28 apr, 2020

Novi zakon o žigovima – korak bliže ka usklađivanja naše regulative sa pravom EU

Novi Zakon o žigovima („Zakon“) koji je stupio na snagu 1. februara 2020. godine, nastao je zbog potrebe da se otklone nedostaci uočeni tokom primene prethodnog zakona, da se uspostavi efikasniji sistem zaštite žigova, kao i da se srpska zakonska rešenja usklade sa zakonima država članica Evropske Unije u ovoj oblasti.

Stavljanje u promet robe ili usluga zaštićenih žigom omogućava nosiocu žiga da se predmetna roba ili usluge razlikuje na tržištu od istih ili sličnih, dok u isto vreme povećava njegovu odgovornost prema potrošačima. S obzirom na značaj koji žig ima, neophodno je da njegova pravna regulativa pruža efikasnu i što jednostavniju proceduru zaštite, prilagođenu savremenim tehnološkim mogućnostima i usklađenu sa pravom EU.

Karakteristike oznake koja može biti zaštićena žigom

Sa razvojem tehnologije, način prikazivanja oznake prevazišao je grafičko prikazivanje te se, prema Zakonu, oznaka više ne mora grafički predstavljati da bi dobila zaštitu žigom. Novim rešenjem propisano je da se oznaka može sastojati, između ostalog, od trodimenzionalnih oblika, kao i oblika robe i njenog pakovanja. Na taj način uvode se nove vrste žigova koji su prikazani u elektronskom obliku i koji se dostavljaju elektronskim putem, poput zvučnog žiga, žiga koji se sastoji od slika u pokretu, ili multimedijalnog žiga kao njihove kombinacije. Podrazumeva se da žig mora biti u obliku koji je moguće uneti u elektronski registar putem dostupne tehnologije na jasan, precizan i razumljiv način. Ovakvo rešenje je već uveliko važeće u regulativi Evropske unije. Na primer, Međunarodno udruženje žigova (engl. International Trademark Association), između ostalog poznaje pojam zvučnog žiga (engl. sound marks), te dodatno navodi da se štite pesme, poznati zvukovi iz prirode, netipični zvukovi i zvukovi proizvedeni elektronskim putem koji ne postoje u prirodi.

Unapređenje evidencije žigova ogleda se i u uvođenju jedinstvenog Registra žigova koji se vodi u elektronskom obliku i koji je javno dostupna baza podataka. U ovoj bazi podataka vodiće se evidencija postojećih i novih vrsta žigova. Takođe, propisana je obaveza nadležnog organa da nosioca žiga obavesti o isteku registracije, a u Registar žigova će se, na zahtev stranke ili nadležnog organa, upisivati da je nad žigom pokrenuto izvršenje, što daje veću pravnu sigurnost svim zainteresovanim licima za ovu vrstu zaštite prava intelektualne svojine. U vezi sa tim, važno je istaći da je sada i Zakonom predviđeno da žig može biti predmet izvršenja.

Prigovor ranijeg nosioca prava

Jednu od ključnih novina predstavlja uvođenje sistema prigovora (opozicije) nosioca ranijeg pravau postupku ispitivanja prijave žiga. U praksi, to znači da registracija žiga predstavlja prvi, ali ne i jedini korak u efikasnom korišćenju istog, budući da od sada nosioci prava moraju da prate objave novih prijava za priznanje žiga kako bi se osigurali da potencijalno novi žigovi ne povređuju njihova prava. Na ovaj način, domaće zakonodavstvo prihvata rešenje koje je već dugi niz godina prisutno u nacionalnim zakonodavstvima većine evropskih zemalja i koje se primenjuje na tzv. žig Evropske unije.

Naime, ako nadležni organ smatra da ne postoje razlozi za odbijanje prijave za priznanje žiga, prijava se objavljuju, te nosilac ranijeg prava ima mogućnost da nadležnom organu podnese prigovor u roku od tri meseca od datuma objave. Prigovor se može zasnivati na relativnim i posebnim razlozima za odbijanje zaštite žigom i to u odnosu na deo ili na svu robu ili usluge iz prijave. Podnosilac prijave može da se izjasni na prigovor u roku od 60 dana od dana prijema obaveštenja; ukoliko to ne učini, prigovor se usvaja, a prijava odbija rešenjem. Rešenjem će se odbiti prijava za priznanje žiga i ako se u postupku utvrdi da je prigovor osnovan. U svakom slučaju, stranke mogu pokušati da spor reše mirnim putem (engl. cooling-off period), u kom slučaju zajednički podnose zahtev nadležnom organu da zastane sa postupkom po prigovoru najduže 24 meseca.

Međunarodno iscrpljenje prava i paralelni uvoz

Još jedna od ključnih novina jeste propisivanje međunarodnog iscrpljenja prava, koje podrazumeva da nosilac žiga ne može da zabrani korišćenje žigom zaštićenog znaka u vezi sa robom koja je njime obeležena, a koju je bilo gde u svetu stavio u promet nosilac žiga ili lice koje je on ovlastio. Ovakvo rešenje je u našem pravnom sistemu postojalo do donošenja prethodnog zakona, koji je predviđao nacionalno iscrpljenje prava. Važnost ove odredbe sastoji se u tome što ona omogućava paralelni uvoz na taj način što nosilac žiga više nema pravo da zabrani promet robe obeležene žigom koju su treća lica nabavila u inostranstvu, a zatim uvezla u Republiku Srbiju radi dalje preprodaje. Ovakve okolnosti podstiču razvoj konkurencije među distributerima robe obeležene istim žigom (engl. intra-brand competition), koja može podrazumevati nuđenje predmetne robe po nižoj ceni ili uz davanje nekih dodatnih pogodnosti.

Kada je u pitanju procesno pravni aspekt, novina je to što će, od sada, odluke u postupku u kome se ostvaruje zaštita žigova biti konačne. Protiv takvih odluka više se ne može uložiti žalba u upravnom postupku, već se neposredno može podneti tužba za pokretanje upravnog spora.

Očekuje se da će nova zakonska rešenja uticati na poboljšanje zaštite nosilaca prava u slučaju povrede žiga, kao i na smanjenje pojava povrede žigova i zakonitost poslovanja privrednih subjekata. Ipak, treba imati u vidu da donošenje novih zakonskih odredbi samo po sebi nije dovoljno. Kao što je u godišnjem Izveštaju Evropske komisije za Republiku Srbiju za 2019. godinu istaknuto, neophodno je učvrstiti saradnju između relevantnih institucija, podići nivo svesti i razmene informacija, kao i obezbediti dodatnu efikasnu obuku za sudije koje rešavaju slučajeve u oblasti prava intelektualne svojine.

Autori: Ognjen Colić, Slavica Purić i Danica Misojčić