21 dec, 2020

Snimanje u Srbiji – Liga umetnika, biznismena, državne pomoći, beogradske arhitekture i Džejmsa Bonda

Jedan profesor beogradskog Univerziteta govorio je da je kinematografija ugovoreni brak koji se sklapa između investitora i intelektualnih stvaralaca/umetnika. S poštovanjem, ne bismo se složili sa tom izjavom – ovakvom „braku“ nedostaje pravni stručnjak.

Medijsko pravo je široko područje koje u nekim segmentima može obuhvatiti gotovo sve grane prava – intelektualnu svojinu, državnu pomoć, pravo konkurencije, privredno pravo, krivično pravo, ljudska prava itd. U ovom biltenu fokusiraćemo se na snimanje u Srbiji i pokrićemo dva najvažnija pitanja za filmsku industriju. Prvo je autorsko pravo stvaralaca i pravo producenata na finansijsku eksploataciju filma kao deo Zakona o autorskim pravima. Drugo je neizbežni aspekt koji se mora spojiti sa umetničkim kako bi se producentima iz Srbije omogućilo da ožive priču na velikom platnu ili namame strane producente da snimaju u Srbiji, a to je onaj askpekt podsticaja datih od strane države.

Producent – biznismen među intelektualnim stvaraocima

Domaći Zakon o autorskom i srodnim pravima („Zakon“) sadrži odredbe o koautorima. Koautorstvo u filmskoj produkciji je specifičan domen. Naime, scenarista, režiser i glavni snimatelj koautori su filma. Pod određenim uslovima, muzički kompozitori i glavni filmski animator takođe mogu imati autorska prava kao koautori. Gde je producent u ovoj postavci?

Producent ima zadatak da organizuje snimanje i obezbedi finansiranje filma. Iako producent nije intelektualni stvaralac, on pak snosi poslovni rizik. Na neki način, autorska prava ga moraju zaštititi, tako da ga koautori kasnije ne ometaju u korišćenju prava na film. Ekstremni način zaštite producenta je kroz model „posla odrađenog po osnovu ugovora o najmu“ (engl. work-for-hire agreement) koji se koristi u SAD. Prema ovom modelu, studio koji angažuje glumce i režisera poseduje celokupni rad. U Srbiji je ovo područje drugačije regulisano i omogućava ravnopravniju raspodelu prava između obe strane. Prema Zakonu, sporazum o filmskoj produkciji postoji kada se jedna ili više osoba obaveže da kreativno sarađuju sa filmskim producentom u produkciji filma kako bi producentu mogli dodeliti svoja materijalna prava na takvom delu. Ovo smanjivanje broja koautora na one sa unapred utvrđene liste služi za zaštitu poduhvata proizvođača. Ako u jednom trenutku koautor odbije saradnju u produkciji filma ili ako zbog više sile ne može da nastavi saradnju, ne može da se usprotivi upotrebi svog kreativnog rada za završetak filma.

S druge strane, sa ciljem zaštite autorskih prava koautora, Zakon propisuje da će se film smatrati dovršenim nakon što se koautori i producent dogovore o konačnoj verziji. Ako filmski producent namerava da eksploatiše film na način koji nije dogovoren, moraće da dobije dozvolu većine koautora filma, uključujući glavnog režisera. Ako filmski producent ne završi film u roku od tri godine od datuma sporazuma o filmskoj produkciji, koautori filma imaju pravo da ponište ugovor, kao i pravo da zadrže ugovornu naknadu, osim ako je drugačije ugovoreno.

Neophodnost obezbeđivanja položaja producenata prepoznata je i u Bernskoj konvenciji za zaštitu književnih i umetničkih dela („Konvencija“). Kada je reč o adaptaciji književnog dela (dakle, scenarija ili knjige) u film, Konvencija predviđa da će kinematografsko delo biti zaštićeno kao originalno delo. Vlasnik autorskih prava na kinematografskom delu uživaće ista prava kao i autor originalnog dela. Autorska prava nad kinematografskim delom biće stvar zakonodavstva države u kojoj se zahteva zaštita. Na ovaj način je napravljen izuzetak od pravila da autori i njihovi naslednici jedini imaju pravo na zaštitu autorskih prava. Konvencija dozvoljava zakonodavstvu da zaštiti i druge osobe. Kao što je već pomenuto, Srbija je, kao naslednica Konvencije, zaštitila materijalna prava producenta (koja su takođe sastavni deo autorskih prava).

