Dana 12. maja 2025. godine, Ruska Federacija je zvanično pokrenula konsultacije pred Svetskom trgovinskom organizacijom (STO) protiv Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) Evropske unije. Ovo ujedno predstavlja i prvi veliki pravni izazov upućen CBAM-u, značajnom instrumentu EU koji povezuje međunarodne trgovinske odnose i klimatsku politiku.
Rusija tvrdi da CBAM krši osnovna pravila STO, navodeći da ova regulativa zapravo štiti industriju EU pod izgovorom borbe protiv klimatskih promena. SOvaj spor na taj način otvara ključna pitanja o zakonitosti povezivanja trgovinske i klimatske politike.
Rusija naziva CBAM prikrivenim ograničenjem trgovine, ističući da mehanizam nameće dodatne troškove i složena pravila izvoznicima van EU. Ti troškovi, kako Rusija tvrdi, zapravo predstavljaju carine koje nisu odobrene po pravilima STO.
Takođe se tvrdi da se iz primene CBAM nepravedno izuzimaju određene zemlje poput Norveške i Švajcarske. Rusija se protivi i korišćenju podrazumevanih vrednosti emisije ugljen dioksida i jednostranim pravilima verifikacije koje primenjuje EU.
Pored toga, Rusija osporava besplatne dozvole za emisiju gasova staklene bašte koje dobijaju kompanije u EU, tvrdeći da one zapravo predstavljaju izvozne subvencije. Kako se tvrdi, to je kršenje Sporazuma o subvencijama i kompenzatornim merama STO.
Rusija zasniva svoju žalbu na više STO sporazuma:
GATT 1994 – kršenje principa nediskriminacije i carinskih obaveza
Sporazum o subvencijama i kompenzatornim merama – zabranjene subvencije povezane sa izvozom
Sporazum o uvoznim dozvolama – prekomerni i nejasni zahtevi
Pristupni protokoli – kršenje obaveza od strane pojedinih zemalja članica EU
U žalbi se detaljno opisuje kako CBAM i EU sistem za trgovinu emisijama (EU ETS) narušavaju praavila konkurencije. Takođe se iznosi kritika na račun znatnog administrativnog opterećenja za strane proizvođače i uvoznike.
Ovaj slučaj bi mogao da utiče na budućnost politika koje povezuju borbu protiv klimatskih promena i međunarodnu trgovinu. Članice STO sada moraju da razmotre dokle se može ići sa sprovođenjem ekoloških ciljeva u okviru trgovinskih pravila.
Ako se formira panel, presuda bi mogla definisati granicu između legitimnih mera zaštite od klimatskih promena i protekcionizma. Svet pažljivo prati, a ishod bi mogao uticati i na pravce razvoja sličnih mehanizama određivanja cene ugljenika i drugih carinskih mera širom sveta.
Ruski izazov pred STO cilja samu suštinu CBAM-a, jer testira da li se klimatska politika može koristiti kao opravdanje za trgovinske barijere. Pravne i političke posledice su značajne, a ovaj spor bi mogao redefinisati globalni dijalog o klimi i trgovini.
Da biste pristupili PDF dokumentu Zahteva za konsultacije, kliknite na ovaj link.
