Evropska unija po prvi put uvodi uvoznu dažbinu na emisiju gasova staklene bašte, poznatu kao Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), kao deo strategije suočavanja sa gorućim problemom klimatskih promena. CBAM je osmišljen tako da izjednačava konkurentske prilike, obezbeđujući da evropske kompanije, koje već plaćaju cenu emisije ugljen-dioksida, budu u ravnopravnom položaju sa kompanijama iz zemalja u kojima postoje minimalne ili nikakve naknade ovakve vrste. Iako CBAM predstavlja značajan korak u oblasti klimatske politike, njegove posledice prevazilaze ekološka razmatranja jer će njegova primena znatno uticati na međunarodnu trgovinu i operativnu dinamiku u različitim sektorima.
Za proizvođače van EU i uvoznike, posebno one sa Zapadnog Balkana – kao i trgovinske gigante poput Izraela, Turske i Indonezije, uvođenje CBAM donosi brojne izazove i prilike. Novi uslovi zahtevaju da ove zemlje i njihove kompanije budu agilne, informisane i orijentisane prema budućnosti. Složena pravila koje donosi CBAM ističu i potrebu da ključni globalni akteri strateški usklade svoje aktivnosti, obezbeđujući otpornost i prilagodljivost u novoj eri za međunarodnu trgovinu i ekološko upravljanje
Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) uveden je kako bi se rešio problem “propuštanja” Co2 – efekat premeštanja proizvodnje iz EU u zemlje s blažom klimatskom politikom. CBAM dopunjuje EU sistem za trgovinu emisijama (EU ETS), čiji je takođe cilj da smanji emisije Co2 i pozicionira Evropu kao prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine. Budući da predstavlja važan deo paketa regulative „Spremni za 55„, Evropska unija je nedavno detaljno opisala planove za sprovođenje ovog mehanizma.
Uredba o implementaciji, koja je objavljena 17. avgusta 2023., postavlja temelje za period prilagođavanja koji počinje od 1. oktobra 2023.
Tokom ovog perioda, uvoznici će isključivo imati obavezu da prijavljuju emisiju gasova staklene bašte koja je ostvarena u proizvodnji proizvoda koje uvoze u EU, bez obaveze plaćanja finansijskih naknada. Ovaj pristup kompanijama i drugim zainteresovanim stranama daje vreme da se pripreme za potpuno uvođenje CBAM-a u januaru 2026. godine. Novi regulatorni okvir će znatno uticati na proizvođače i izvoznike u EU, u prvo vreme naročito u sektorima proizvodnje gvožđa, čelika, aluminijuma, cementa, đubriva, električne energije i vodonika – oblastima najosetljivijim na „propuštanje“.
Usvojena Uredba o implementaciji predstavlja značajan korak za CBAM, jer kompanijama približava planirani način sprovođenja ove regulative.
Iako u prelaznom periodu neće direktno naplaćivati namet uvoznicima u EU, oni koji ne ispunjavaju zahteve za izveštavanjem suočiće se s kaznama. Međutim, predviđene kazne, koje se kreću od €10 do €50 po toni neprijavljenih emisija ugljen-dioksida, naišle su na negodovanje brojnih zainteresovanih strana u EU. Neki tvrde da relativno blage kazne i potencijalna fleksibilnost u sprovođenju mogu otvoriti put izbegavanju plaćanja ovog nameta.
Evropska komisija je izdala sveobuhvatne smernice koje su eksplicitno namenjene proizvođačima i uvoznicima koji nisu iz EU:
Razumevanje CBAM-a i njegovih poslovnih posledica je od vitalnog značaja za kompanije koje nisu članice EU koje teže kompatibilnosti sa tržištem EU. Više od deklarativne usklađenosti, ova regulativa predstavlja pomak ka ostvarenju globalne održivosti i novoj tržišnoj dinamici.
Evropska komisija smatra da će CBAM podstaknuti druge zemlje da uspostave sopstvene sisteme trgovanja emisijom gasova staklene bašte. Nedavne najave iz Turske i Indonezije o uvođenju cene ugljenika potvrđuju ovu pretpostavku.
CBAM svojim potencijalom za novo oblikovanje međunarodnog poslovanja i trgovine, označava proaktivan pristup EU smanjenju emisija ugljen-dioksida. Evropska unija koristi „efekat Brisela“, oslanjajući se na to da bi CBAM mogao postati zlatni standard za regulativu u ovoj oblasti, kao što je GDPR uticao na globalne standarde zaštite podataka o ličnosti. Na ovaj način, EU čini da se kompanije van granica EU usklađuju sa njenim zakonima, stvarajući domino efekat na globalnom nivou.
Međutim, ostvarenje ove vizije neće biti jednostavno. Trgovinski partneri EU već su izrazili zabrinutost, označivši predloženi namet kao protekcionistički i potencijalno štetan za izvozne industrije. Ove kritike, kao i nerešeni izazovi u okviru Svetske Trgovinske Organizacije i druge birokratske prepreke, znače da se ambiciozni plan EU nalazi na neizvesnom putu. Ostaje da se vidi da li će se CBAM suprotstaviti ovim izazovima i zaista transformisati globalne trgovinske standarde.
U svetlu ove dinamike, ključno je da proizvođači koji nisu iz EU i uvoznici budu spremni. Moraju se prilagoditi i pripremiti za budućnost u kojoj održivost nije samo izbor, već bi mogla postati norma u međunarodnoj trgovini.
