Dana 26. marta 2026. godine, Savet Evropske unije i Evropski parlament postigli su dogovor o sveobuhvatnoj reformi carinskog okvira EU. Reč je o značajnoj institucionalnoj i regulatornoj promeni kojom Evropska unija nastoji da odgovori na rastući obim međunarodne trgovine, naročito u oblasti elektronske trgovine, kao i na potrebu za efikasnijim prikupljanjem carinskih dažbina i snažnijom kontrolom neusklađene, opasne ili nebezbedne robe.
Predložene izmene biće od neposrednog značaja i za privredne subjekte iz zemalja Zapadnog Balkana koji izvoze robu na tržište Evropske unije, posebno imajući u vidu nove obaveze u pogledu podataka, odgovornosti za usklađenost robe i troškova uvoza.
Ključni elementi reforme
Reforma uvodi niz novih mehanizama čiji je cilj da se carinski sistem EU učini savremenijim, centralizovanijim i otpornijim na zloupotrebe. U tom smislu, predviđeno je uspostavljanje:
- nove Carinske uprave Evropske unije sa sedištem u Lilu, u Francuskoj;
- EU centra za carinske podatke, kao jedinstvene digitalne platforme za komunikaciju privrednih subjekata sa carinskim organima EU;
- dodatnih pojednostavljenja za najpouzdanije privredne subjekte;
- nove jedinstvene naknade za rukovanje pošiljkama male vrednosti, koja će biti uvedena najkasnije do 1. jula 2026. godine.
Ovim merama EU nastoji da pojača kontrolne mehanizme, a da pritom ne uvede nesrazmerno administrativno opterećenje za carinske organe i učesnike u trgovini.
Nova Carinska uprava Evropske unije
Jedna od najvažnijih institucionalnih novina jeste osnivanje nove decentralizovane agencije EU za carine, koja će imati koordinacionu ulogu u upravljanju carinskom unijom u određenim oblastima.
Njena funkcija biće da podrži rad postojećih carinskih organa država članica, između ostalog kroz kontinuirano ažuriranje podataka o uvozu i izvozu u okviru novog EU centra za carinske podatke, identifikovanje pošiljaka visokog rizika koje ulaze na tržište EU i olakšavanje sprovođenja carinskih kontrola.
Pored toga, nova uprava će koordinisati upravljanje kriznim situacijama na nivou EU u oblasti carina, kao i utvrđivanje prioritetnih oblasti kontrole i kriterijuma rizika.
EU centar za carinske podatke kao osnova novog sistema
EU centar za carinske podatke zamišljen je kao jedinstveno digitalno okruženje za prikupljanje i analizu carinskih podataka, sa ciljem obezbeđivanja nesmetanog protoka robe u i iz Evropske unije.
Njegova funkcija neće biti samo tehničke prirode. Centar će predstavljati ključni alat za upravljanje rizicima na nivou cele EU, pri čemu će sve države članice imati pristup istim podacima u realnom vremenu. Time će biti omogućeno brže, doslednije i efikasnije reagovanje na carinske i bezbednosne rizike.
Predviđeno je da centar postane operativan za robu iz oblasti elektronske trgovine od 1. jula 2028. godine, dok bi puni obuhvat svih kretanja robe trebalo da bude postignut do 1. marta 2034. godine.
Nove obaveze za platforme elektronske trgovine
Posebno značajan segment reforme odnosi se na platforme elektronske trgovine i prodavce koji omogućavaju prodaju robe na daljinu iz zemalja van EU direktno kupcima u Uniji.
Prema novim pravilima, takvi subjekti će se smatrati uvoznicima, što znači da će snositi znatno širi spektar obaveza nego do sada. Oni će biti dužni da:
- dostave carinskim organima sve potrebne podatke;
- plate ili garantuju za sva relevantna davanja;
- obezbede da roba bude usklađena sa pravom EU.
Istovremeno, ove kompanije moraće da budu osnovane u EU ili da imaju zastupnika sa sedištem u EU koji poseduje status ovlašćenog privrednog subjekta (AEO) ili status pouzdanog trgovca. Ovakvo rešenje ima za cilj da ograniči korišćenje formalno postojećih, ali faktički neaktivnih ili netransparentnih pravnih lica.
Uvođenje kategorije „trust and check” trgovaca
Reforma predviđa i novu kategoriju za najtransparentnije i najpouzdanije kompanije — „trust and check” trgovce.
Privredni subjekti koji dostavljaju sveobuhvatne informacije o kretanju robe i njenoj usklađenosti, uz ispunjenje dodatnih strogih kriterijuma, moći će da koriste pojednostavljene postupke u oblasti privremenog smeštaja i tranzita.
