Mehanizam EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika na (Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM) zvanično je stupio na snagu 1. januara 2026. godine, čime je napravljen odlučujući iskorak od regulatornog okvira ka neposrednoj primeni u carinskim postupcima. Tri nedelje nakon početka primene, jasno je da CBAM više nije teorijski instrument klimatske politike. On je sada sastavni deo uvoznih procedura EU, sa trenutnim operativnim posledicama za uvoznike i izvoznike robe sa visokim ugljeničnim otiskom.
CBAM registar je integrisan u nacionalne carinske sisteme putem TARIC-a i „Jedinstvenog prozora“ carina EU. U praksi, to znači da carinski organi sada proveravaju postojanje CBAM ovlašćenja pre puštanja robe u slobodan promet. Prvi podaci potvrđuju razmere sprovođenja: samo tokom prve nedelje januara podneto je više od 12.000 zahteva za ovlašćenje, odobreno je preko 4.100 ovlašćenih CBAM deklaranata, a više od 10.000 uvoznih deklaracija validirano je u realnom vremenu.
Iako je prelazna faza formalno završena, jedna poslednja obaveza i dalje postoji. Uvoznici su dužni da podnesu završni tromesečni izveštaj za četvrti kvartal 2025. godine najkasnije do 31. januara 2026. Time se zatvara faza isključivo izveštavanja i započinje puna primena konačnog CBAM režima.
Ključni prag usklađivanja u 2026. godini jeste godišnji prag od 50 tona. Uvoznici koji premaše ovaj prag za robu obuhvaćenu CBAM-om (kao što su čelik, aluminijum, cement, đubriva, električna energija i vodonik) moraju imati status ovlašćenog CBAM deklaranta. Paket pojednostavljenja Evropske komisije izuzima uvoznike ispod ovog praga – pre svega mala i srednja preduzeća – dok se istovremeno obuhvata velika većina ugrađenih emisija.
Za privredne subjekte koji su propustili rok od 1. januara, postoji ograničeni mehanizam ublažavanja: ukoliko se zahtev za ovlašćenje podnese do 31. marta 2026. godine, uvoz se može nastaviti privremeno, do donošenja odluke od strane nadležnog organa. Ovo nije produženi rok, već uslovni prelazni most i treba ga koristiti sa posebnom pažnjom.
Iako se tokom 2026. godine CBAM sertifikati još ne kupuju, ova godina nikako nije „mirna“. CBAM obaveze počinju da se akumuliraju sa svakim uvozom iz CBAM obuhvata. Države članice će započeti prodaju CBAM sertifikata 2027. godine, za emisije sadržane u uvozu realizovanom tokom 2026.
Prva godišnja CBAM deklaracija – zajedno sa predajom odgovarajućeg broja sertifikata – dospeva 30. septembra 2027. godine. Cena sertifikata pratiće Sistem EU za trgovinu emisijama (EU ETS), uz posebna prelazna pravila, a dokazano plaćene cene ugljenika u trećim državama mogu se odbiti, ukoliko su adekvatno dokumentovane.
CBAM se trenutno primenjuje na osnovne materijale, ali je Evropska komisija već predložila značajno proširenje. Od 1. januara 2028. godine, obuhvat bi mogao da se proširi na oko 180 nizvodnih proizvoda sa intenzivnom upotrebom čelika i aluminijuma, uključujući mašine i uređaje, uz istovremeno pooštravanje pravila protiv zaobilaženja.
Istovremeno, politička neizvesnost ostaje prisutna. Nedavni zahtevi Francuske i Italije za privremeno izuzeće đubriva pokazuju da se dizajn CBAM-a i dalje može menjati – čak i nakon početka pune primene.
Za izvoznike na tržište EU, početak primene definitivnog CBAM režima suštinski menja komercijalnu dinamiku. Iako je formalna obaveza podnošenja CBAM deklaracija i predaje sertifikata na strani uvoznika u EU, sprovođenje se sada odvija na nivou carinskog postupka, što znači da svaki propust kupca neposredno pogađa izvoznika. Zastoji ili blokade pošiljki zbog neuspešne CBAM provere mogu dovesti do produženja rokova isporuke, dodatnih troškova, preuzimanja rizika po osnovu Incoterms-a i potrebe za ponovnim pregovaranju oko ugovora. Kako CBAM obaveze počinju da se akumuliraju već sa isporukama u 2026. godini, uvoznici u EU ubrzano standardizuju zahteve prema dobavljačima. U tom kontekstu, transparentnost u pogledu emisija postaje osnovni tržišni uslov. Kapacitet izvoznika da obezbede pouzdane, po proizvodu razrađene i proverljive podatke o ugrađenim emisijama – kao i dokaze o eventualno već plaćenoj ceni ugljenika u zemlji porekla – sve više će uticati na izbor dobavljača, formiranje cena i dugoročnu tržišnu poziciju. Istovremeno, izvoznici treba da očekuju nove ugovorne mehanizme koji se odnose na CBAM, uključujući garancije za podatke, prava na reviziju i klauzule za prilagođavanje cena, naročito imajući u vidu najavljeno proširenje obuhvata proizvoda višeg stepena prerade od 2028. godine.
2026. nije godina zatišja. Ona predstavlja ključni period za pripremu. Privredni subjekti bi trebalo da iskoriste ovo vreme za obezbeđivanje pouzdanih podataka o emisijama, uspostavljanje verifikacionih mehanizama i integrisanje CBAM troškova u budžete i ugovore – znatno pre nego što započne stvarni finansijski odliv u 2027. godini.
CBAM je sada deo carinskog prava EU. U skladu s tim ga treba i tretirati.
