03 apr, 2024

Tržište snabdevanja gasom: Presuda Opšteg suda poništila odluku Evropske komisije

Uvod

U istorijskoj presudi, Opšti sud (OS) je poništio bitnu odluku Evropske komisije (EK), kojom je BEH grupa optužena da zloupotrebljava svoj dominantan položaj na tržištu snabdevanja gasom u Bugarskoj. Ovaj presudan slučaj predstavlja bezprecedentan događaj jer se radi o punom poništenju odluke donete na osnovu članu 102 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (UFEU), ističući pažnju koju OS primenjuje u svojoj oceni pitanja iz prava konkurencije.

U centru ove pravne sage je Bugarski energetski holding (BEH), državno preduzeće sa filijalama Bulgargaz i Bulgartransgaz, koje igraju ključne uloge u energetskom sektoru Bugarske. Bulgargaz, javni snabdevač gasom, i Bulgartransgaz, koji nadgleda mrežu gasovoda, i jedini objekat za skladištenje prirodnog gasa u zemlji, bili su centralne akteri u ovom složenom sporu.

Istorijat

Ovaj slučaj (T-136/19) počinje žalbom kompanije Overgas, kompanije u sektoru gasa, koja je nekada bila pod delimičnom kontrolom sa Gazpromom, protiv bugarskog državnog preduzeća tokom dominacije Gazproma. Postupajući po ovoj žalbi, Evropska Komisija je u svojoj Odluci od 17. decembra 2018. godine optužila BEH za zloupotrebu dominantnog položaja organičavanjem pristupa ključnim gasnim infrastrukturama. Glavno pitanje bilo je Bulgargazovo ekskluzivno korišćenje Rumunskog gasovoda 1, uprkos tome što nije njegov apsolutni vlasnik, čime je uspostavljena dominantan položaj na tržištu.

Opšti sud je prepoznao restriktivne prakse BEH-a i potvrdio njihovu dominantnu poziciju, ali je presudio da Evropska Komisija nije uspela ubedljivo da pokaže da je ponašanje Bulgargaza, posebno u vezi sa Rumunskim gasovodom 1, glavni uzrok teškoća sa kojima su se suočavala treća lica koje traže pristup gasovodu. Ističući da gasovod predstavlja neophodnu infrastrukturu, bez dostupnih alternativa, Opšti sud je istakao da bilo kakvo restriktivno ponašanje Bulgartransgaza nije moglo prekršiti pravila konkurencije, s obzirom na to da je ulazak na bugarsko tržište gasa zavisio od pristupa Rumunskom gasovodu 1.

Neophodna infrastruktura

Kad god je reč o neophodnoj infrastrukturi, uvek se uzimaju u obzir Bronner uslovi (C-7/97). Prema Bronner uslovima, odbijanje poslovanja od strane dominantnog učesnika će predstavljati kršenje člana 102 UFEU, samo ako su ispunjena sledeća tri kumulativna uslova (videti paragrafe 254-256 Presude):

  • odbijanje usluge će verovatno eliminisati svu konkurenciju na strani učesnika koji traži uslugu na tom tržištu;
  • odbijanje se ne može objektivno opravdati;
  • usluga u pitanju je neophodna za poslovanje tog učesnika, s obzirom na to da ne postoji stvarna ili potencijalna zamena za tu uslugu.

Budući da nije bilo alternativa za gasovod, OS je potvrdio da su gasovod (i skladišni kapaciteti) predstavljali neophodnu infrastrukturu (videti RTE i ITP protiv EC, C-241/91 P, i AstraZeneca protiv EC, C-457/10 P). Međutim, kada je reč o kriterijumu eliminacije konkurencije, OS je imao drugačije viđenje, o kojima će biti reči u nastavku.

