03 нов, 2017

Izmene srpskog Zakona o zaštiti konkurencije – gde smo sada?

Nesvakidašnji događaji, izvanredne okolnosti i mnoštvo važnih odluka u vezi sa Zakonom o zaštiti konkurencije (Zakon) koji su obeležili proteklih nekoliko meseci, polako se približavaju svom zajedničkom cilju – donošenju sasvim novog zakona o zaštiti konkurencije koji će unaprediti konkurenciju na tržištu i istovremeno zaštititi ljudska prava kompanija.

U korak sa ovom neobičnom pričom koja postepeno dobija svoj rasplet, u nastavku dajemo hronološki prikaz najvažnijih događaja i mogućih posledica ove potencijalno istorijske prekretnice, kako za Srbiju i region, tako i za celokupnu zajednicu eksperata koji se bave pravom konkurencije u Evropi.

Zaplet

Prve naznake budućih događaja pojavile su se krajem maja 2017. godine, kada je Komisija za zaštitu konkurencije (Komisija) iznenada pokrenula istrage protiv velikog broja domaćih i stranih kompanija za koje se sumnja da su učinile povrede konkurencije (više o ovome u članku: Nenajavljeni uviđaji – početak zaštite konkurencije ili kraj vladavine prava u Srbiji?).

Komisija je sprovela neuobičajeno veliki broj nenajavljenih uviđaja, čime je otvorila vrata primeni (izuzetno povoljnih) odredaba o vremenskom važenju novog Zakona o opštem upravnom postupku (Novi ZUP) koji je stupio na snagu samo nekoliko dana kasnije, nakon osamnaestomesečnog vacatio legis [zakonom propisan period između promulgacije i stupanja na snagu zakona, a kako bi se institucije adekvatno pripremile za njegovu primenu], propisujući da „postupci koji do početka primene ovog zakona nisu okončani, okončaće se prema odredbama zakona koji se primenjivao do početka primene ovog zakona [sa znatno nižim standardima zaštite ljudskih prava]“.

 Zaštita ljudskih prava uvedena Novim ZUP iskliznula je iz ruku „optuženih“ kompanija, a u opasnosti je da bude potpuno zanemarena i u budućim postupcima za zaštitu konkurencije, budući da je Komisija najavila novi zakon o zaštiti konkurencije koji bi mogao, kao lex specialis i lex posterior, izigrati / poništiti sve što je postignuto Novim ZUP i onemogućiti razvoj pravičnog postupanja u predmetima zaštite prava konkurencije, a imajući u vidu njegov eksplicitno proklamovani cilj – „potreb[a] za povećanom efikasnošću i omogućavanjem lakšeg sprovođenja prava konkurencije u Srbiji“.

U ovom kontekstu, „revnost“ Komisije je izazvala niz sumnji u pogledu pravih namera koje se iza iste kriju. Naime, postavilo se pitanje da li je Komisija pokrenula gore pomenute postupke i najavila izmene Zakona samo da bi zaštitila svoja ekstenzivna i umnogome diskreciona ovlašćenja, kojima sada, usled stupanja na snagu Novog ZUP, preti ukidanje, ili je sve to samo slučajnost?

Podsećanja radi, Komisija je, pre stupanja na snagu Novog ZUP, mogla, bez sudskog naloga, vršiti nenajavljene uviđaje i tokom sprovođenja uviđaja „na slepo loviti” podatke (tzv. fishing expeditions). Takođe, Komisija je bila ovlašćena da od kompanija zahteva pružanje informacija koje bi ih mogle izložiti krivičnom gonjenju, kao i da izriče kazne na zatvorenim sednicama, u iznosu koji bi mogao premašiti opšti krivični maksimum – sve ovo sa minimalnom sudskom kontrolom.

 

Privreda uzvraća udarac

Nezadovoljstvo među privatnim i javnim akterima, akademicima i stručnjacima dostiglo je svoj vrhunac kada je Privredna komora Srbije (Privredna komora) objavila poziv za konsultacije članovima skupštine i upravnog odbora u vezi sa dosadašnjom primenom i najavljenim izmenama Zakona (više o ovome u članku: Serbian Chamber of Commerce proposes total revamp of Serbian Competition Law).

Privredna komora je u svom pozivu istakla potrebu za normativnim unapređenjima u oblasti zaštite konkurencije na domaćem tržištu i pozvala na izmene Zakona koje će osigurati stabilno, predvidivo i stimulativno ekonomsko okruženje.

U pozivu su predstavljeni najbolji primeri iz prakse koji bi mogli poslužiti kao uzor, uz stavljanje posebnog akcenta na austrijski model koji naglašava ulogu pravosuđa u zaštiti konkurencije (model koji je takođe prisutan u Švedskoj, Finskoj i SAD). Ovim potezom, sveobuhvatna i široka rasprava o unapređenju zaštite konkurencije u Srbiji – naročito u pogledu pitanja pravičnog postupanja, ljudskih prava i pravne sigurnosti, konačno je otpočela.

