01 авг, 2019

Pravo zaštite konkurencije: Pružalac usluga nalik Uberu podnosi krivičnu prijavu

3. jul 2019. godine je dan kada je pokrenuta promena u Srbiji. „Kakva promena?“, možete se pitati.

Velika!

Dopustite da vas podsetimo na naš članak „Izmene i dopune Krivičnog zakonika Srbije” iz 2017. godine, u kojem smo govorili o odluci Srbije da u Krivični zakonik doda novo krivično delo koje se odnosi na restriktivne sporazume, i koje je stupilo na snagu 1. marta 2018. godine.

To je trebalo da eliminiše kartele i svima da jednake šanse na tržištu, zar ne?

E pa… nismo bili te sreće.

Prošlo je godinu dana od kada su restriktivni sporazumi postali krivično delo, a ni jedna krivična prijava nije podneta po tom osnovu.

Zapravo, nije do sada…

3. jula 2019. godine, Udruženje CarGo (pružalac usluga prevoza poput Ubera, osnovano u Srbiji 2015. godine) podnelo je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu prvu krivičnu prijavu u istoriji Srbije protiv tri taksi udruženja. Udruženje CarGo je tvrdilo da, zaključivanjem restriktivnog sporazuma, ova taksi udruženja sprečavaju slobodnu konkurenciju na tržištu.

Udruženje CarGo je prethodno upozorilo javnost o mogućem udruživanju taksista u kartel. Ta tvrdnja proizlazi iz činjenice da su navedena udruženja taksista učestvovala u izradi izmena i dopuna Zakona o prevozu putnika. S druge strane, zagovornici alternativnih vidova prevoza i grupe koje se zalažu za prava potrošača bili su isključeni iz tog procesa. 

Tim povodom, Udruženje CarGo se obratilo Komisiji za zaštitu konkurencije Republike Srbije  („Komisija”). Međutim, s obzirom da mesecima nisu dobili odgovor, Udruženje CarGo je odlučilo da promeni pristup i ostvari svoja zakonska prava u skladu sa krivičnim zakonodavstvom, u nadi da će na taj način dobiti brži i delotvorniji odgovor.

Kao što se navodi u našem članku iz 2017. godine, postoji nekoliko pravnih dilema u vezi sa novim krivičnim delom, uključujući sledeće:

  1. Restriktivni sporazum po dejstvu ili po predmetu – Ako se utvrdi da sporazum predstavlja udruživanje u kartel, postoji dilema da li se njime eliminiše konkurencija putem dejstva ili predmeta. U prvom slučaju bi se zahtevala procena stvarnih i mogućih dejstava na sprečavanje konkurencije. U drugom slučaju, sporazum bi se po prirodi mogao smatrati ograničenjem konkurencije, što bi bilo lakše definisati kao nezakonito.
  • Nedoslednost pravnih koncepata – I dalje postoje nepodudarnosti u terminologiji koja se koristi u dva različita zakona (tj. u Zakonu o zaštiti konkurencije i Krivičnom zakoniku), a oba će se primenjivati kada počne sudski postupak. S obzirom na to da su taksi udruženja obuhvaćena terminom „učesnici na tržištu” i „udruživanja učesnika na tržištu” u Zakonu o zaštiti konkurencije, postavlja se pitanje da li se mogu smatrati „subjektima privrednog poslovanja” iz Krivičnog zakonika.
  • Dvostruka opasnost i paralelni postupci – S obzirom na to da se od suda koji vodi krivični postupak ne zahteva da obustavi postupak ako Komisija pokrene istragu, lako je zamisliti situaciju u kojoj se vode dva paralelna postupka i čiji su ishodi različite sankcije, tj., do: (i) pet godina zatvora i (ii) novčana kazna od 10% godišnjeg prihoda.

Prema tome, sada nam samo preostaje da čekamo da se pokrene mehanizam pravosudnog sistema i da se nadamo da će od pravnosnažne presude najveću korist imati klijenti.

Lu Rid je jednom rekao „odšetajmo u avanturu” (eng. take a walk on the wild side).

Mi nekako više volimo da se vozimo kolima, naročito kada je napolju ovakva nesnosna vrućina.


Ovaj članak je prethodno objavljen od strane Thomson Reuters/Practical Law i uz dozvolu izdavača je dostupan i na našem sajtu.