21 okt, 2020

Koje su prednosti izdavanja izvoda iz lista nepokretnosti od strane javnog beležnika?

Nova Uredba o uslovima izdavanja izvoda iz lista nepokretnosti i lista izvoda iz Geodetskog katastarskog informacionog sistema, od strane javnih beležnika i geodetskih organizacija („Uredba“) donosi oslobađanje od još jednog administrativnog tereta – pribavljanja izvoda iz lista nepokretnosti od Republičkog geodetskog zavoda („Zavod“). Međutim, Uredba ostavlja određene nedoumice u praksi, kako u pogledu primene, tako i u pogledu tumačenja. Da li će nas vreme, koje bi proveli pred šalterom i u konsultaciji sa stručnjacima, skuplje koštati u režimu Uredbe?

Glavne novine koje donosi Uredba su:

  1. Kod raspolaganja nepokretnostima i drugih pravnih poslova koji se zaključuju kod javnih beležnika, stranka više neće morati da pribavlja izvod iz lista nepokretnosti, niti će javni beležnici to moći da traže od stranaka.  Javni beležnici će podatke pribavljati po službenoj dužnosti, uz pomoć aplikacije Ministarstva pravde, preko koje će preuzimati podatke iz centralnog registra katastra nepokretnosti;
  2. Stranka će moći da zahteva izdavanje izvoda iz lista nepokretnosti nezavisno od toga da li u kancelariji javnog beležnika zaključuje određeni pravni posao i nezavisno od toga u koje svrhe joj je izvod potreban. Javni beležnik će izdati izvod iz lista nepokretnosti u formi originalnog elektronskog dokumenta, koji se overava kvalifikovanim elektronskom potpisom, odnosno kvalifikovanim elektronskim pečatom;
  3. Javni beležnici mogu putem aplikacije zahtevati izdavanje uverenja o teretima i zabeležbama.

Izvod izdat od strane javnog beležnika se po formi značajno razlikovao u odnosu na izvod koji izdaje Zavod, što je pravno neukoj stranci moglo da prouzrokuje nedoumicu u pogledu podataka koje sadrži i oteža tumačenje. Čak su i stranke koje su upućene u tumačenje izvoda koje izdaje Zavod, ukazale da im tumačenje izvoda izdatog od strane javnog beležnika predstavljala poteškoću. Važnost rešavanja spornog pitanja koje se tiče forme izvoda uočili su Ministarstvo građevinarstva i Ministarstvo pravde.  Na neka od pitanja je odgovoreno – Izgled izvoda iz lista nepokretnosti koji izdaje javni beležnik će sada biti identičan izgledu izvoda koji izdaje RGZ, pritom će biti naznačeno na samom izvodu da podaci potiču sa informacionog sistema Ministarstva pravde, te da je reč o digitalnoj kopiji izvoda iz lista nepokretnosti Zavoda.

Uredba donosi i nova pravila u pogledu troškova izdavanja izvoda iz lista nepokretnosti. Kod izdavanja izvoda na zahtev stranke, beležnici mogu da zahtevaju isključivo naknadu troškova koja ne može prelaziti 540 dinara. S druge strane, kada pribavljaju podatke po službenoj dužnosti, javni beležnici neće imati pravo da naplaćuju nagradu i naknadu troškova, na primer, kada se u kancelariji javnog beležnika zaključuje ugovor o kupoprodaji nepokretnosti. U ovom slučaju, stranka neće biti dužna da plati ni republičku administrativnu taksu.

Međutim, Uredba ostavlja nedoumicu – da li se naknada troškova od 540 dinara naplaćuje po izvodu ili po nepokretnosti iz izvoda? Dosadašnja praksa Zavoda jeste naplata republičke administrativne takse u iznosu od 940 dinara, za list nepokretnosti do 50 strana. S druge strane, ukoliko stranka zahteva izvod iz lista nepokretnosti kod javnog beležnika, trebalo bi da plati 540 dinara. Zbog nepreciznosti odredaba Uredbe o troškovima, u praksi su moguće situacije da javni beležnik za svaku nepokretnost iz jednog lista nepokretnosti naplati po 540 dinara. U tom slučaju, stranka bi platila iznos koji je mnogostruko viši nego da je tražila izdavanje izvoda u Zavodu.  Stoga se opravdano postavlja pitanje – da li troškovi beležnika nadmašuju očekivanu uštedu vremena koje bi se izgubilo u redovima pred Zavodom?

Pitanje ostaje otvoreno. Nakon usaglašavanja stavova Ministarstava po pitanju forme, možemo zaključiti da će se ovim rešenjem znatno ubrzati promet nepokretnosti u Srbiji. Pitanje troškova izdavanja će ostati sporno. Za očekivati je da će Ministarstvo građevinarstva i Ministarstvo pravde dalje sarađivati po ovom pitanju kako bi se postiglo efikasno (i jeftinije) rešenje.

Autori: Suzana Dončić i Miodrag Jevtić