Nakon poziva Privredne komore, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Komisija najavili su početak zajedničkog rada na novom zakonu o zaštiti konkurencije. Iako je proces i dalje u svojoj ranoj fazi, Privredna komora ostaje izuzetno proaktivan učesnik istog, prevashodno kroz temeljne komentare o aktuelnom Zakonu i predloge za njegovo poboljšanje.

 

Srpski Menarini

Nakon poziva Privredne komore, predmetno pitanje dobilo je na značaju podnošenjem inicijative za ocenu ustavnosti Zakona od strane Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ), Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) i advokatske kancelarije Gecić, dana 5. septembra 2017. godine, čime je Ustavnom sudu ukazano na očiglednu (zlo)upotrebu ovlašćenja od strane Komisije, nedostatak efikasne sudske kontrole u Zakonu i druga krucijalna pitanja, poput pravičnog postupanja i zaštite ljudskih prava u predmetima zaštite prava konkurencije, a koja su u potpunosti zanemarena u sadašnjem Zakonu.

Pomenuta inicijativa je usledila nakon što je profesorka Dijana Marković Bajalović, osnivač i prva predsednica Komisije, kao jedan od potpisnika, podnela inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona još 2015. godine.

Profesorka Bajalović je, zajedno sa drugim pravnim stručnjacima, pre više od dve godine, iznela opsežnu analizu u kojoj je ukazala na flagrantnu neustavnost Zakona, kao i na neophodnost usklađivanja istog sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima (EKLJP). U svetlu nedavnih događaja, legendarni borac za zaštitu konkurencije je još jednom, u  veoma smelom autorskom članku “Kadija te tuži, kadija ti sudi” , ukazala na neustavnost propisa u oblasti zaštite konkurencije u Srbiji.

 

Prijateljski savez

Tokom septembra 2017. godine, tri najveće advokatske komore (Advokatska komora Srbije, Advokatska komora Beograda i Advokatska komora Vojvodine) podnele su tri odvojene inicijative za ocenu ustavnosti Zakona, na taj način udružujući snage u cilju donošenja boljeg zakona o zaštiti konkurencije i unapređenja zaštite ljudskih prava i pravičnog postupanja u predmetima zaštite konkurencije. Izuzetno je retko da renomirane profesionalne organizacije koje predstavljaju glas najmanje 10.000 advokata u Srbiji, prepoznaju značaj nekog pitanja i aktivno se angažuju u procesu njegovog rešavanja.

Pre podnošenja inicijative za ocenu ustavnosti Zakona, regionalna advokatska komora Vojvodine održala je katedru na temu (ne)adekvatnosti važećeg Zakona i mogućih posledica podnošenja inicijative protiv istog na postupak koji se pred Komisijom vodi protiv Advokatske komore Srbije (kao i lokalnih regionalnih komora u njenom sastavu). Tokom sveobuhvatne i konstruktivne rasprave postavljena su pitanja koja u budućnosti moraju biti rešena, ali se i došlo do jednog važnog zaključka – širok konsenzus u pogledu neophodnosti fundamentalnih promena u oblasti prava konkurencije je konačno postignut (više o ovome videti u članku: AKV razmatra neustavnost Zakona o zaštiti konkurencije).

 

Srbija pod budnim okom EU

Skorašnji razvoj događaja u oblasti prava konkurencije u Srbiji nije prošao nezapaženo ni u Evropi. Pored izveštavanja od strane domaćih medija, Chillin’Competition, najeminentniji blog iz oblasti prava konkurencije u Evropi i svetu, pisao je o događajima u Srbiji, ističući njihov značaj za domaće tržište, a ujedno i navodeći da isti predstavljaju „dobar uvod u ono što se može desiti kada Evropska unija konačno postane potpisnica EKLJP” (The Serbian Menarini).

 

Dalje, tokom treće  Chillin’Competition konferencije, koja je održana u oktobru u Briselu, predstavnici Evropske komisije potvrdili su će sve neusklađenosti nacionalnih pravnih sistema zemalja kandidata, posebno u oblasti sprovođenja prava konkurencije, biti predmet razmatranja od strane Komisije, te da će predstavljati ključno pitanje u postupku pridruživanja.

 

 Sreća prati hrabre

Trenutno su u toku dva paralelna procesa:

  • Nekoliko inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona podnetih Ustavnom sudu čekaju konačnu i obavezujuću odluku Ustavnog suda o ustavnosti Zakona i njegovoj usklađenosti sa EKLJP.
  • Komisija, u saradnji sa predstavnicima ministarstava, Privrednom komorom i YUCOM radi na izradi potpuno novog zakona o zaštiti konkurencije koji će poseban akcenat staviti na zaštitu ljudskih prava.

Ostaje da se vidi konačan ishod navedenih procesa, ali jedno je sigurno – svi ključni akteri ove priče su konačno pokazali zainteresovanost i odlučnost da se upuste u otvorenu i transparentnu raspravu o relevantnim pitanjima – i svi pažljivo slušaju.

 

Autor: Tatjana SofijanićGecić Law

Ovaj članak je objavio Thomson Reuters/Practical Law i sa njihovom dozvolom dostupan je na našem sajtu.