OS je takođe istakao da je neophodno pokazati uzdržanost pri nametanju obaveze dominantnim učesnicima da zaključe ugovora sa konkurentom u slučajevima zloupotrebe, budući da je to „posebno štetno za slobodu ugovaranja i pravo na imovinu dominantnog učesnika, s obzirom na to da učesnik, čak i ako je dominantan, ostaje, u principu, slobodan da odbije zaključivanje ugovora i da koristi infrastrukturu koju je razvio za sopstvene potrebe“ (videti paragraf 257 Presude) oslanjajući se na Slovak Telekom protiv EC (C-165/19 P).

Odbijanje pristupa

Opšti sud je takođe objasnio šta predstavlja odbijanje pristupa zabranjeno članom 102, razlikujući izostanak pristupa, od odbijanja pristupa, navodeći da Overgasovo pismo žalbe ne dokazuje odbijanje.

OS je dalje elaborirao šta predstavlja odbijanje, navodeći da „EC mora takođe dokazati da zahtev za pristup odražava taj projekat dovoljno precizno da bi dominantan učesnik bio u poziciji da proceni da li je dužan da na njega odgovori, u suprotnom bi mogao biti izložen riziku od zloupotrebe dominantnog položaja, tj. odbijanja pristupa“ i da „čisto informativni pristup trećeg lica prema dominantnom učesniku koji kontroliše pristup infrastrukturi u pitanju ne može predstavljati zahtev za pristup, na koji bi dominantan učesnik bio dužan da odgovori“ (videti paragraf 282 Presude). Ne samo da EC nije dokazala ovo, već OS takođe smatra da je Bulgargaz imao konstruktivan stav u svojoj komunikaciji sa Overgasom (videti paragraf 359 Presude).

Uzročnost / Pripisivost 

Iako je pitanje uzročnosti / pripisivosti generalno manje bitno, u slučajevima zloupotrebe ono postaje ključno pitanje jer je neophodno dokazati uzročnu vezu između ponašanja učesnika i njegovih restriktivnih efekata na tržištu. Drugim rečima, restriktivni efekti (eliminacija konkurencije prema Bronner kriterijumima) moraju biti pripisivi ponašanju učesnika.

Da bi ponašanje učesnika moglo eliminisati svu konkurenciju na susednom tržištu, potrebno je „dokazati da potencijalni konkurent ima, barem, dovoljno razrađen projekat za ulazak na tržište u pitanju ,u takvom vremenskom periodu koji bi nametnuo konkurentski pritisak na već prisutne operatere“ (videti paragraf 281 Presude) rekao je OS, oslanjajući se na Generics (C‑307/18) i Lundbeck protiv EC (C‑591/16 P).

OS je dalje naveo da je EC bila dužna da odredi „dovoljno precizan i ozbiljan zahtev“, „opipljiv projekat“, „kapacitet“, „pripremne korake“ i „čvrstu odlučnost“ konkurenta, što EC nije učinila (videti paragrafe 445-456 Presude). Napomena da se na pitanje šta je dovoljno, i opipljivo mora dati odgovor u skladu sa specifičnostima svakog pojedinačnog slučaja.

Ako konkurent nije planirao da uđe na tržište, onda efektivna konkurencija nije mogla biti eliminisana. Čak i kada je BEH delovao restriktivno i ograničavao pristup gasovodu konkurentima, nije bilo ograničenja konkurencije, s obzirom na to da su njihovi konkurenti nisu imali pristup neophodnoj infrastrukturi usled „razloga koji nisu pripisivi dokazanom ponašanju, tj. zloupotrebi“. Isključivo hipotetička ograničenja konkurencije ne mogu imati isključujuće efekte i stoga ne mogu predstavljati zloupotrebu dominantnog položaja (videti paragraf 953 Presude).

Takođe je važno imati na umu da, zbog barijera u gasnoj industriji, generalno je teže dokazati status konkurenta, jer „opipljiv projekat“, „kapacitet“ i „pripremni koraci“ zahtevaju skupe investicije u gasnoj industriji.