Za najpouzdanije kompanije predviđena je i mogućnost da robu stave u slobodan promet u EU bez aktivne intervencije carinskih organa.
Istovremeno, ostaje na snazi i postojeći režim za ovlašćene privredne subjekte (AEO), koji se zasniva na SAFE okviru standarda Svetske carinske organizacije (WCO).
Ukidanje praga za oslobađanje od carine od 150 evra
Još jedna važna promena odnosi se na ukidanje postojećeg praga od 150 evra, ispod kojeg roba trenutno može ući u EU bez obračuna carinskih dažbina.
Savet je o ovom pitanju postigao dogovor još u novembru 2025. godine, a nova pravila predviđaju da će se carinske dažbine ubuduće obračunavati od prvog evra vrednosti pošiljke pri njenom ulasku u EU.
Na taj način carinski režim će biti usklađen sa postojećim pravilima koja se primenjuju u oblasti poreza na dodatu vrednost (PDV).
Primena ove mere vezana je za početak rada EU centra za carinske podatke.
Nova naknada za rukovanje malim pošiljkama
Pored ukidanja praga za oslobađanje od carine, reforma uvodi i novu fiksnu naknadu od 3 evra za robu sadržanu u malim pošiljkama vrednosti do 150 evra, koje u EU ulaze pretežno putem elektronske trgovine. Ova mera će početi da se primenjuje od 1. jula 2026. godine.
Prema procenama, čak do 65% malih pošiljaka koje trenutno ulaze u EU biva prijavljeno po nižoj vrednosti kako bi se izbeglo plaćanje uvoznih dažbina. Pored posledica po konkurentnost kompanija iz EU, postojeći prag je otvorio i pitanja zaštite životne sredine, jer je podsticao praksu razdvajanja pošiljaka na veliki broj pojedinačnih paketa.
Sankcije za povredu pravila EU
Kompanije koje prekrše nova pravila moći će da budu kažnjene novčanom kaznom u rasponu od najmanje 1% do najviše 6% ukupne vrednosti robe koju su uvezle u EU tokom prethodne godine.
Pored novčanih sankcija, carinski organi će imati ovlašćenje da:
- suspenduju, opozovu ili ponište status pouzdanog trgovca;
- ukinu ili ograniče AEO status;
- označe takve subjekte kao visokorizične operatore.
Ovakav okvir ukazuje na nameru zakonodavca da usklađenost sa pravilima ne ostane samo formalna obaveza, već da bude podržana delotvornim mehanizmima nadzora i sankcionisanja.
Posledice za privredne subjekte sa Zapadnog Balkana
Za kompanije sa Zapadnog Balkana koje izvoze robu na tržište EU, predložene izmene mogu imati i olakšavajuće i otežavajuće posledice.
Sa jedne strane, uspostavljanje jedinstvenog portala za dostavljanje carinskih podataka značiće da će privredni subjekti izvan carinske unije EU, nakon što centar za carinske podatke postane operativan, moći da podnose relevantne informacije na jednom mestu, što bi trebalo da pojednostavi administrativne formalnosti.
Sa druge strane, platforme elektronske trgovine i drugi subjekti koji omogućavaju prodaju robe kupcima u EU moraće da preuzmu znatno veći stepen odgovornosti za carinske obaveze, davanja i usklađenost robe sa pravom EU.
Dodatno, reforma jasno podstiče model zbirnih pošiljaka i korišćenje skladišta unutar EU. Prodavci i platforme iz trećih zemalja praktično se podstiču da robu dopremaju u većim količinama i organizuju distribuciju sa teritorije EU, budući da bi takav model mogao omogućiti niže troškove rukovanja i efikasnije carinske provere.
Zaključna razmatranja
Nova reforma carinskog sistema EU predstavlja korak ka znatno centralizovanijem, digitalizovanijem i strožem regulatornom okviru. Iako će puna implementacija pojedinih elemenata biti fazna, određene mere — naročito nova naknada za male pošiljke — počeće da proizvode pravne i poslovne posledice već od 1. jula 2026. godine.
Za privredne subjekte izvan EU, uključujući kompanije sa Zapadnog Balkana, ovo je trenutak za pravovremenu pripremu poslovnih i logističkih modela, preispitivanje statusa usklađenosti i razmatranje mogućnosti sticanja statusa pouzdanog trgovca ili drugog oblika povlašćenog tretmana.
U praksi, oni subjekti koji se na vreme prilagode novom okviru će biti u boljoj poziciji da očuvaju konkurentnost i nesmetan pristup tržištu Evropske unije.
