Hronologija događaja
23. decembar 2016. godine – Komisija za zaštitu konkurencije („Komisija“) je izrekla najveću dinarsku kaznu ikada donetu u svojoj trinaestogodišnjoj praksi – od osnivanja 2006. godine do danas, kojom je nacionalnom operatoru distributivnog sistema EPS Distribucija d.o.o. Beograd („EPS Distribucija“) naložila plaćanje 330 miliona dinara zbog navodne zloupotrebe dominantnog položaja („Rešenje“). Kako tužba protiv Rešenja Komisije nema suspenzivno dejstvo, te je, pod pretnjom novih sankcija, EPS Distribucija je morala odmah da plati ovu najveći ikada izrečenu kaznu u Srbiji ali i regionu
23. januar 2017. godine – EPS Distribucija je podnela tužbu protiv Rešenja, osporavajući kako materijalne navode istog, tako i brojne procesne i druge povrede prava na pravično suđenje od strane Komisije.
6. april 2017. godine – Upravni sud je odbio tužbu EPS Distribucije u celosti i potvrdio Rešenje, čak i bez održavanja usmene rasprave i ikakvog detaljnog ispitivanja osporenih činjeničnih i pravnih pitanja, rešavajući u sporu ograničene jurisdikcije (samo kontrola tzv. zakonitosti).
13. jul 2017. godine – EPS Distribucija je Vrhovnom kasacionom sudu („VKS“) podnela zahtev za preispitivanje presude Upravnog suda, sa posebnim osvrtom na pitanje povrede prava na pravično suđenje i (ne)ustavnosti Zakona o zaštiti konkurencije i prakse Komisije, čiji je značaj naknadno prepoznat, između ostalog, i od strane Advokatske komore Srbije, najveće profesionalne organizacije advokata u regionu (link). Ovaj razvoj događaja privukao je svetsku pažnju institucija i stručne javnosti, kako iz oblasti evropskog prava konkurencije (link), tako i iz oblasti energetike (link)
17. novembar 2017. godine – VKS je utvrdio da (i) je nedvosmisleno povređeno pravo na pravično suđenje EPS Distribucije, garantovano kako Ustavom tako i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima („EKLJP“), od strane Upravnog suda i Komisije, te da (ii) ni Komisija ni Upravni sud nisu pravilno utvrdili postojanje navodne zloupotrebe dominantnog položaja od strane EPS Distribucije. Presudom VKS predmet je vraćen Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.
23. februar 2018. godine – U ponovljenom postupku, nakon što je otklonio sve procesne i materijalne nedostatke, Upravni sud je doneo presudu kojom je poništio Rešenje Komisije u celosti, u pogledu svih pravnih i činjeničnih navoda i istaknutih povreda, i predmet vratio na ponovno odlučivanje Komisiji, sa obavezujućim nalozima za Komisiju kako da ispravi utvrđene proceduralne i materijalnopravne povrede („Presuda“).
Presuda
U svojoj Presudi, Upravni sud je utvrdio da je „[Komisija] povredila zakon na štetu EPS Distribucije “, budući da nije pravilno utvrdila:
drugim rečima, nijedan od elemenata koje je neophodno ispitati prilikom ocene radi utvrđivanja postojanja navodne zloupotrebe dominantnog položaja, a pre uopšte utvrđivanja obima povrede i, eventualno, izricanja kazne.
Dodatno, Upravni sud je našao da je Rešenje Komisije doneto bez adekvatne ocene dokaza i zasnovano na pukim pretpostavkama, što predstavlja povredu prava na pravično suđenje EPS Distribucije.
Konačno, propusti u utvrđivanju činjeničnog stanja i primeni materijalnog prava su doveli do izricanja nezakonite kazne EPS Distribuciji, čime je povređen zakon na štetu ovog lica.
Posledice
Poništaj najveće kazne u istoriji srpskog prava konkurencije imaće višestruke i nesvakidašnje posledice:
Ovo je prvi slučaj u istoriji srpskog prava konkurencije da sud poništi rešenje Komisije u celosti, a da to za posledicu ima vraćanje najveće kazne koju je ova institucija ikad izrekla, zajedno sa veoma velikom zateznom kamatom.
Presuda predstavlja istorijski trenutak u daljem razvoju prava konkurencije u Srbiji, budući da potvrđuje neophodnost (i) poštovanja prava na pravično suđenje i procesnih garantija, (ii) zahteva temeljno ispitivanja činjenica i dokaza u svakom konkretnom slučaju, i (iii) stvara preduslove za postojanje meritorne sudske prakse i kontrole (u procesnom ali i u materijalnom smislu) u svim budućim postupcima iz prava konkurencije.
Međutim, ovaj slučaj kao i njegov ishod nas teraju da se upitamo da li najavljene izmene zakona o zaštiti konkurencije mogu da dovoljno poprave postojeći model zaštite konkurencije u Srbiji, a koji sprovodi sâm upravni organ na neizbežno pristrastan način (po principu „kadija te tuži, kadija ti sudi“)? Ili, umesto toga, je jedini način da se obezbede faktički i pravno pravilni i pravedni ishodi ovakvih istraga, da se uvede jak sudski sistem za zaštitu konkurencije, a koji bi onda bio i u skladu sa Ustavom i EKLJP?
Srbija je kao jurisdikcija poseban slučaj, jer naš pravni sistem već poznaje novčane kazna za pravna lica koja ne mogu preći 500 miliona dinara (oko 4,2 miliona evra), a gde ovakva kazna može samo biti izrečena u krivičnom postupku pred sudom. Prema rešenju važećeg Zakona o zaštiti konkurencije, Komisija kao upravni organ može sâma izricati i izvršavati kazne koje mogu značajno veće od onih koje može da odredi sud. Sasvim je jasno da dva zakona, Zakon o zaštiti konkurencije i Zakon o krivičnoj odgovornosti pravnih lica za krivična dela ne mogu koegzistirati u ovim formama kao deo jedinstvenog pravnog poretka, a u skladu sa Ustavom.
Odgovori na ova pitanja su u rukama Ustavnog suda Republike Srbije, čija se odluka o ustavnosti Zakona o zaštiti konkurencije čeka još od 2015. godine, ali i Evropske komisije, kao institucije koja ima presudnu odgovornost za uvođenje ovakvog modela zaštite konkurencije u Srbiji i regionu.
Naš tim koji je zastupao EPS Distribuciju u ovom predmetu činili su partner Bogdan Gecić, stariji saradnik Marija Papić, saradnici Tatjana Sofijanić i Ivana Stojanović, kao i Jovan Rajković vođa parničnog odeljenja i stariji saradnik Ognjen Colić.
Više informacija možete naći na sledećim linkovima:
http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=399090
https://www.blic.rs/vesti/ekonomija/upravi-sud-ponistio-kaznu-eps-u-od-330-miliona-dinara/p896zfg
