Srbija je napravila odlučan korak ka jačanju korporativne transparentnosti i usklađivanju sa međunarodnim standardima u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Nedavno usvojeni Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika („Zakon o stvarnim vlasnicima„) počeo je da se primenjuje od 1. oktobra 2025. godine i uvodi niz novih obaveza za kompanije i druge registrovane subjekte.
Subjekti koji već posluju u Srbiji moraju da obezbede potpunu usklađenost do 30. novembra 2025. godine, ili rizikuju da se nađu na novouspostavljenoj javnoj listi subjekata koji nisu usklađeni, mestu na kojem niko ne želi da bude.
Zakon sada jasno zahteva registraciju svih pojedinaca koji ispunjavaju zakonske kriterijume za stvarnog vlasnika. Ovo je značajan pomak u odnosu na prethodni zakon, koji je bio manje eksplicitan. U praksi, to znači da će kompanije možda morati da otkriju više pojedinaca koji:
Subjekti su sada dužni da učitaju dokumente kojima se dokazuje identitet i status stvarnih vlasnika direktno u Centralnu evidenciju koju vodi Agencija za privredne registre Republike Srbije (APR). Ranije se takva dokumentacija čuvala samo interno i obično se dostavljala bankama tokom otvaranja računa. Ova promena povećava transparentnost, ali takođe podiže značaj preciznog i tačnog vođenja evidencije.
Rok za inicijalnu registraciju stvarnih vlasnika je produžen sa 15 na 30 dana. Ovo omogućava više vremena za prikupljanje dokumentacije, ali ne treba koristiti kao izgovor za kašnjenje, posebno imajući u vidu predstojeće zahteve za verifikaciju podataka.
Svi registrovani subjekti će sada biti u obavezi da verifikuju svoje podatke o stvarnim vlasnicima na svakih 12 meseci. Ovo stvara tekući ciklus usaglašenosti i zahteva redovne interne preglede.
Finansijske institucije, računovođe, poreski savetnici, posrednici u prometu nekretnina i drugi regulisani subjekti sada moraju unakrsno proveriti podatke o stvarnim vlasnicima u Centralnoj evidenciji u odnosu na sopstvene nalaze. Ako se pronađu odstupanja, regulisani subjekt mora da:
Ako se neslaganje ne reši u roku od 30 dana, nadzorni organ mora biti obavešten. Nadzorni organ mora da deluje u roku od tri dana. To bi moglo pokrenuti inspekcije i sankcije.
Možda je promena koja može najviše štetiti ugledu, jeste uvođenje javno dostupne liste neusaglašenih subjekata. Subjekti koji ne registruju svoje podatke o stvarnim vlasnicima ili ne pošalju prateću dokumentaciju u roku od 60 dana biće javno imenovani i označeni kao „visokorizični“ u skladu sa okvirom za sprečavanje pranja novca u Srbiji. To može imati neposredne praktične posledice, uključujući povećanu kontrolu banaka i poslovnih partnera.
Zakon o stvarnim vlasnicima sada proširuje obavezu registracije, uključujući i trastove i pravne odnose slične trastovima koji se upravljaju iz Srbije ili na drugi način podležu srpskoj jurisdikciji. Time se značajno proširuje krug subjekata obuhvaćenih zakonom i po prvi put u domaće pravo se uključuju poslovne strukture koje su ranije bile neregulisane. Registracija je sada takođe obavezna kada se iz Srbije upravlja trastom ili kada poverenici trasta obavljaju aktivnosti na teritoriji Republike Srbije, pored uobičajenih slučajeva osnivanja i promena vlasničke strukture.
Zakon o stvarnim vlasnicima značajno povećava kazne, pri čemu se za različite povrede obaveza registracije i izveštavanja predviđaju novčane kazne za privredna društva u rasponu od 500.000 do 2.000.000 RSD. Pored novčanih sankcija, subjekti koji nisu u skladu sa zakonom mogu biti upisani na javno dostupnu listu, što nosi ozbiljne reputacione rizike. Zajedno, ove mere pružaju snažan podsticaj za pravovremeno i tačno poštovanje zakonskih obaveza.
Ministarstvo privrede je objavilo dva pravilnika koji daju detaljna uputstva za primenu novog zakona u Službenom glasniku RS broj 83/2025. a objavom ovih podzakonskih akata, svi uslovi su sada ispunjeni da privredna društva postignu punu usklađenost sa novim Zakonom o stvarnim vlasnicima.
Takođe, od 01. oktobra 2025. godine, APR je pokrenula novu unapređenu verziju Portala za Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika. Nova verzija portala je dostupna registrovanim subjektima i široj javnosti.
Novi Zakon o stvarnim vlasnicima šalje jasnu poruku: korporativna transparentnost više nije izbor. Uvođenjem javne liste neusklađenosti, reputacioni rizik je značajan kao i finansijske kazne. Svi subjekti treba da deluju pravovremeno, da prikupe potrebne dokumente i uspostave sisteme za stalnu usklađenost. Oni koji to ne učine rizikuju ne samo novčane kazne. Uporedo dobijaju i javnu etiketu visokorizičnog subjekta u režimu protiv pranja novca.
Detaljan pregled ključnih novina možete preuzeti ovde.
Autori: Marko Jović, Živko Simijonović
