06 maj, 2021

Vozači Ubera su radnici u UK – kakve nas promene još čekaju?

Vrhovni sud Ujedinjenog Kraljevstva je 19. februara 2021. doneo odluku da vozači Ubera moraju imati pravni status radnika. Nakon dugog petogodišnjeg procesa, g. Džejms Farar i g. Jasen Aslam (koji su zajedno pokrenuli postupak), kao i njihove kolege vozači Ubera, mogu sada da odahnu, pošto je konačno priznato da su radnici Ubera, sa svim privilegijama i pravima (minimalna zarada, pravo na plaćeno odsustvo, pravo na udruživanje u sindikat) koja dolaze sa tim statusom.

Međutim, krajem marta je Uber napomenuo da njihovi vozači jesu „radnici“ ali nisu i „zaposleni“ u Uberu. Naime, prema britanskom pravu, pravljenje ovakve razlike, što je u skladu sa odlukom Vrhovnog suda, znači da Uber neće morati da plaća bolovanje, porodiljsko odsustvo, kao ni odsustva u hitnim slučajevima.

Uber i Vrhovni sud UK

Tokom ovog dugog i važnog postupka, Uber je tvrdio da je on samo agent, odnosno posrednik koji angažuje vozače preduzetnike radi ponude usluga prevoza. Ovi argumenti nisu bili dovoljno ubedljivi za prethodne tri sudske instance u Ujedinjenom Kraljevstvu i ova žalba je bila poslednja šansa da se zaustavi klasifikacija vozača Ubera kao radnika.

Važno je navesti da je Vrhovni sud jednoglasno odbio žalbu, pri  čemu je naveo pet glavnih razloga za navedenu odluku: 1) kako Uber određuje tarifu, on određuje i koliko pojedinačni vozač može da zaradi 2) vozači nemaju udela u određivanju uslova ugovora sa Uberom 3) Uber suštinski ograničava izbor vozača da prihvate zahtev za vožnju 4) način na koji vozači obavljaju svoju uslugu je takođe „značajno kontrolisan“ od strane Ubera (posebno sistemom ocenjivanja) 5) Uber ograničava komunikaciju između vozača i putnika. Ove činjenice vode do zaključka da je usluga koju vozači pružaju u značajnoj meri „definisana i kontrolisana“ od strane Ubera, dok su vozači u poziciji „potčinjenosti“. Poređenja sa drugim, stvarnim, posredničkim agencijama su takođe osnažila ovaj stav.

Dalje, Vrhovni sud je stava da vozači rade za Uber kada god su prijavljeni na aplikaciju, ne samo kada prihvataju i ispunjavaju zahteve za vožnju.

Da li se mogu očekivati slične promene i u drugim zemljama?

Može se očekivati da će ova odluka dovesti do važnih promena u godinama koje dolaze. Pravni status vozača Ubera u Ujedinjenom Kraljevstvu se promenio i možemo očekivati da će ovo dovesti do viših tarifi vožnje u budućnosti. Slična situacija je i u SAD, gde je državni sekretar predsednika Bajdena za radne odnose izjavio da bi veliki broj radnika „po tezgi“ trebao da bude klasifikovan kao zaposleni sa svim benefitima radnog odnosa.

Dok navedeni razvoj događaja nema mnogo toga zajedničkog sa pravom Evropske Unije (još jedno da se osvrnemo na Brexit!) ili srpskim pravom, postoje mnoge povezane i slične pravne dileme u ovim državama takođe. Na primer, iako Uber ne posluje u Srbiji, CarGo, lokalna kompanija gotovo identična Uberu, se nalazi pred sličnim izazovima. Njihovi vozači takođe trenutno nisu radnici, iako im je pozicija još složenija, pošto su i vozači i korisnici, s pravne tačke gledišta, članovi CarGo udruženja građana. Rešenje bi, ukoliko je neophodna promena statusa vozača, moralo da bude stoga još kreativnije.

Sve u svemu, ova odluka Vrhovnog suda Ujedinjenog Kraljevstva bi mogla da započne opšti trend u takozvanoj „gig ekonomiji”, koji će se slediti širom sveta.

 

Autori: Miluša Okiljević i Nikola Vjetrović