Posle kratke pauze i nakon prethodnih osvrta na novi skup propisa EU koji se tiče digitalnih tržišta (članak dostupan ovde), vraćamo se sa još živopisnijom i temeljnijom analizom predloženih uredbi. Da nastavimo tamo gde smo stali – sada ćemo pažljivo proučiti Uredbu o digitalnim uslugama („Uredba“). Kako smo se već upoznali sa ciljevima i ambicijama EU u pogledu nove regulacije digitalnog tržišta, sada se možemo u potpunosti prepustiti pažljivijem proučavanju Uredbe. Nadamo se da ste uspeli da dođete do daha jer će navigacija kroz ovu Uredbu biti jedinstveno iskustvo. Pa, krenimo od početka.
Izvršna potpredsednica Evropske Komisije, M. Vestager, istakla je: „Dva nova predloga imaju jednu svrhu: da osiguraju da mi kao korisnici, kao kupci i kao kompanije imamo pristup širokom izboru sigurnih proizvoda i usluga na mreži, baš kao što imamo i u fizičkom svetu“. Ova izjava dodatno pojačava argument da su i Uredba o digitalnim uslugama i Uredba o digitalnim tržištima upravo namenjene uspostavljanju reda na digitalnom tržištima kroz nove tehnološke Uredbe.
Ukratko, sama Uredba se može podeliti na tri dela. Prvi se odnosi na korisnike digitalnih usluga, drugi se odnosi na kompanije, a treći na platforme. Da bi postigla svoje ciljeve, Uredba uvodi novi set mehanizama koji ćemo detaljnije analizirati.
Korisnici
Zabrinutost oko korisničkih podataka u poslednje vreme sve češće dospeva u javnost. Navedene zloupotrebe otvorile su ozbiljna pitanja o načinu na koji nezavisne platforme obrađuju podatke koje njihovi korisnici tako slobodno i lako ostavljaju. Stoga, kada su korisnici onlajn usluga u pitanju, glavni cilj Uredbe jeste da obezbedi sigurnije onlajn okruženje, zaštiti korisnike i otvori put za digitalnu zaštitu potrošača. Zapravo, jedna od glavnih briga kada se govori o korisnicima jeste upravo njihova zaštita u digitalnom svetu. Direktiva o elektronskoj trgovini iz 2000. godine propisala je odgovornost pružalaca elektronskih usluga za distribuciju nezakonitog sadržaja u prilično ograničenom broju slučajeva. Konkretno, pružaoci usluga nisu imali obavezu da nadgledaju informacije koje prenose ili čuvaju, niti opštu obavezu da aktivno traže činjenice ili okolnosti koje ukazuju na nezakonit sadržaj. U ovoj oblasti, glavni cilj predloga Uredbe je borba protiv ilegalnog sadržaja: Komisija je uvela princip „dobrog Samarićanina“, prema kojem su pružaoci onlajn usluga izuzeti od odgovornosti ukoliko dobrovoljno učestvuju u otkrivanju i uklanjanju ilegalnog sadržaja. Međutim, vrag se, kao i uvek, krije u detaljima… Pored uklanjanja ilegalnog sadržaja, navedeni mehanizmi predstavljaju sredstvo koje pomaže korisnicima u zaštiti njihovih osnovnih prava na Internetu, na primer, njihove slobode govora. Još jedna važna stvar koju treba napomenuti jeste da će platforme koje mogu obuhvatiti više od 10% stanovništva EU biti podložne jačem javnom nadzoru.
Kompanije
Uredba o digitalnim uslugama se primenjuje na internet posrednike koji su šarenoliki skoro koliko i njihovi načini poslovanja. Ukratko, internet posrednici pružaju usluge kao što su usluge internet provajdera, onlajn skladištenje podataka, razmena poruka, onlajn prodaja ili društvene mreže. Pored toga, dodatne obaveze savesnog postupanja odnose se i na usluge hostinga i na onlajn platforme, koje su potkategorija usluga hostinga. Trenutno, kompanije koje su posrednici moraju da usklade svoje poslovanje sa pravilima svih zemalja članica EU u kojima posluju. Rezultat toga jeste da samo tehnološki giganti imaju sredstva da svoje poslovanje usklade sa pravilima svih jurisdikcija EU. Nova pravila će ukinuti troškove usklađivanja sa regulatornim okvirima svih zemalja članica i na taj način dati prednost malim i srednjim preduzećima i startapovima za nadmetanje sa tehnološkim gigantima.
Kada je reč o kompanijama koje se takmiče na digitalnim tržištima, Uredba o digitalnim uslugama stremi ka nekoliko ciljeva: borba sa ilegalnim onlajn aktivnostima i proizvodima na internetu, osnaživanje malih i srednjih preduzeća i startapova, stvaranje fer tržišta, povećanje pravne sigurnosti za kompanije i stvaranje konkurentnijih tržišta. Svi ovi ciljevi treba da budu ostvareni kroz nove mehanizme i pravila koja će osnažiti digitalnu ekonomiju EU. Štaviše, svi posrednici koji nemaju predstavništvo u EU, ali pružaju usluge na njenom tržištu će morati da odrede predstavnika u jednoj od zemalja članica gde pružaju svoje usluge.
Platforme
Platforme su verovatno najprepoznatljiviji vid digitalne ekonomije, ali i one se nose sa priličnim brojem izazova. Platforme se ili suočavaju sa nedostatkom propisa ili sa zastarelim pravilima i ovi problemi su prisutni u celoj EU. U njihovom slučaju, Uredba o digitalnim uslugama nastoji da prevaziđe ove izazove i stvori novi set pravila koji će osavremeniti EU regulativu i uvesti nove mehanizme koji će omogućiti bolje digitalno okruženje.
Fokusirajući se isključivo na platforme, predloženi set propisa uvodi nova pravila o odgovornosti onlajn platformi i obavezuje platforme da regulatorima otkriju kako funkcionišu njihovi algoritmi, kako se donose odluke o uklanjanju sadržaja i kako oglašivači targetiraju korisnike. Ove novine imaju za cilj da uvedu pravnu sigurnost u već burnu digitalnu ekonomiju.
Da li će Uredba o digitalnim uslugama učiniti čuda?
Bez sumnje, nelojalne prakse već su sankcionisane različitim zakonskim odredbama, kao što su pravila o zaštiti konkurencije, potrošačko pravo EU i Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR). Ipak, predlog Uredbe je veoma značajan naročito uzimajući u obzir kako je internet uticao na način poslovanja kompanija. Sveobuhvatnost predloga Uredbe i doprinos postizanju primarnih ciljeva ostaje da se vidi. Svakako, postoji niz izazova u oblikovanju ovakvog sistema zasnovanog na podacima – od pregleda standarda o odgovornosti onlajn platformi i načina na koji one moderiraju sadržaj do osiguranja da sadržajem ne dominiraju glavni igrači IT industrije i njihova monopolistička praksa. U svakom slučaju, nova Uredba biće važan deo slagalice pravnog okvira o digitalnim tržištima.
Da rezimiramo, osnovni cilj predložene Uredbe jeste stvaranje sigurnijeg digitalnog prostora u kojem su zaštićena osnovna prava svih korisnika digitalnih usluga. Željeni ishod takve revizije jeste uspostavljanje jednakih uslova za sve učesnike na tržištu, uz podsticanje inovacija, rasta i konkurentnosti, kako na jedinstvenom digitalnom tržištu EU, tako i na globalnom nivou.
Autori: David Spaić i Jovana Trivunović