Finansijski podsticaji države za filmsko stvaralaštvo u Srbiji

Hajde da usmerimo pažnju na srpsko zakonodavstvo u vezi sa mogućnostima snimanja kod nas. Dakle, jedan od glavnih propisa je Uredba o podsticajima investitoru da u Republici Srbiji proizvodi audiovizuelno delo („Uredba“). Na vrhu liste većine onih koji žele da započnu ili investiraju u projekat snimanja u Srbiji, bilo da se radi o projektu koji je film ili TV franšiza, jesu podsticaji dostupni za snimanje u našoj očaravajućoj zemlji.

Investitori mogu biti podobni za određene podsticaje. Prema Uredbi, investitorima su dostupni finansijski podsticaji u obliku bespovratnih sredstava i kroz nadoknadu dela prihvatljivih troškova nastalih u Srbiji. Finansijski podsticaji su dostupni do 25% opravdanih troškova, što mora biti uračunato u izveštaj koji pokriva troškove proizvodnje audiovizuelnih sadržaja nastalih u Srbiji, a koji je odobrio nezavisni licencirani revizor. Tamo gde sredstva za audiovizuelni sadržaj prelaze 5.000.000 evra, dostupni su finansijski podsticaji za 30% opravdanih troškova. Ekskluzivna pojava je dodeljivanje podsticajnih sredstava za filmove posebne namene, pri čemu se podsticajna sredstva za takve događaje dodeljuju u iznosu od 20% prihvatljivih troškova pod uslovom da ukupan iznos odobrenih sredstava dodeljen tokom tri uzastopne fiskalne godine ne prelazi prag de minimis državne pomoći u skladu sa srpskim propisima o državnoj pomoći.

Uredba stoga predviđa sledeće:

Pristup investitora finansijskim podsticajima za proizvodnju audiovizuelnih sadržaja podleže minimalnim nivoima ulaganja: (i) za igrani i TV film: 300.000,00 evra; (ii) za TV seriju: 300.000,00 evra (po epizodi); (iii) za animiranu seriju: 150.000,00 evra (po epizodi)*; (iv) za animirani film, audio i/ili vizuelnu postprodukciju audiovizuelnog dela: 150.000,00 evra; (v) za namenski film: 300.000,00 evra; (vi) za dokumentarni film i dokumentarni TV program: 50.000,00 evra.

Finansijski podsticaji dostupni su za produkciju: (i) dugometražnog igranog filma, TV filma i dugometražnog dokumentarnog filma koji traje najmanje 70 minuta i animiranog filma namenjenog prikazivanju u trajanju od najmanje 5 minuta*; (ii) TV serije u kojoj epizoda traje najmanje 40 minuta; (iii) animirane serije koja ima namanje 10 epizoda, a koje zajedno traju najmanje 50 minuta*; (iv) dokumentarni TV program u trajanju od najmanje 40 minuta.

Odredbe Uredbe koje su označene sa „*“ primenjivaće se od 1. januara 2021. godine.

Pravo na podsticaje zahteva da audiovizuelni sadržaj treba da: (i) ne bude u suprotnosti sa moralom, javnom politikom ili javnim interesom Republike Srbije, ne sme da kvari ugled Republike Srbije i da ne promoviše kršenje ljudskih prava i govor mržnje ; (ii) bude u formatu igranog filma, TV filma, TV serije, igranog animiranog filma, audio i/ili vizuelne postprodukcije audiovizuelnog sadržaja, filma posebne namene, dugometražnog dokumentarnog filma ili dokumentarnog TV programa; (iii) sadržaj bude već u toku nastanka ili čija proizvodnja traje u budžetskoj godini u kojoj se podnosi zahtev za finansijske podsticaje.

Prijave za odobravanje podsticaja za 2020. godinu traju do kraja godine. Isto se primenjuje i na sledeću 2021. godinu. Prijave treba podneti Filmskom centru Srbije.

