11 maj, 2020

Kako se izboriti s bujicom COVID-19 sporova?

Dok zemlje širom sveta popuštaju uvedene zabrane kretanja i okupljanja, a mnogi od nas, uključujući sudove i stranke, izlaze iz izolacije, sigurno je da nas čeka obilje kompleksnih pravnih pitanja i sporova. Štaviše, imajući u vidu ogroman broj i ogromnu složenost takvih pravnih pitanja, borba s nadolazećom bujicom sporova zahtevaće veliku pravnu kreativnost i sofisticirane pravne strategije.

Po rečima Harolda Kima, predsednika američkog Instituta za pravnu reformu (engl. Institute for Legal Reform), pojava „[o]vih ranih sporova je, prema našem mišljenju, samo vrh ledene sante“.

Datum je 6. maj 2020. godine: Srbija ukida skoro dvomesečno vanredno stanje i ublažava mere kojima je bila ograničena sloboda kretanja, okupljanja i poslovanja. Iako su ove mere bile ključne za zaštitu javnog zdravlja, takođe su doprinele i stvaranju velikog potencijala za sporove u raznim oblastima, poput radnih odnosa, ugovornog prava, izvršenja, naknade štete, stranih ulaganja, itd.

Radni sporovi – nevolje na vidiku!

Radni odnosi su „ozloglašeni“ zbog svoje kompleksnosti, imajući u vidu da se i poslodavci i zaposleni svim silama trude da, u zamršenom regulatornom okviru Zakona o radu, sačuvaju svoje prihode i primanja. Vanredno stanje samo je zakomplikovalo ionako složenu prirodu radnih odnosa.

Na primer, neki poslodavci su otpustili izvestan broj radnika kao tehnološki višak, očekujući negativne ekonomske rezultate u poslovanju – međutim, da li su imali pravo to da urade? Isto tako, da li su poslodavci smeli da odlože isplate ili smanje zarade na način koji nije u skladu sa Zakonom o radu, pozivajući se na vanredno stanje? Takođe – šta se dešava ako je poslodavac otkazao ugovor o radu zbog povrede radne obaveze ili discipline jer zaposleni nije došao na posao, a zaposleni se pravda time da poslodavac nije obezbedio uslove za zdrav i bezbedan rad i zaštitu zaposlenog od virusa  COVID-19? Da li je takav otkaz zakonit?

Navedeni primeri predstavljaju samo kap u moru – mogućnosti za radne sporove su maltene beskrajne.

Neizvršavanje ugovornih obaveza – vanredno stanje kao opravdanje?

U narednom periodu nesumnjivo ćemo biti svedoci velikog broja sporova koji proističu iz ugovornih odnosa.

Školski primer spora u ovim okolnostima podrazumeva ugovornu stranu koja nije platila za naručenu i isporučenu robu, a kao opravdanje za neplaćanje se poziva na poremećene novčane tokove uzrokovane vanrednim stanjem. Ili, alternativno, dobavljač koji kupcu nije isporučio robu tvrdi da robu nije mogao da uveze zbog zatvorenih graničnih prelaza. U oba slučaja, oštećena strana može odlučiti da tuži drugu ugovornu stranu, zahtevajući izvršenje ugovorne obaveze i naknadu štete. Šta tuženi štetnik treba da učini u tom slučaju? Može li se pozvati na višu silu ili promenjene okolnosti kako bi izbegao izvršavanje svojih ugovornih obaveza ili makar smanjio ono što duguje?

Još jedna oblast ugovornih odnosa s ogromnim potencijalom za sporove jesu ugovori o zakupu nekretnina, naročito poslovnog prostora. Pitanja su često jednostavna: da li zakupci imaju pravo na umanjenje zakupnine ukoliko poslovni prostor nisu mogli koristiti zbog ograničenja koja je uredbama uvela Vlada? Da li ovakva nemogućnost predstavlja višu silu? Odgovor na ova pitanja je, međutim, sve samo ne lak i zavisiće od okolnosti konkretnog slučaja, ali i od pravne umešnosti i ubedljivosti pravne argumentacije u slučaju spora.

Izvršenja se vraćaju na velika vrata

Poput drugih sudskih i vansudskih postupaka koji nisu bili hitni, izvršenja su suštinski bila „pauzirana“ tokom vanrednog stanja. Zapravo, vanredno stanje dovelo je do zastoja u većini  izvršnih postupaka koji su bili u toku, a novi zahtevi za izvršenje nisu razmatrani. 

Sada, nakon ukidanja vanrednog stanja, izvršenja se vraćaju. Naročito se očekuje „eksplozija“ izvršenja u vezi s nenaplaćenim potraživanjima, kao što su NPL-ovi, pri čemu će se dužnici izvesno pozivati na višu silu kao slamku spasa. Da li će ovakva „odbrana“ uroditi plodom? Opet, jednostavna rešenja ne postoje, jer pravne složenosti ne dozvoljavaju da se na pitanja odgovori s „da“ ili „ne“.

Tužbe za naknadu štete protiv države – za ili protiv?

Dok se život vraća u „novu normalu“, privrednici u Srbiji broje svoje gubitke. Iako je država lansirala paket ekonomskih mera bez presedana radi pomaganja privredi, uključujući mere kao što su fiskalne pogodnosti, odlaganje poreskih obaveza i direktna davanja, činjenica je da mnogi privrednici neće završiti ni „na pozitivnoj nuli“.

Šta bi oni trebalo da urade? Mogu li da tuže državu za naknadu štete, imajući u vidu da je šteta nastala kao posledica zabrana koje je uvela Vlada? Ne čudi što odgovor na ovo pitanje nije ni „da“ ni „ne“, već – „zavisi“.

Pitanje odgovornosti države za štetu naročito je relevantno u kontekstu stranih ulaganja u Srbiju, s obzirom na to da strani ulagači po pravilu pripisuju svakakve štetne radnje državi kako bi ostvarili pravo na zaštitu po relevantnom međunarodnom sporazumu, to jest BIT-u, te kako bi pokrenuli međunarodnu investicionu arbitražu protiv zemlje domaćina, zahtevajući basnoslovne iznose na ime štete. Da li će ovo biti izvodljivo zavisiće, još jednom, od okolnosti, odredaba konkretnog BIT-a i umešnosti pravnih zastupnika. Ipak, nesporno je da će ovakvih postupaka biti u velikom broju – i to u bliskoj budućnosti.

Neka vrsta zaključka

Vrste sporova koje su iznad navedene nipošto nisu iscrpne. Sasvim suprotno – one predstavljaju bazične primere onoga što će zasigurno biti enorman broj veoma različitih slučajeva. S izvesnom poetikom, moglo bi se reći da je uvođenje i ukidanje vanrednog stanja u Srbiji otvorilo Pandorinu kutiju najrazličitijih sporova koje će stranke moći uspešno da pregrme samo uz pomoć kvalifikovanih pravnih stručnjaka.

Autor: Predrag Spasić