Tema adekvatne poreske politike je uvek goruća tema. Ne samo zato što je od velikog značaja za ekonomije jedne zemlje, već zato što utiče na svakodnevni život građana. Izmene u poreskom zakonodavstvu su gotovo uvek kontroverzne. Ovaj članak daje uvid u izmene koje se tiču srpskog poreza na dodatu vrednost („PDV“), kao i trvenja između pripadnika gig ekonomije i Poreske uprave.
Ministarstvo finansija Republike Srbije objavilo je predlog Nacrt Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost. Glavne izmene su:
Imajući ove izmene u vidu treba posvetiti pažnju i na skorašnju “kontroverzu”. Naime, reč je o odnosu između Poreske uprave i pripadnika gig ekonomije (naročito frilenseri). Pre nego što se upustimo u meritum, potrebno je definisati ko sve može potpasti pod kategoriju rezidenta u Republici Srbiji i time biti poreski obveznik.
Utvrđivanje prebivališta nije naivan zadatak. Sama njegova definicija može da varira od jurisdikcije do jurisdikcije, i nacionalni zakoni se često razlikuju od sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Član 7 Zakona o porezu na dohodak građana kao rezidenta podrazumeva fizičko lice koje: (i) na teritoriji Republike Srbije ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa, ili (ii) na teritoriji Republike, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini.
Stoga, mi možemo jasno izvesti zaključak da su i frilenseri i drugi pripadnici gig ekonomije poreski obveznici u smislu srpskog poreskog prava, a sve na osnovu prebivališta u Republici Srbiji.
Imajući u vidu skorašnja dešavanja između frilensera i Poreske uprave, a u vezi sa poreskim rešenjima, trebalo bi da malo dublje sagledamo situaciju. Nedavno, nekim pripadnicima gig ekonomije (uključujući frilensere) su stigla poreska rešenja (sa uračunatom kamatom!) za poreske obaveze koje su nastale još pre dosta godina. Ovo ih je opravdano iznenadilo i došlo je do negodovanja. Međutim, ova situacije nije toliko kompleksna koliko se to čini na prvi pogled.
Ove poreske obaveze nisu nove! Zakon o porezu na dohodak građana, koji reguliše ovu materiju je stupio na snagu 2001. godine, ali Poreska uprava nije imala dovoljno kapaciteta da ga u potpunosti sprovodi. Poboljšanjem efikasnosti Poreske uprave ona je konačno osposobljena da krene sa većom naplatom poreskih obaveza. Stoga, ovde se uopšte ne radi o retroaktivnoj primeni zakona, jer je on već bio na snazi. Ostaje da se vidi koji odgovor će dati frilenseri. Da li će otvarati račune u stranim bankama sa nadom da na taj način izbegnu poresku obavezu, ili će drugačije regulisati svoj dogovor sa poslodavcem?
Iako ovo na prvi pogled deluje nepravedno ili iznenađujuće, ipak ovo ne treba da nas čudi. Srpsko poresko pravo je poprilično jasno po ovom pitanju. Vlada Republike Srbije je zauzela izričit stav da svako, bez izuzetaka, treba da izmiri svoje poreske obaveze.
U ovom trenutku je teško predvideti kako će se stvari dalje odvijati. Frilenseri pokušavaju da stupe u kontakt sa Poreskom upravom kako bi našli neki izlaz iz ove situacije, ali je možda kasno za takav pokušaj. Isto tako, ekonomske implikacije ovakvih mera je teško predvideti. Međutim, jedna stvar je sigurna, fiskalna politika će uvek biti osetljiva tema.
Autor: David Spaić
