Zakon Evropske unije o veštačkoj inteligenciji (EU AI Act) predstavlja prvi sveobuhvatni pravni okvir za veštačku inteligenciju u svetu. Na snagu je stupio 1. avgusta 2024. godine, uz postepeno uvođenje pojedinih odredbi, od kojih se poslednje – koje se odnose na pravila upravljanja i obaveze za modele veštačke inteligencije opšte namene (GPAI modeli) – primenjuju od 2. avgusta 2025.
GPAI modeli su napredni AI sistemi sa širokom primenljivošću koji mogu kompetentno izvršavati veliki broj različitih zadataka u raznim oblastima, bez obzira na način na koji se plasiraju na tržište. Za razliku od specijalizovanih AI sistema (npr. za otkrivanje prevara ili selekciju kandidata), GPAI modeli imaju opšte sposobnosti i mogu se prilagođavati i integrisati u brojne druge sisteme i aplikacije. Primeri uključuju velike jezičke modele poput ChatGPT-a, Claude-a i Llama-e.
Počevši od 2. avgusta 2025. godine, u EU je uspostavljen višeslojni nadzorni okvir. Evropska kancelarija za veštačku inteligenciju (European AI Office) preuzela je ključnu ulogu u koordinaciji sprovođenja i nadzora nad Zakonom o AI, posebno u vezi sa moćnim AI modelima, i obezbeđuje doslednost među državama članicama.
Istovremeno, u potpunosti je operacionalizovan Evropski odbor za veštačku inteligenciju (European Artificial Intelligence Board), koji okuplja predstavnike svake države članice, uz Evropskog nadzornika za zaštitu podataka kao posmatrača. Odbor radi na usklađenoj primeni zakona, koordinaciji nacionalnih vlasti, podršci regulatornim sandbox okruženjima i izdavanju preporuka i mišljenja Evropskoj komisiji.
Do ovog datuma, sve države članice morale su da imenuju nadležne nacionalne organe, uključujući tela za nadzor tržišta i tela za ocenu usaglašenosti. Ta tela predstavljaju glavne izvršne strukture za sprovođenje zakona na nacionalnom nivou.
Provajderi GPAI modela podležu pravilima transparentnosti, uključujući obavezu posedovanja ažurirane tehničke dokumentacije o procesima obuke, testiranja i evaluacije. Ta dokumentacija mora biti dostupna akterima niže u lancu i nadležnim organima.
Takođe, provajderi su u obavezi da poštuju zakonodavstvo EU o autorskim pravima, uključujući mehanizme poput robots.txt ili metapodataka radi označavanja prava, i objavljivanje sažetaka izvora podataka korišćenih za obuku, u skladu sa šablonima koje propisuje AI Office.
Za modele koji premašuju prag sistemskog rizika od 10²⁵ operacija sa pokretnim zarezom, primenjuju se strože mere bezbednosti. Te mere obuhvataju testiranje na otpornost (adversarial testing), procene rizika i mere za ublažavanje rizika od pretnji kao što su hemijske, biološke, radiološke i nuklearne opasnosti, sajber bezbednosni napadi i manipulacija. Provajderi moraju imati sisteme za prijavu incidenata i primeniti snažnu sajber bezbednost kako za modele tako i za infrastrukturu, zbog potencijalno visokih rizika koje ti modeli nose.
S obzirom na potencijalne prekogranične efekte EU AI Act-a, Srbija je intenzivirala napore u izgradnji čvrstog pravnog okvira za upravljanje veštačkom inteligencijom i pozicionirala se kao regionalni lider u toj oblasti, postavši prva zemlja u Jugoistočnoj Evropi sa sveobuhvatnim okvirom za razvoj veštačke inteligencije.
Na osnovu svoje pionirske Strategije iz 2019. godine, Vlada Republike Srbije usvojila je novu Strategiju za razvoj veštačke inteligencije za period 2025–2030. u januaru 2025. godine.
Stratešku poziciju Srbije dodatno je ojačala njena liderska uloga u međunarodnim organizacijama – zemlja je preuzela predsedavanje Globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju (GPAI) za period 2025–2027. Ova uloga krunisana je usvajanjem Beogradske ministarske deklaracije o veštačkoj inteligenciji u decembru 2024. godine, koju je podržalo 44 zemalja članica GPAI i Evropska unija.
Na osnovu tog međunarodnog liderstva, Srbija trenutno aktivno priprema svoj prvi nacionalni zakon o veštačkoj inteligenciji. Ovi pravni i strateški koraci potvrđuju proaktivni pristup Srbije u oblasti AI regulative, kroz novu strategiju i najavljeni zakon. Time se zemlja pozicionira za domaće inovacije i usklađenost sa međunarodnim standardima.
U širem kontekstu, EU AI Act predstavlja promenu paradigme u upravljanju veštačkom inteligencijom, jer uvodi sveobuhvatna pravila koja prevazilaze granice EU. Za srpske advokatske kancelarije, razumevanje ove regulative je ključno, s obzirom na težnje Srbije ka članstvu u EU i ekstrateritorijalnu primenu propisa. Pristup zasnovan na proceni rizika, u kombinaciji sa konkretnim obavezama za različite učesnike u AI lancu vrednosti, stvara kompleksan, ali izvodljiv okvir za usklađenost.
Više informacija o ovom važnom propisu možete pronaći u našem Vodiču kroz EU AI Act.
Autori: Uroš Rajić, Žarko Popović
