Evropski savet je usvojio svoju pregovaračku poziciju u vezi sa predlogom Evropske komisije za izmenu Regulative (EU) 2023/956, poznatije kao Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM). Ovaj korak predstavlja značajnu fazu u zakonodavnom postupku EU, jer Savet sada ulazi u međuinstitucionalne pregovore sa Evropskim parlamentom. Cilj reforme je pojednostavljenje CBAM okvira i smanjenje administrativnih opterećenja za uvoznike—posebno mala i srednja preduzeća (MSP)—bez ugrožavanja klimatskih ciljeva.
Ova inicijativa se nadovezuje na snažan politički mandat izražen u ključnim strateškim dokumentima EU, kao što su izveštaji Letta i Draghi i Budimpeštanska deklaracija, koji pozivaju na „revoluciju pojednostavljenja“ u zakonodavstvu EU. Glavni elementi pregovaračke pozicije Evropskog saveta prikazani su u nastavku.
Suština predloga ogleda se u uvođenju jedinstvenog kumulativnog masovnog praga za izuzeće od 50 tona po uvozniku godišnje (po kalendarskoj godini), koji zamenjuje postojeća uža izuzeća zasnovana na zanemarljivoj vrednosti.
Ovo izuzeće će u potpunosti osloboditi obaveza po osnovu CBAM-a male uvoznike i praktično sva mala i srednja preduzeća, pri čemu se procenjuje da bi emisije obuhvaćene izuzećem činile svega oko 1% ukupnih emisija sadržanih u robi.
Sektori koje pokriva ovo izuzeće uključuju gvožđe i čelik, aluminijum, cement i đubriva, dok su vodonik i električna energija izuzeti zbog svojih specifičnih karakteristika i složenosti u pogledu podataka.
Mera ima za cilj da drastično smanji broj obveznika izveštavanja, pojednostavi nadzor i spreči pokušaje zaobilaženja obaveza (npr. razdvajanje pošiljki).
Za uvoznike koji premašuju prag od 50 tona predviđene su dodatne procedure za pojednostavljenje:
Ublaženi uslovi za dobijanje ovlašćenja za CBAM deklarante, posebno za indirektne carinske zastupnike;
Mogućnost delegiranja podnošenja CBAM deklaracija radi veće fleksibilnosti;
Pojednostavljeno utvrđivanje stvarnih emisija sadržanih u robi i jasnija upotreba podrazumevanih vrednosti;
Standardizovani odbici za ugljenične namete u trećim zemljama, pri čemu će Komisija od 2027. godine objavljivati podrazumevane cene ugljenika;
Usklađeni protokoli za prikupljanje i izveštavanje podataka, koordinisani putem CBAM registra.
CBAM sertifikati za emisije iz 2026. moraće da budu predati najkasnije do 30. septembra 2027.
Obavezna zaliha sertifikata tokom godine smanjuje se sa 80% na 50% procenjenih emisija, čime se oslobađa kapital uvoznika.
Uvoznici koji premašuju prag od 50 tona bez odgovarajućeg ovlašćenja snosiće kazne, proporcionalne obimu emisija, s mogućnošću umanjenih kazni za manja kršenja;
Indirektni carinski zastupnici snosiće glavnu odgovornost ukoliko postupaju u ime uvoznika koji nije u skladu sa propisima.
Paket za pojednostavljenje obuhvata i unapređenje digitalne infrastrukture:
Povećan pristup CBAM registru za verifikatore i matična preduzeća stranih postrojenja;
Alati za transparentnost u cilju nadzora i sprovođenja propisa, uključujući nadzor trgovine u realnom vremenu i usklađenu komunikaciju između carinskih i ekoloških organa;
Mogućnost javnog objavljivanja podataka od strane operatora, ograničena samo na nepoverljive informacije.
Takođe, predviđeno je da se finansiranje zajedničke centralne CBAM platforme u budućnosti obezbeđuje putem naknada koje će plaćati CBAM deklaranti, čime se postepeno smanjuje oslanjanje na budžet EU.
Ova reforma nije samo tehničke prirode—ona odražava širu političku posvećenost da se obezbedi usklađenost sa klimatskim ciljevima uz očuvanje konkurentnosti. Brzo postignut konsenzus u Savetu ukazuje na nameru da se dosije finalizuje tokom 2025. godine, uoči prelaska CBAM-a u svoju definitivnu fazu 2026. godine.
Evropski parlament usvojio je svoj stav u prvom čitanju 22. maja 2025, čime su stvoreni uslovi za hitno započinjanje trijaloga. Ukoliko se brzo postigne dogovor, revidirana CBAM regulativa mogla bi da stupi na snagu pre kraja godine.
Kliknite na link za pristup PDF dokumentu o Opštem pristupu Evropskog saveta u pregovorima o CBAM.
