29 nov, 2017

Evropska unija zavrće ruku Amazonu – da li multinacionalne kompanije u Srbiji imaju razloga za brigu?

Evropska komisija je nedavno donela odluku u kojoj je utvrdila da je Luksemburg davao nepripadajuće poreske olakšice Amazonu u ukupnom iznosu od 250 miliona evra. Kako srpski poreski organi imaju ovlašćenje da izdaju prethodna obavezujuća poreska mišljenja—a imajući u vidu da multinacionalne kompanije često koriste ovu mogućnost, pritom uopšte ne razmišljajući o kontroli državne pomoći—mnogi treba da se zabrinu u vezi sa domašajem odluke Komisije u slučaju Amazona.

Evropska komisija (Komisija) nastavlja da se bori protiv navodnog izbegavanja plaćanja poreza i nedavno je zaključila da je Luksemburg davao nepripadajuće poreske olakšice Amazonu u iznosu od 250 miliona evra.1

Navedena poreska olakšica je dodeljena putem vrlo povoljnog obavezujućeg tumačenja poreskih pravila koje je izdala luksemburška poreska uprava i, prema mišljenju Komisije, predstavlja nedozvoljenu državnu pomoć – što dalje znači da će Amazon biti u obavezi da je vrati, sa kamatom. Kako srpski poreski organi imaju ovlašćenje da izdaju prethodna obavezujuća poreska mišljenja—a imajući u vidu da multinacionalne kompanije često koriste ovu mogućnost, pritom uopšte ne razmišljajući o kontroli državne pomoći—mnogi treba da se zabrinu u vezi sa domašajem odluke Komisije u slučaju Amazona.

Prethodno obavezujuće tumačenje poreskih pravila koje je izdaje poreska uprava (Obavezujuće tumačenje) je odluka/izjava poreskih organa o tome kako će tumačiti poreske propise u određenoj situaciji. Ona su obavezujuća za poresku upravu i služe da poboljšaju pravnu sigurnost. Međutim, multinacionalne kompanije često traže Obavezujuća tumačenja u više jurisdikcija kako bi za svoje poslovanje odabrale zemlju sa najblažim poreskim tretmanom kroz najpovoljnije tumačenje poreskih zakona. U cilju privlačenja investicija, lokalni poreski organi nekada tumače propise na način koji je najkorisniji za te kompanije.2

Takođe, dobri poreski savetnici i advokati mogu da (zlo)upotrebe svoje znanje o međunarodnom oporezivanju i da ubede lokalnu poresku upravu da zauzme stav u korist njihovih klijenata. Na primer, ovo se nekada sprovodi korišćenjem pažljivo izabranih argumenata iz OECD smernica. U zemljama u razvoju, poput Srbije, poreski organi nemaju kapacitete potrebne za rešavanje složenih poresko-pravnih pitanja kao što je npr. prebacivanje oporezive dobiti u povoljnije poreske jurisdikcije, što ih čini prijemčivim za ovakvu vrstu ubeđivanja.

U slučaju Amazona, postoje dve kompanije koje su registrovane u Luksemburgu – (i) Amazon EU koja ima više od 500 zaposlenih i posluje širom Evrope, i (ii) Amazon Europe Holding Technologies (Holding kompanija) koja nema zaposlene i predstavlja društvo za posebne namene (shell company). Zbog svoje pravne forme i vlasničke strukture, porez na dobit Holding kompanije se plaća u SAD-u, a ne u Luksemburgu. U skladu sa odredbama poreskih propisa SAD-a, Holding kompanija u SAD-u do ovog trenutka uopšte nije bila obavezna da zaista plati porez – što je vrlo povoljno za Amazon grupu.

Holding kompanija ima određena prava intelektualne svojine za čije je korišćenje dala isključivu licencu Amazonu EU, i to za – prema proceni Komisije – neopravdano visoku naknadu. Lokalni poreski organi su usvojili Obavezujuće tumačenje koje odobrava ovakav poslovni model, uključujući i vrlo visoku naknadu, čime su omogućili Amazon grupi da izbegne plaćanje poreza na tri četvrtine dobiti ostvarene od svih prodaja u EU.