„007“ i Bond devojka na ulicama balkanskog Berlina

Pierce Brosnan i Bond devojka, Olga Kurylenko, bili su nosioci akcione avanture na ulicama Beograda u filmu „November man“ 2013. godine. Motion Picture Association je objavio članak sa laskavim naslovom o Beogradu kao domaćinu, pod nazivom „Snimanje November man u prelepom Beogradu“. Kada je reč o spajanju i mešanju zakona, umetnosti i novca tokom stvaranja filma, autor članka je pomenuo jedan neprikosnoveni zakon procesa stvaranja filma – Murphy-jev zakon. Kao što je objašnjeno, filmski stvaraoci često moraju da reorganizuju čitav proces usled nekih nesrećnih okolnosti. Novembarski čovek je prvobitno trebalo da bude sniman na lokaciji u Berlinu, ali troškovi za to pokazali su se kao preveliki. Režiser Roger Donaldson došao je na ideju i preselio snimanje u Beograd, što je filmu dodalo poseban duh. Dizajner produkcije Kevin Kavanaugh rekao je da je raznolika arhitektura Beograda, kao spoj starog i novog, obojila scenografiju, dajući glumcima i publici razne sitnice kojima je stvoren osećaj autentičnosti. Prema njegovom mišljenju, Beograd je bio neverovatno privlačno mesto za snimanje: „Gradska uprava Beograda, kao i srpska Vlada, sarađivala je sa produkcijom, otvarajući ključne lokacije širom grada, kao i pružajući vrhunsku ekipu iz odlične lokalne filmske industrije.“

Kada je Kevin Costner posmatrao eksploziju u hotelu „Jugoslavija“ pod idejom Luc Besson-a

U očigledno plodonosnoj godini za snimanje filmova u Beogradu, 2013. godini, naša prestonica bila je domaćin filma „3 days to kill“. Film je režirao McG (Joseph McGinti Nichol), režiser Charlie’s Angels: Full Throttle (2003) i Terminator Salvation (2009). Kevin Costner i Amber Heard igrali su glavne uloge, a jedan od pisaca bio je Luc Besson. Svesni da film, bez obzira na „poznata imena“, i oznaku da je ovaj film „slatki greh“, nije naišao na dobre kritike, moramo da istaknemo izuzetnu ulogu koju su Srbija i Beograd odigrali u pružanju povoljnih uslova za snimanje. Sviđalo se to nekome ili ne, film će u srpskoj javnoj svesti ostati upamćen po Kevinu Costneru koga je detonacija sravnila u hotelu Jugoslavija na Dunavskom keju (složimo se da nije spoiler ako otkrijemo samo početnu scenu filma).

Dah svežeg vazduha za Beograd (i Srbiju)

Nekada nacionalni projekat, Avala film, najstarija i najveća bivša jugoslovenska filmska kompanija osnovana 1946. godine, sada je privatizovana i preimenovana u Avala Studios. Avala Studios nije skrivao da planira da uloži 50 miliona evra u izgradnju velikog studijskog kompleksa, uključujući sve ostale pomoćne zgrade i prostore – proizvodne zgrade i kancelarije. Ovo je fantastičan projekat koji će nesumnjivo privući mnoge nove mogućnosti za Srbiju i njene gostoljubive stanovnike. Projekat Avala Studios treba da bude završen 2021. godine, a čitav kompleks biće gotov i otvoren 2022.-23.

U leto 2020. godine projekat je naišao na poteškoće u vezi sa lokacijom predloženog novog studijskog kompleksa. Projekat je planiran da se gradi na području Košutnjaka u Beogradu, obuhvatajući i park Košutnjak, koji je jedna od najvećih zelenih površina u gradu. Ipak, čini se da je, bar za sada, ovaj kamen spoticanja preskočen nakon što su zvaničnici Avala Studios dali izjavu da projekat neće obuhvatati nijedan deo javnog prostora parka Košutnjak.

Uprkos tome, ova kolosalna investicija predstavlja strastveno verovanje u ono što Srbija i Beograd imaju da ponude ovoj ogromnoj industriji. Na kraju krajeva, Srbija je poznata po svojoj bogatoj lokalnoj filmskoj industriji, kvalitetnom osoblju i zapanjujućim lokacijama savršeno pogodnim za svačiji ukus.

Na kraju, smemo reći da smo pružili dovoljno jak argument da propisi Srbije, Vlada i njeni građani, arhitektura, kao i prirodni resursi obezbeđuju filmskim producentima neophodne alate da prevare Murphy-jev zakon u filmskoj industriji.

Šta je budućnost spremila za bivši „jugoslovenski Hollywood“?

Autori: Nadja Kosić, Jovana Trivunović i Jelena Jovanović