U julu, Sjedinjene Američke Države usvojile su Zakon o usmeravanju i uspostavljanju nacionalnih inovacija za američke stablecoine (Guiding and Establishing National Innovation for U.S. Stablecoins Act – GENIUS Act).
Od sada, samo institucije koje ispunjavaju uslove za izdavaoce odobrenih platnih stablecoina (Permitted Payment Stablecoin Issuers) mogu javno nuditi stablecoine vezane za američki dolar. Da bi se kvalifikovalo, pravno lice mora imati sedište u SAD i ispuniti jedan od sledećih uslova: dobiti saveznu dozvolu od Kancelarije kontrolora valute (Office of the Comptroller of the Currency), poslovati u skladu sa odobrenim državnim režimom ukoliko promet ostane ispod deset milijardi američkih dolara, ili izdavati stablecoin putem posebno kapitalizovane osigurane depozitne institucije.
Svaki stablecoin mora biti u potpunosti pokriven gotovinom ili kratkoročnim američkim državnim obveznicama (T-bills), koje se čuvaju na posebnom rezervnom računu, a izdavalac je dužan da svakog meseca objavi sažetu potvrdu (attestation) o tim rezervama. Vlasnici tokena ne mogu ostvarivati kamatu samo držanjem tokena, ali imaju prvenstveno pravo na osnovnu imovinu u slučaju insolventnosti. Zakon takođe nalaže da izdavaoci moraju imati tehničku mogućnost zamrzavanja ili uništavanja tokena koje označe organi za sprovođenje zakona.
Stablecoin je vrsta digitalne kriptovalute čija vrednost odražava ili je „vezana“ (pegged) za vrednost određene robe (npr. zlato) ili fiat valute (npr. USD, EUR, CHF), kako bi se postigla stabilna cena na visoko volatilnom kripto tržištu. Osim vezivanja za robu ili valutu, stabilnost cene može se postići i algoritamskom regulacijom ponude u odnosu na tražnju, tako da se cena održava u ravnoteži.
Budući da se svaki token može preneti između blokčejnova u svega nekoliko sekundi, uz zadržavanje vezanosti za referentnu valutu, popularni tokeni poput USDT ili USDC postali su omiljeni oblik radnog kapitala u kripto ekonomiji i most između tradicionalnog bankarstva i decentralizovanih finansija.
Trenutno je najpopularniji stablecoin na tržištu Tether, poznat i pod kodnim imenom USDT, vezan direktno za američki dolar u odnosu 1:1, što znači da vrednost jednog Tether-a uvek iznosi jedan američki dolar.
Jasna savezna pravila trebalo bi da učvrste prisustvo velikih globalnih izdavalaca, poput Tether Inc i Circle, unutar SAD, dok će rizičnije projekte potisnuti van američkog tržišta. Izdavalac izvan SAD može i dalje pružati usluge američkim korisnicima ako Ministarstvo finansija SAD prizna regulatorni režim zemlje u kojoj je registrovan kao ekvivalentan američkom i ako se kompanija stavi pod nadzor američkih vlasti. U suprotnom, američke berze i kanali za ulazak/izlazak kapitala (onramps) biće obavezni da uklone token sa svojih platformi, čime se pravila iz GENIUS Act praktično izvoze na globalno tržište.
Evropska unija prva je uvela regulativu Markets in Crypto-assets Regulation (MiCA), koja se primenjuje na stablecoine od 30. juna 2024.
MiCA razlikuje E-Money Tokens (koji prate jednu valutu) i Asset-Referenced Tokens (vezane za korpu imovine). Samo ovlašćena kreditna institucija ili institucija elektronskog novca u EU može izdavati E-Money Token, a najmanje 30% imovine koja podržava svaki token mora se držati u evropskim bankama ili evropskim državnim obveznicama.
Evropska centralna banka može ograničiti promet ne-euro stablecoina ako njihov dnevni obim plaćanja u EU pređe 200 miliona evra, radi zaštite monetarnog suvereniteta. Izdavaoci imaju obavezu da redovno prolaze revizije, objavljuju javni „beli papir“ (white paper) i imati ugrađenu mogućnost zamrzavanja tokena na blokčejnu. Kao i u SAD, regulativa zabranjuje isplatu kamate na tokene.
Posmatrani zajedno, ova dva propisa usmeravaju izdavaoce stablecoina ka zajedničkoj osnovi potpunih, visokokvalitetnih rezervi, čestih javnih objava i mogućnosti otkupa po nominalnoj vrednosti istog dana. Ipak, razlikuju se u tri važna aspekta.
Prvo, GENIUS Act predviđa da rezerve budu u potpunosti usklađene sa američkim instrumentima (T-bills ili američka fiat valuta), dok MiCA zahteva da izdavaoci drže značajan deo rezervi u Evropi za tokene koji se nude unutar EU.
Drugo, Evropska unija uvodi čvrsto ograničenje upotrebe ne-euro stablecoina, dok SAD ne postavlja valutne kvote, već ograničava strane izdavaoce putem regulatornog nadzora.
Treće, putevi licenciranja se razlikuju: u SAD pristup tržištu kontrolišu Kancelarija kontrolora valute i nadzornici državnih banaka, dok su u Evropi čuvari ulaza nacionalne finansijske vlasti koje posluju po jedinstvenom evropskom pasošu, uz pravo veta Evropske centralne banke za značajne tokene.
GENIUS Act i MiCA označavaju kraj „divljeg zapada“ u svetu stejbilkoin-a i početak ere regulisanog, u dolarima i evrima denominovanog digitalnog novca. Njihova zajednička logika je jednostavna: ako token obećava jednu jedinicu stvarnog novca, zakon sada obezbeđuje da to obećanje bude i transparentno i sprovodivo. Kompanije koje se brzo prilagode imaće nesmetan pristup globalnoj likvidnosti, dok će one koje oklevaju biti suočene sa sve zatvorenijim tržištem. Istovremeno, kada je stejbilkoin vezan za određenu fiat valutu, u zavisnosti od njegove popularnosti, vrednost te valute će rasti. Ovo je jedan od glavnih ciljeva aktuelne administracije SAD – očuvanje globalne dominacije američkog dolara tako što će najveći stejbilkoin (USDT) biti podržan američkim dolarom, uz istovremeno pružanje veće sigurnosti krajnjim korisnicima.
Sledite ovaj link da biste pristupili PDF verziji GENIUS Act-a.
Da biste saznali više o regulativi digitalne imovine u našem regionu – i uporedili ove propise sa onima u drugim jurisdikcijama širom sveta – kliknite na link ka TerraLex Cross-Border Guide to Crypto Assets, u kojem su predstavljeni i doprinosi naših stručnjaka.
Autori: Luka Džordeski, Uroš Rajić