Međutim, pošto obe kompanije pripadaju istoj grupi, naknada za licencu je trebalo da bude u skladu sa ekonomskom realnošću, tj. sa načelom “van dohvata ruke”. Prema opštem pravilu, iznos naknade koji prelazi cenu “van dohvata ruke” za poreske svrhe ne bi trebalo tretirati kao odbitan. Praktično, oporeziva dobit Amazona EU  je trebalo da se poveća za razliku između neopravdano visoke plaćene naknade i naknade koja bi bila plaćena u skladu sa ekonomskom realnošću – i koja bi dovela do toga da Amazon EU plati više poreza na dobit u Luksemburgu, jer smanjenje (odbitnih) troškova vodi većoj oporezivoj dobiti.

Komisija je zaključila da je gore pomenuto Obavezujuće tumačenje Amazonu obezbedilo selektivnu ekonomsku prednost nezakonitim smanjenjem njegovih oporezivih prihoda u Luksemburgu, i time mu omogućilo da plati manje poreza od drugih poreskih obveznika prema istim nacionalnim pravilima. Drugim rečima: naknada za licencu bi trebalo da bude niža, a Holding kompanija je trebalo da stekne manju dobit.

Suprotno tome, Amazon EU je trebalo da ostvari veću dobit i samim tim da plati veći porez na dobit u Luksemburgu. Amazon stoga sada mora da plati neplaćene poreze koji iznose 250 miliona evra, uvećane za pripadajuću kamatu.

Prema srpskom pravu, poreska uprava ima ovlašćenje da izda prethodna obavezujuća poreska mišljenja,3 i multinacionalne kompanije često posežu za takvim poreskim mišljenjima sa ciljem da izvrše poresku optimizaciju. Na primer, neke multinacionalne kompanije koriste ovaj metod radi izbegavanja poreza na dobit svojih stalnih poslovnih jedinica u Srbiji tako što od poreske uprave izdejstvuju potvrdu da oni uopšte nemaju stalnu poslovnu jedinicu – a što možda predstavlja najefikasniji način da se oporeziva dobit prebaci u jurisdikciju sa povoljnijim poreskim propisima.

Iako nije potpuno izvesno da li se ovakva prethodna poreska mišljenja imaju smatrati Obavezujućim tumačenjima na način na koji takva Obavezujuća tumačenja postoje u drugim jurisdikcijama, imajući u vidu praksu Komisije treba ih tako tretirati kada je u pitanju kontrola državne pomoći. Naime, irski poreski propisi poznaju slična prethodna mišljenja, a Komisija je, u izuzetno bitnom slučaju Apple, izričito navela: “Irska upućuje na ‘prethodna mišljenja’ umesto na ‘Obavezujuća tumačenja’ u svojim podnescima. … Suštinski, ova dva pojma su ista“4 (Legal update, Commission decision on Ireland’s selective tax treatment of Apple).

Treba istaći da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU sadrži i odredbu koja obavezuje Srbiju da primenjuje kriterijume koji proističu iz pravila konkurencije koja su u primeni u EU, kao i sredstva tumačenja usvojena od strane institucija EU.

U svetlu poslednjih dešavanja, postoji stvarni rizik da bi bilo koja nezakonita prednost data kompaniji putem povoljnog poreskog mišljenja mogla biti tretirana kao državna pomoć i shodno tome predmet povraćaja. Stoga, jedna od lekcija odluke Komisije o poreskim olakšicama koje je dobio Amazon bi bila da se u poresko strukturiranje i poresko planiranje uključe advokati specijalizovani za oblast državne pomoći ili da se, još bolje, angažuju savetnici/advokati sa poznavanjem pravila i državne pomoći i poreskog prava.

Autori: Marija Papić i Dušan Romčević, Gecić Law 

Ovaj članak je prethodno objavljen od strane Thomson Reuters/Practical Law i uz dozvolu izdavača je dostupan i na našem sajtu.

1 Videti: http://europa.eu/rapid/press-release_IP-17-3701_en.htm. Odluka će biti objavljena pod brojem SA.38944 čim se pripremi verzija u kojoj nisu prikazani poverljivi podaci.
2 Kao deo svoje borbe protiv poreske evazije, Evropski parlament je pripremio sledeći edukativni video o Obavezujućim tumačenjima: https://www.europarltv.europa.eu/en/programme/others/want-to-avoid-taxes-try-a-tax-ruling.
3 Član 11 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“ br. 80/2002, … 108/2016).
4 Videti: Odluka Evropske komisije (EU) 2017/1283 od dana 30. avgusta 2016. godine o državnoj pomoći br. SA. 38373 (2014/C).