, pravila o poreklu, carine i pojednostavljenje trgovinske razmene, sanitarne i fitosanitarne mere, usluge, javne nabavke, intelektualnu svojinu, subvencije, rešavanje sporova, kao i trgovinu i održivi razvoj.
Komisija je posebno istakla pojedine sektore, uključujući automobile, mašine, farmaceutske proizvode, vino i žestoka pića, čokoladu, maslinovo ulje, kritične sirovine i javne nabavke. Carine Merkosura u više tih sektora i dalje su dovoljno visoke da čak i postepena smanjenja mogu bitno uticati na cene, konkurentnost i tajming ulaska na tržište.
Zašto sporazum još nije konačan?
Privremena primena nije isto što i konačno stupanje na snagu. Širi paket sporazuma EU–Merkosur i dalje se suočava sa važnim pravnim i institucionalnim preprekama u okviru EU. Evropski parlament je u januaru 2026. godine zatražio od Suda pravde Evropske unije da oceni da li su pravni osnov sporazuma i odluka Komisije da ga podeli na zasebne instrumente u skladu sa osnivačkim ugovorima EU. Parlament je naveo da će nastaviti razmatranje tekstova, ali je faktički obustavio završni postupak davanja saglasnosti do donošenja mišljenja Suda.
Drugim rečima, smanjenje carina može početi, ali širi pravni i politički aspekti ovog sporazuma su i dalje predmet razmatranja.
Zašto i dalje postoji protivljenje?
Protivljenje sporazumu nikada nije bilo isključivo pitanje liberalizacije trgovine. Više vlada država članica EU, zakonodavaca, aktera iz poljoprivrednog sektora i organizacija civilnog društva tvrdi da bi sporazum mogao da izloži poljoprivredu EU nelojalnoj konkurenciji ili da oslabi zaštitu u osetljivim sektorima. Francuska je bila najistaknutiji politički protivnik, ali nije bila usamljena. Komisija je nastojala da odgovori na te zabrinutosti naglašavanjem zaštitnih mehanizama, tarifnih ograničenja za osetljive poljoprivredne proizvode, pojačanih obaveza usklađenosti i mera finansijske podrške za pogođene evropske poljoprivrednike.
Pristalice sporazuma, međutim, polaze od drugačijeg stanovišta. One tvrde da je EU, u sve fragmentisanijoj globalnoj ekonomiji, potreban dublji pristup tržištima, otporniji lanci vrednosti i bolji pristup kritičnim sirovinama i mogućnostima u oblasti javnih nabavki u Latinskoj Americi. Iz te perspektive, sporazum je istovremeno i ekonomski instrument i geopolitička poruka u prilog trgovini zasnovanoj na pravilima.
Značaj za zemlje van EU
Iako su EU i Merkosur formalne strane sporazuma, njegovi efekti će se verovatno proširiti i izvan njih. Kompanije iz jurisdikcija van EU koje su integrisane u lance snabdevanja usmerene ka EU takođe mogu biti suočene sa posrednim, ali poslovno značajnim posledicama.
Povlašćeni carinski tretman za trgovinu između EU i Merkosura može promeniti konkurentsku dinamiku na tržištima trećih zemalja. Dobavljači iz zemalja van EU koji se trenutno nadmeću sa izvoznicima iz EU ili Merkosura mogli bi da se nađu u relativno nepovoljnijem položaju ako uporedivi proizvodi počnu da cirkulišu pod povoljnijim carinskim uslovima. To može biti naročito važno u sektorima kao što su prehrambena industrija, automobilske komponente, mašine, hemikalije, farmaceutski proizvodi i prerađena roba široke potrošnje.
Sporazum može uticati na odluke o nabavci i investiranju i izvan samih ugovornih strana. Kako carine budu padale, a carinski postupci postajali predvidljiviji, multinacionalne grupe mogle bi da preispitaju gde proizvode, sastavljaju robu ili nabavljaju međuproizvode. To može stvoriti i rizike i prilike za proizvodne centre van EU koji zavise od integracije u evropske lance vrednosti.
Šta to znači za Zapadni Balkan?
Za Zapadni Balkan posebno, efekti mogu biti dvojaki. S jedne strane, izvoznici iz regiona mogli bi da se suoče sa snažnijom konkurencijom na tržištu EU od robe poreklom iz Merkosura koja bude imala koristi od povlašćenog pristupa, naročito u sektorima u kojima su marže niske, a cenovna osetljivost visoka. Kompanije sa Zapadnog Balkana koje isporučuju robu uporedivu sa izvozom iz Merkosura — ili koje se nadmeću sa proizvođačima iz EU koji bi mogli da promene obrasce nabavke – trebalo bi pažljivo da prate sektorske promene carina i reakcije tržišta.
S druge strane, Zapadni Balkan može imati i posredne koristi. Mnoge kompanije iz regiona duboko su integrisane u proizvodne i distributivne mreže EU. Ako sporazum dovede do povećanja obima trgovine između EU i Merkosura, kompanije sa Zapadnog Balkana mogle bi da zabeleže rast tražnje za logistikom, preradom, pakovanjem, uslugama usklađenosti poslovanja, ugovornom proizvodnjom i međuproizvodima povezanim sa tim međuregionalnim lancima snabdevanja. Za pojedine privredne subjekte, sporazum zato može predstavljati platformu za integraciju, a ne izvor poremećaja.
Postoji i regulatorna dimenzija. Kompanije sa Zapadnog Balkana koje žele da se pozicioniraju kao dobavljači grupama sa sedištem u EU moraće pažljivo da prate ne samo carinske rasporede, već i pravila o poreklu, carinsku dokumentaciju, sanitarne i fitosanitarne zahteve, obaveze povezane sa održivošću i okvire usklađenosti proizvoda. Kako trgovinski sporazumi sve više kombinuju pristup tržištu sa regulatornom disciplinom, usklađenost sa standardima relevantnim za EU ostaće ključna za konkurentnost regiona.
Šire posmatrano, okvir EU–Merkosur podseća da jurisdikcije van EU ne mogu o trgovinskim sporazumima razmišljati isključivo kroz prizmu direktnih carinskih povlastica koje se na njih primenjuju. Čak i kada neka zemlja nije strana sporazuma o slobodnoj trgovini, promene u pristupu tržištu, uslovima javnih nabavki, regulatornoj saradnji i dizajnu lanaca vrednosti mogu bitno uticati na njeno poslovno pozicioniranje. Za vlade i kompanije na Zapadnom Balkanu, to dodatno naglašava značaj proaktivnog praćenja trgovinskih tokova, investicionog planiranja i regulatorne spremnosti.