Odbrana državne prinude 

Još jedna zanimljiva i retka pojava u ovom slučaju je primena odbrane državne prinude. Odbrana državne prinude je odbrana koju kompanije koriste kada posluju restriktivno na tržištu, zbog uslova iz nacionalnog zakonodavstva ili pritiska nacionalnih vlasti.

Odbrana državne prinude će uspeti ako učesnik nije bio samostalan da deluje u skladu sa pravilima konkurencije, zbog toga što je bilo primoran da se ponaša restriktivno zbog nacionalnog zakonodavstva ili neodoljivog pritiska nacionalnih vlasti (videti Polskie Górnictwo Naftowe i Gazownictwo protiv EC, T‑399/19, i EC i Francuska protiv Ladbroke Racing, predmeti C-359/95 P i C-379/95 P). Zanimljivo je da odbrana državne prinude može čak da se primeni i na radnje treće države (videti Polskie Górnictwo Naftowe i Gazownictwo protiv EC, T‑399/19). Međutim, čak i ako odbrana državne prinude uspe, obično će ishod biti smanjenje kazne, a ne poništavanje odluke.

U ovom slučaju, OS je našao da je bilo legitimno „za Bulgargaz da traži da zaštiti svoje komercijalne interese i da preduzme takve razumne korake za koje je smatrao da su prikladni za zaštitu svojih komercijalnih interesa„, i da „pošto je bio vezan obavezama javnog snabdevanja prema bugarskom zakonu, Bulgargaz je bio takođe obavezan da nastavi da preuzima svoje obaveze javnog snabdevanja, što mu je omogućilo da dobije rezervisani kapacitet na tom gasovodu koji odgovara prognozama potreba kupaca koje je bio dužan da snabdeva„. Ovde, OS je napravio dve važne opservacije, da dominantni učesnici imaju pravo da razumno zaštite svoje komercijalne interese, i da državna prinuda može zapravo izuzeti restriktivno ponašanje (videti paragrafe 616, i 625 Presude).

Zaključak

Zbog svega gore navedenog, u presudi stoji (videti paragrafe 1259 i 1260 Presude):

„Pošto i četvrta tvrdnja, koja navodi da je zloupotreba dominantnog položaja pogrešno utvrđena, i prva tvrdnja, koja navodi da su prekršena prava na odbranu, prihvaćene, osporavana odluka mora biti poništena u celosti, bez da je potrebno odlučivati o drugim pravnim osnovama. Iz toga sledi, dakle, da nema potrebe da se udovolji zahtevima podnosilaca zahteva za mere organizacije postupka ili mere istraživanja.“

Ova presuda je odličan primer interakcije između nacionalnih propisa i prava konkurencije. Iako je geopolitička situacija, i priroda gasne industrije, uticala na specifičnosti i ishod ovog slučaja slično kao u Ruhrgas-u (T‑360/09) koji je poništen po sličnim osnovima, i dalje je važna presuda zbog svojih standarda relevantnih za procenu uzročnosti, odbijanja pristupa i odbrane državne prinude.

Poslednje vesti

Evropski Parlament dao zeleno svetlo za CSDDD

Saradnja Gecić Law i Pravnog fakulteta u radu pravne klinike „Pravo i tehnologija“

Gecić Law najavljuje učešće na ESG Adria Summit

Tržište snabdevanja gasom: Presuda Opšteg suda poništila odluku Evropske komisije

ESG Chat @ Gecić Law – Izgradnja održive budućnosti: uloga ESG u transformaciji poslovanja i društvene odgovornosti – Elvisa Koca, Eurotay

Gecić Law ESG Chat - Elvisa Koca

Prijavite se za naše publikacije

Ako želite da dobijate publikacije vezane za bilo koju od navedenih oblasti, popunite tražene podatke i obeležite odgovarajuća polja.

Prijavi se

Media Kontakt

Da biste saznali više o kancelariji ili konkretnom problemu, molimo Vas da za pomoć kontaktirajte menadžere za odnose sa medijima:

Tagovi